Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) i izraelski premijer Benjamin Netanjahu u sredu su razgovarali skoro tri iza zatvorenih vrata u Beloj kući bez postizanja jasnog dogovora o tome kako dalje postupati s Iranom, ističući preostale razlike oko diplomatije i bezbednosne strategije.
"Ništa definitivno nije postignuto osim što sam insistirao da se pregovori s Iranom nastave kako bi se videlo da li se sporazum može postići ili ne", napisao je Tramp na njegovoj mreži Truth Social ubrzo posle sastanka. "Ako može, obavestiću premijera da će to biti preferencija. Ako ne može, moraćemo samo da vidimo kakav će biti ishod."
Sastanak – njihov sedmi otkako se Tramp vratio na dužnost u januaru prošle godine – održan je u potpunosti iza zatvorenih vrata, za razliku od prethodnih poseta Netanjahua koje su uključivale zajedničke nastupe i konferencije za novinare. Sada nijedan od njih nije odgovarao na pitanja novinara, niti je izdato zajedničko saopštenje.
Prema kratkom saopštenju iz Netanijahuovog kabineta, dvojica lidera su "razgovarala o pregovorima s Iranom, Gazi i regionalnim dešavanjima".
U saopštenju se dodaje da je Netanijahu "naglasio bezbednosne potrebe Izraela u kontekstu pregovora" i da su se dve strane saglasile da održavaju blisku koordinaciju i komunikaciju. Nije navedeno da su donete ikakve odluke.
Iranski nuklearni program ostaje centralna tačka napetosti između Vašingtona i Izraela.
Izrael tvrdi da Teheran radi na pravljenju nuklearnog oružja – što je Iran više puta negirao – i smatra iranski program balističkih raketa i podršku regionalnim militantnim grupama egzistencijalnom pretnjom.
Iran 'zatrpava' nuklearni kompleks, satelitski snimci otkrivaju gomilanje američkih snaga
Netanjahu i ključni članovi njegove vladajuće koalicije dugo se zalažu za tvrđi stav prema Teheranu, a neki se zalažu za promenu režima u Islamskoj Republici.
Tramp je, nasuprot tome, naznačio sklonost ka diplomatiji, čak i kada je upozorio na potencijalne posledice ako pregovori propadnu.
"Prošli put kada je Iran odlučio da je bolje da ne sklopi sporazum, udareni su 'Ponoćnim čekićem' – to nije bilo dobro po njih", napisao je u sredu Tramp na Truth Social, misleći na američki napad u junu na iranska nuklearna postrojenja. "Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji."
Sastanak u Beloj kući održan je u vreme pojačanih regionalnih tenzija i mešovitih signala iz Teherana.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je ranije u sredu da je njegova zemlja otvorena za prijem međunarodnih inspektora kako bi proverili da li je njen nuklearni program "miroljubiv", obeležavajući 47. godišnjicu Islamske revolucije porukom usmerenom na ublažavanje međunarodne zabrinutosti.
"Ne težimo da steknemo nuklearno oružje. To smo više puta izjavili i spremni smo za svaku proveru", rekao je Pezeškijan tokom proslave godišnjice koja je usledila posle smrtonosnog gušenja masovnih antivladinih protesta prošlog meseca. Snage bezbednosti su, prema izveštajima, ubile hiljade ljudi tokom nemira što je izazvalo snažnu osudu Vašingtona i njegovih saveznika.
Video snimci objavljeni tokom noći između utorka i srede prikazuju vatromet u Teheranu kojim se slavi godišnjica, čak i dok su mnogi Iranci oplakivavali poginule. U nekim snimcima mogli su se čuti glasovi koji skandiraju "smrt diktatoru" i "smrt Hamneiju", što se odnosi na vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.
Represija je izazvala oštre kritike SAD i doprinela značajnom jačanju prisustva američke mornarice u regionu. Tramp je u intervjuu za Aksios (Axios) u utorak rekao da "imamo armadu koja ide tamo i jednu koja bi mogla da krene", opisujući jedno od najvećih angažovanja američkih snaga u poslednjih nekoliko godina.
Paralelno su nastavljeni diplomatski napori. Posle razgovora između američkih i iranskih timova u Omanu 6. februara, Vašington je uveo dodatne sankcije usmerene na iranski naftni sektor. Očekuju se dalji pregovori, iako datum nije objavljen.
Netanjahuova poseta Vašingtonu usledila je posle tih dešavanja. Pre sastanka u Beloj kući, njegova kancelarija je saopštila da želi da se svi razgovori s Iranom odnose ne samo na njegov nuklearni program već i na aktivnosti balističkih raketa i podršku naoružanim proksi grupama u Libanu, Iraku i Jemenu.
Aleksandar Grej (Alexander Gray), koji je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata, rekao je za RSE da će ta pitanja – a ne napori da se direktno podrži iranska opozicija – verovatno odrediti da li će se razmatrati vojna akcija.
"On ne želi da vidi tu brutalnu represiju. Ali mislim da je predsednik takođe realista", rekao je Grej. "Sa stanovišta fundamentalnih interesa SAD, koliko god da osuđujemo užasna kršenja ljudskih prava, mislim da ćemo najverovatnije biti efikasni u zalaganju za promene ponašanja njihovih proksija i njihovih raketnih i nuklearnih programa."
Potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance) je izneo sličan stav u sredu kada je odlazio iz Azerbejdžana.
"Ako iranski narod želi da sruši režim, to je na iranskom narodu. Ono na šta smo trenutno fokusirani je činjenica da Iran ne može imati nuklearno oružje. To je bio fokus predsednikove politike, čak i od prve administracije", rekao je on.
Tramp zasad deluje da je odlučan da isproba diplomatski put, iako Izrael pokazuje duboke rezerve, a američke snage ostaju pozicionirane u regionu.
Aleks Plicas (Alex Plitsas), bivši visoki zvaničnik Pentagona a sada u Atlantskom savetu, rekao je da Trampov pristup odražava prethodne epizode u kojima je predsednik upario vidljivo osnaživanje vojnog prisustva s prostorom za pregovore.
"Izjava predsednika Trampa posle današnjeg sastanka je u skladu s njegovim nedavnim komentarima o korišćenju Venecuele kao paralele", rekao je Plicas za RSE, misleći na strategiju prema kojoj je administracija "rasporedila velike snage, ali je dala vremena za pregovore".
Plicas je rekao da očekuje da će se razgovori sa Teheranom "nastaviti osim ako ili dok se ne postigne prihvatljiv napredak u vezi s nuklearnim sporazumom koji bi otvorio put dodatnim tačkama zabrinutosti – poput balističkih raketa ili ako se čini da se sporazum ne može postići".
Zvaničnici administracije ostaju oprezni pošto je Iran prethodno odbio ono što su smatrali velikodušnom ponudom, primetio je Plicas, "ali predsednik ipak izgleda spreman da ponovo pokuša diplomatiju".
Da li pregovori – i Pezeškijanova otvorenost za inspekcije – mogu smanjiti jaz između Vašingtona i Izraela, ostaje neizvesno.