Američka ekonomija je ostvarila rast veći nego što se očekivalo u četvrtom tromesečju usled snažne potrošnje i u celoj 2023. zabeležila porast od 2,5 odsto, odbacujući pesimistična predviđanja o recesiji pošto su Federalne rezerve agresivno podigle kamatne stope.
Izveštaj Ministarstva trgovine SAD o bruto domaćem proizvodu (BDP) za četvrti kvartal u četvrtak takođe je pokazao da inflatorni pritisci nastavljaju da slabe.
Bruto domaći proizvod je u prošlom kvartalu porastao je za 3,3 odsto na godišnjem nivou, nakon skoka od 4,9 odsto u trećem kvartalu, saopštilo je Ministarstva trgovine. Rast je takođe podržan rastom izvoza, državnom potrošnjom i poslovnim investicijama.
Ekonomisti su anketi Rojtersa predviđali rast BDP-a od dva odsto.
Rast prošle godine povećao se s 1,9 odsto u 2022. i bio je najveći u dve godine. Od četvrtog kvartala 2022. do četvrtog kvartala 2023, privreda je porasla za 3,1 odsto, čime su opovrgnute procene ekonomista o smanjenju od 0,1 odsto iz decembra 2022.
Rezultati američke privrede odražavaju i otpornost tržišta rada u SAD, s malo otpuštanja i snažnim povećanjem plata, što je poduprlo potrošnju potrošača.
Povećana državna potrošnja i skoro nulte kamatne stope tokom pandemije COVID-19, što je omogućilo nekim korporacijama i domaćinstvima da zadrže niske stope zaduživanja, takođe su pomogli da se spreči recesija.
Ekonomisti su svoje sumorne prognoze zasnivali na brzom tempu kojim je Fed podizao stope kako bi ublažio tražnju. Sada je većina ekonomista odustala od predviđanja o recesiji i očekuje da će se rast nastaviti ove godine, mada sporijim tempom.
U izveštaju Ministarstva trgovine od četvrtka navodi se da je bruto domaći proizvod - ukupna proizvodnja roba i usluga u privredi - usporen sa svojih vrtoglavih 4,9 odsto stope rasta u prethodnom kvartalu. Ali najnovije brojke i dalje odražavaju iznenađujuću izdržljivost najveće svetske ekonomije, označavajući šesto tromesečje zaredom u kojem je BDP rastao godišnjim tempom od 2% ili više.
Potrošači, koji čine oko 70% ukupne privrede, bili su pokretači rasta u četvrtom kvartalu. Njihova potrošnja se povećavala po 2,8% godišnje, za artikle u rasponu od odeće, nameštaja, vozila za rekreaciju i drugih dobara do usluga kao što su hoteli i obroci u restoranima.
Uticaj na izbore
Stanje ekonomije će sigurno zaokupljati misli uoči predsedničkih izbora u novembru.
Posle dužeg perioda sumornih očekivanja, Amerikanci počinju da se osećaju nešto bolje u vezi s inflacijom i ekonomijom, što bi takođe moglo da se odrazi na veću potrošnju ljudi, pa time da podstakne dalji ekonomski rast i potencijalno utiče na odluke birača.
Mera raspoloženja potrošača koju radi Univerzitet u Mičigenu, na primer, skočila je u poslednja dva meseca najviše od 1991.
Predsednik Džo Bajden (Joe Biden), koji traži drugi mandat u Beloj kući, ocenio je da je povoljan izveštaj o BDP-u "dobra vest za američke porodice i američke radnike2.
Izveštaj o BDP-u je takođe pokazao da uprkos snažnom tempu rasta u kvartalu oktobar-decembar, inflatorni pritisci nastavljaju da popuštaju.
Potrošačke cene su porasle po godišnjoj stopi od 1,7 odsto u odnosu na rast od 2,6 odsto u trećem tromesečju. Izuzimajući nestabilne cene hrane i energije, takozvana bazna inflacija je iznosila dva odsto godišnje.
Ti podaci o inflaciji mogli bi da umire kreatore monetarne politike u Federalnim rezervama, koji su već signalizirali da očekuju da referentna kamata bude smanjena tri puta u 2024, u preokretu u odnosu na njihovu politiku agresivnog povećanja stopa u borbu protiv inflacije 2022. i 2023. Neki ekonomisti smatraju da bi Fed mogao početi da smanjuje stope već u maju.
Fed je počeo da povećava svoju referentnu stopu u martu 2022. kao odgovor na ponovni rast inflacije koji je pratio oporavak privrede iz recesije pandemije. Do trenutka kada su njena povećanja završila u julu prošle godine, centralna banka je podigla svoju stopu sa skoro nule na otprilike 5,4 odsto, što je najviši nivo od 2001.
Izvori: Reuters, AP
