Dva ključna dokumenta objavljena u Vašingtonu poslednjih dana predstavljaju različite puteve spoljne politike, dajući i saveznicima i protivnicima SAD dosta materijala da razmotre dok razmišljanju o glavnim strateškim pitanjima.
Strategija nacionalne bezbednosti (NSB) Bele kuće, na 33 stranice, objavljena prošle nedelje, privukla je pažnju pristupom "Amerika na prvom mestu" u kojem su "prošli dani kada su SAD održavale ceo svetski poredak".
U njoj se kritikuje Evropska unija i govori o obnavljanju "strateške stabilnosti" sa Rusijom – što je izazvalo pohvale u Moskvi.
Dotle, kongresni predlog Zakona o ovlašćenjima nacionalne odbrane (NDAA) na 3.086 stranica nastoji da učvrsti izdvajanja za vojne obaveze Vašingtona u Evropi i fokusira obaveštajne aktivnosti na vojnu saradnju Rusije s Kinom i Severnom Korejom.
"Postoje različite vizije", rekla je za RSE Olivija Enos, viša saradnica Instituta Hadson (Hudson Institute), dodajući da američki Kongres suprotstavlja strategiji NSS-a.
"Ali mislim da je dug put dok se ne utvrdi da li će, znate, izdvajanja zapravo biti u potpunosti finansirana", rekla je ona.
Trampov prioritet: Amerike i Kina
Odeljak NSS-a o regionalnim prioritetima počinje sa zapadnom hemisferom, pre nego što pređe na Aziju, Evropu i Bliski istok.
"Trampov NSS je preko potreban korektiv decenija 'strategija' koje... obavezuju SAD na preširoku koncepciju nacionalne strategije", napisao je Aleksandar Grej (Alexander Gray), koji je bio član Saveta za nacionalnu bezbednost (NSB) u prvoj administraciji Donalda Trampa (Trump).
U komentaru za Atlantski savet (Atlantic Council), on je naveo da je fokus na zapadnoj hemisferi "osvežavajuće iskren u vezi sa suštinskim ciljevima SAD: obezbeđivanjem domovine".
Drugi posmatrači su takođe sugerisali da je redosled na listi direktan odraz prioriteta Bele kuće.
"Odluka da se veliki značaj da spoljnoj politici u zapadnoj hemisferi nesumnjivo ide ka jednom od njihovih glavnih domaćih prioriteta, a to je suzbijanje imigracije", rekla je Enos.
Enos je rekla da je pristup NSS-a Kini takođe bio oblikovan zabrinutostima u domaćoj politici. "Sve se vrti oko reindustrijalizacije. Sve se vrti oko ekonomske bezbednosti", rekla je ona, ukazujući na odsustvo komentara o kršenju ljudskih prava, na primer.
NSS se po tom pitanju ne ustručava, navodeći da "tražimo dobre odnose i mirne trgovinske odnose s narodima sveta, bez nametanja demokratskih ili drugih društvenih promena".
Mada NSS ima za cilj da "rebalansira" ekonomske odnose s Kinom, dokument takođe ne pominje savez Pekinga s Moskvom.
Nasuprot tome, NDAA poziva američke obaveštajne agencije da pruže "procenu vojne saradnje između Rusije i Narodne Republike Kine, uključujući trgovinu odbrambenom opremom, zajedničke vojne vežbe i razmenu vojnih obaveštajnih podataka".
I NSS i NDAA snažno podržavaju Tajvan.
Evropa
NSS je izazvao kontroverze u Evropi, kojoj, kako se navodi, preti "civilizacijsko brisanje".
U dokumentu se pominju politike u Evropi koje "podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe, cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije, smanjenje stopa rađanja i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja".
Takva formulacija podseća na govor potpredsednika Džej Di Vensa (J. D. Vance) u Minhenu u februaru, kada je kritikovao Rumuniju zbog poništavanja rezultata predsedničkih izbora i čini se da podvlači američke tvrdnje da desničarskim strankama nisu pružene demokratske slobode.
U dokumentu se takođe osuđuje Evropa zbog "cenzure slobode govora", što je verovatno i referenca na korake EU protiv američkih kompanija društvenih mreža.
Američki zvaničnici su više puta pokretali ta pitanja.
Pred samit NATO-a prošle nedelje, zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau (Christopher) ljutito je reagovao na kaznu EU izrečenu društvenoj mreži X.
"Nacije Evrope ne mogu da se oslanjaju na SAD za svoju bezbednost, dok istovremeno afirmativno podrivaju bezbednost samih SAD kroz (neizabranu, nedemokratsku i nereprezentativnu) EU. Ova kazna je samo vrh ledenog brega", napisao je on na X.
"Kada te zemlje nose svoje NATO kape, insistiraju da je transatlantska saradnja kamen temeljac naše zajedničke bezbednosti. Ali kada te zemlje nose svoje EU kape, sprovode svakakve agendi koje su često potpuno suprotne interesima SAD", dodao je kasnije.
Dokument NSS-a i dalje izaziva snažne reakcije u Evropi. Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa) optužio je 8. decembra Vašington za neprihvatljivu "pretnju mešanjem u evropsku politiku".
"Ta strategija nastavlja da govori o Evropi kao savezniku. To je u redu, ali ako smo saveznici, moramo se ponašati kao saveznici", dodao je on.
Sem Grin, analitičar za Rusiju na Kings koledžu u Londonu, rekao je za RSE da "ta strategija označava početak kraja transatlantskog saveza".
"Evropa ne može da prihvati odnos pod uslovima koje SAD nude: onaj u kome SAD određuju i konture evropske bezbednosti i sadržaj evropske domaće politike, istovremeno zahtevajući podelu tereta", dodao je on.
Podela tereta je ključni element NSS-a, što odražava dugotrajan pritisak Trampove administracije na evropske zemlje da povećaju izdvajanja za odbranu.
Smanjenje broja američkih trupa u Evropi očekuje se već nekoliko meseci otkako je objavljeno da će Pentagon sprovesti Reviziju globalnog raspoređivanja snaga, a u oktobru je najavljeno da stotine američkih vojnika na rotaciji u Rumuniji neće biti zamenjeni.
NDAA nudi nadu zabrinutim Evropljanima, zahtevajući da broj američkih trupa ostane na 76.000 i zabranjujući povlačenje opreme vredne više od 500.000 dolara.
Rusija, Ukrajina
NDAA takođe predviđa nastavak američke podrške jačanju vojski baltičkih zemalja – Letonije, Litvanije i Estonije – kako bi se odvratila "agresija Ruske Federacije".
Uz druge elementima, to doprinosi jasnom osećaju suprotstavljanja ruskoj vojnoj pretnji u predlogu zakona, koji ima dvostranačku podršku, kao i podršku predsednika Predstavničkog doma, republikanca Majka Džonsona (Mike Johnson).
NSS ne pominje Rusiju kao pretnju ili protivnika, za razliku od prethodnih verzija strategije, izazivajući čuđenje.
"Ako treba da vodite privatne razgovore između Rusije i SAD o stvarima kako biste umirili (ruskog predsednika Vladimira) Putina ili podišli njegovom egu, u redu", rekla je Enos.
"Ali javno slati poruku koju bih ja shvatila kao ublažavanje... veoma he zabrinjavajuće. Za mene, Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja, svi bi trebalo da budu u istom košu protivnika", dodala je ona.
Dejvid Ketler (David Cattler), koji je obavljao niz visokih funkcija u NATO-u i američkim obaveštajnim agencijama, primetio je u analizi da strategija Bele kuće "sugeriše da na ponašanje Rusije, iako opasno, na kraju može da se utiče angažovanjem".
NSS napominje da Evropa doživljava Rusiju kao pretnju i naglašava napore da se postigne mir u Ukrajini, kako kao sredstvo za "ponovno uspostavljanje strateške stabilnosti s Rusijom", tako i kao sredstvo da se Ukrajini omogući "opstanka kao održiva država".
To odražava mnoge stavove zauzete tokom razgovora o okončanju invazije Rusije na Ukrajinu. Nedavni predlozi predviđali su ukidanje sankcija Rusiji, dok je američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) izjavio da je cilj sporazuma "dugoročni prosperitet" Ukrajine.
"NSS donosi do konvergencije nekoliko trendova", napisao je Ketler.
"Blaža američka karakterizacija Rusije, preferenca za brzu stabilizaciju u Ukrajini i očekivanja bez presedana evropske samostalnosti. Ništa od toga nije potpuno novo, ali zajedno ubrzavaju tranziciju ka fragmentiranijem međunarodnom poretku."