Dostupni linkovi

‘Ruski uticaj jači od evropskih donacija’


Zastave Srbije, Rusije i Evropske unije.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala Evropski Zapadni Balkan, za ‘Zašto?’ objašnjava različit nivo podrške evropskim integracijama u zemljama regiona.

  • Entuzijazam

Sve vlade u regionu Zapadnog Balkana deklarativno su posvećene procesu pristupanja Evropskoj uniji. Od Crne Gore koja je već otvorila veliki broj poglavlja i tri od njih zatvorila, do Kosova čija je evropska budućnost neizvesna, iz razloga nepriznavanja od određenog broja država članica.

I pored toga, više od 90 posto kosovskih građana veruje u budućnost svoje države unutar Evropske unije. Zajedno sa Albanijom, gde je podrška evropskim integracijama oko 80 posto, čine grupu najviše evro-entuzijastičnih država Zapadnog Balkana. Na samom kraju toga pola je svakako Srbija sa oko 50 posto podrške budućem članstvu.

  • Dijaspora

Razlozi za ovako veliku podršku u pojedinim zemljama su istorijski, ali i politički. S jedne strane, posle godina izolacije Albanije, građanima Albanije Evropska unija je viznom liberalizacijom ponudila poprilično prostora za evro-entuzijazam, a ona je i iz perspektive Kosova viđena kao najveći benefit dosadašnjeg dela procesa približavanja EU.

Takođe, velika albanska dijaspora koja uživa sve benefite u državama članicama Evropske unije doprinosi pozitivnoj slici Evrope među građanima Kosova i Albanije. Na samom kraju su politički i istorijski razlozi, od članstva u NATO, do jednog jasnog otklona od drugih država koje su nastale od bivše Jugoslavije, ali i nepostojanja jakog ruskog uticaja na Kosovu i u Albaniji.

  • Zatišje

U poslednjih nekoliko meseci, posle demokratskih promena, evro-entuzijazam poprilično raste u Makedoniji, zajedno sa ubrzanim težnjama te zemlje da što pre postane i članica NATO-a. Tome doprinose i prilično pozitivni signali koji dolaze od strane same EU ali i država članica, među kojima su i Bugarska i Grčka.

Dosadašnji evro-skepticizam u Makedoniji nije bio samo i jedino posledica predugog trajanja bilateralnog spora između jedne države članice EU – Grčke, sa jedne strane i vlade u Skoplju sa druge, već i poprilične nezainteresovanosti prethodne vlade za pitanja evro-integracija i reformi u zemlji. To zatišje koje je postojalo u celom tom procesu odgovaralo je tadašnjoj makedonskoj eliti, koja je EU prikazivala kao krivca za sve – od političkih problema u zemlji, međuetničkih odnosa, pa sve do pogrešaka u procesu tranzicije.

  • Elite

Vrlo slična slika Evropske unije pokušava se nametnuti i građanima Srbije. Iako su srpske vlasti posvećene evropskim integracijama, primetno je da ni same vladajuće elite nisu u velikoj meri posvećene tom procesu. Sem pojedinaca u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, ne mislim čak ni da je većina narodnih poslanika zaista za evropske integracije u pravom smislu te reči.

U Srbiji, kao i u manjoj meri u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ne možemo zanemariti ni snagu ruskog uticaja. Tehnike kojima se sprovodi ruska meka moć su dovoljno dobro osmišljene da ona zaista dopire do najširih slojeva građana, ali u sve većoj meri i intelektualnih elita. Samo u proteklih mesec dana objavljeno je na stotine članaka o ruskim donacijama, nadmoći ruskog naoružanja, povećanju ekonomske saradnje i sličnim temama.

U ovoj vrsti promocije i popularizacije Rusije u Srbiji, glavni akter nije sama Rusija, već delovi vladajućih elita, nacionalna televizija i pojedini dnevni listovi. I pored svoje ekonomske nadmoći, količine donacija i investicija iz država članica, Evropska unija nije razvila mehanizme za popularizaciju na način da oni zaista dopru do svih delova stanovništva.

​VIDEO: Ivana Bilić i Alen Fukelj (Sarajevo), Lela Šćepanović i Predrag Tomović (Podgorica) i Miloš Teodorović i Dragan Kostić (Beograd)

XS
SM
MD
LG