Dostupni linkovi

'Nema alata bez interneta': Srbija kao utočište za ruske programere


Deo ruskih IT stručnjaka
od početka ruske invazije na Ukrajinu, odlučio je da svoj posao preseli u Srbiju. Na fotografiji: Turističke brošure za Srbiju na ruskom, Beograd, 13. april 2022.
Deo ruskih IT stručnjaka od početka ruske invazije na Ukrajinu, odlučio je da svoj posao preseli u Srbiju. Na fotografiji: Turističke brošure za Srbiju na ruskom, Beograd, 13. april 2022.

Četrdesetdvogodišnji IT stručnjak Ivan Anisimov rodni Novosibirsk u Rusiji nedavno je zamenio Beogradom. U 4.500 kilometara dalek glavni grad Srbije preselio je i posao i porodicu.

Osnovni motiv, kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) bio je taj što se suočio sa ozbiljnim poteškoćama u radu.

"U Rusiji postoje ograničenja u korišćenju interneta – Fejsbuk je blokiran, LinkedIn je blokiran, a za globalnu komunikaciju potrebno mi je da to bude dostupno", kaže Anisimov.

Nakon invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara međunarodne tehnološke kompanije, među kojima su i Google, Facebook, Twitter, YouTube odlučile su da blokiraju pristup ruskim državnim medijima. Takođe, blokirale su i prikazivanje oglasa tih medija i prikupljanje finansija na račun svog sadržaja preko tih platformi. Kao kontrameru, Rusija je odlučila da zabrani rad društvenim mrežama Facebook i Instagram u toj zemlji.

Ivan Anisimov dodaje da postoje rizici da će u Rusiji biti uvedena dodatna ograničenja na internetu.

"Internet je moj alat. I bez tog alata biće prilično teško da nastavim da radim IT-ju."

Anisimov je jedan od desetina hiljada IT-jevaca koji su napustili Rusiju od početka ruske invazije na Ukrajinu, u potrazi za boljim poslovnim mogućnostima.

Novo radno okruženje ruskog IT stručnjaka Ivana Anisimova nakon što je preselio svoj posao iz Novosibirska u Rusiji u Beograd
Novo radno okruženje ruskog IT stručnjaka Ivana Anisimova nakon što je preselio svoj posao iz Novosibirska u Rusiji u Beograd

O dolasku u Srbiji je razmišljao godinu dana. Aktuelna dešavanja ubrzala su te planove. Beograd mu, kako kaže,nije stran, jer je ranije na kraće već boravio u njemu.

O razlozima zašto je odabrao Srbiju, Anisimov kaže:

"Pre svega, ima internet alate, moguće je koristiti manje ili više dostupne bankarske usluge".

RSE je do Anisimova došao preko jedne od grupa na mreži Telegram, u kojima oni koji razmišljaju o preseljenju iz Rusije u Srbiju razmenjuju iskustva i dele savete, od toga kako otvoriti firmu i dobiti dozvolu za boravak, do toga koliki su životni troškovi i gde kupovati namirnice.

Srbija evropska, bliska i 'daleko od ruskog uticaja'

U jednoj Telegram grupi je i Aleksandar. Kako kaže za RSE, nekoliko godina je živeo u Srbiji, da bi se kasnije vratio u Rusiju. Sada želi da pomogne svojim sunarodnicima sa praktičnim savetima. U IT industriji je od 2011. godine.

"Glavni problem za IT eksperte trenutno je komplikovan poreski sistem. Mnogi stručnjaci rade za strane kompanije na daljinu i to im je osnovni izvor prihoda", kaže Aleksandar.

Od druge polovine marta, na sajtovima na ruskom mogu se naći brojni postovi na u kojima se nudi pravna pomoć oko otvaranja firmi u Srbiji, a RSE je pronašao i jednu objavu u kojoj se reklamira onlajn škola za ubrzano učenje srpskog jezika.

Na pitanje zbog čega je Srbija interesantna destinacija za ruske programere, Aleksandar kaže:

"Glavni faktor su letovi do Srbije i to što Rusi mogu doći u Srbiju bez vize na trideset dana. Takođe, Srbija je evropska država i kandidat za članstvo u EU".

Kao dodatne razloge Aleksandar navodi i kulturnu bliskost dva naroda i niske troškove života.

"Takođe, (Srbija je) daleko od ruskog uticaja, ne potpuno, ali ipak jeste. U njoj je nizak nivo toksičnosti (opasnosti) po Ruse", ocenjuje Aleksandar.

Srbija je daleko od ruskog uticaja, ne potpuno, ali ipak jeste. U njoj je nizak nivo toksičnosti po Ruse
Aleksandar, IT stručnjak iz Rusije

Ono što vidi kao mogući problem u Srbiji za ruske programere jeste pitanje frilensera i plaćanja poreza.

Prema dogovoru frilensera i Vlade Srbije iz novembra 2021. frilenseri državi plaćaju porez ako na godišnjem nivou ostvare zaradu veću od 384.000 dinara (oko 3.200 evra).

Porez se plaća samo na ono što pređe taj iznos.

Porast novootvorenih ruskih firmi u Srbiji

Sa ratom u Ukrajini i novim paketima zapadnih sankcija koje su pogodile, između ostalog i ruski bankarski sektor, u Srbiji je primetan porast novootvorenih firmi u ruskom vlasništvu.

Tako je prema podacima Agencije za privredne registre u martu osnovano 89 takvih preduzeća, sedam puta više u odnosu na januar i februar 2022. zajedno.
Novootvorene ruske firme samo u martu čine desetinu ukupnog broja preduzeća čiji su vlasnici državljani Rusije.

Odliv IT mozgova iz Rusije

Prema podacima koje su u javnost izneli ruski zvaničnici od kraja februara Rusiju je napustilo između 50.000 i 70.000 tehnoloških radnika.

Na to je na parlamentarnoj raspravi 22. marta, posvećenoj pomoći IT industriji da prebrodi ekonomsku krizu izazvanu ratom i sankcijama, ukazao šef Ruskog udruženja za elektronsku komunikaciju Sergej Plugotarenko, prenosi Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Plugotarenko je upozorio da bi tokom aprila "u drugom talasu" iz Rusije moglo otići oko 100.000 IT stručnjaka.

Kako bi sprečila ili ublažila "odliv IT mozgova" iz Rusije, Vlada je 2. marta donela uredbu o primeni trećeg paketa mera za podršku IT industriji.

Mere, između ostalog, podrazumevaju odlaganje obaveznog služenja vojnog roka do 27 godine starosti za zaposlene u IT sektoru, poreske olakšice i povećanje grantova i kreditnih pogodnosti.

Prema izveštaju koje je u septembru 2020. objavilo moskovsko Udruženje kompanija za kompjuterske i informacione tehnologije (ACITC), Rusija je imala oko 1,8 miliona IT radnika, poput programera i stručnjaka za sajber sigurnost.

Srbija i pre rata kao odskočna daska za ruske firme

Srpski zvaničnici i pre rata u Ukrajini pozivali su kompanije iz Rusije da presele proizvodnju u Srbiju, s obzirom na to da je Rusija pod sankcijama EU i SAD još od 2014. zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.

"Srbija može da bude najbolji hub za ruske investitore za dalji izvoz u Evropu, jer sve što se proizvodi u Srbiji sutra može da se plasira i na tržište Evropske unije bez carina", izjavio je ministar Vladi Srbije zadužen za inovacije Nenad Popović na otvaranju Srpsko-ruskog poslovnog foruma 4. oktobra 2021.

Na ove pozive reagovala je EU.

"Roba proizvedena u Srbiji, uključujući i onu koja je u vlasništvu ruskih pravnih lica, morala bi da bude u skladu sa posebnim pravilima porekla kako bi imala koristi od bescarinskog pristupa jedinstvenom tržištu EU", navela je tada između ostalog za RSE portparolka evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija (Varhelyi) Ana Pisonero.

Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. Deset godina kasnije, taj proces još nije završen.

U međuvremenu, zvanični Beograd neguje dobre odnose sa Moskvom i Pekingom. Sa Rusijom kao članicom Evroazijske ekonomske unije (EEAU) Srbija od 2021. ima sporazum o slobodnoj trgovini, koji podrazumeva uvoz i izvoz većine proizvoda bez carina.

EU je u više navrata upozoravala da je Srbija kao kandidat za članstvo u obavezi da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.

Takođe su ukazivali na to da će Srbija kada postane EU punopravna članica morati da raskine trgovinske sporazume sa trećim zemljama, u koje spadaju Rusija i Kina.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG