Donji dom ruskog parlamenta, Državna duma, usvojio je u trećem i poslednjem čitanju nacrt zakona koji bi zahtevao od stranih kompanija za informacionu tehnologiju (IT) da uspostave lokalne jedinice ili bi se u suprotnom suočili sa kaznama, uključujući i moguću zabranu, dok Moskva nastavlja da pooštrava kontrolu protoka informacija na Internetu.
Nacrt zakona, koji su zakonodavci odobrili 17. juna, zahtevaće od stranih IT kompanija sa dnevnom publikom od najmanje 500.000 ljudi da u Rusiji osnuju punopravne filijale koje bi bile „odgovorne za kršenje ruskog zakonodavstva“.
Sve IT kompanije, vlasnici web lokacija, informacionih sistema i programa koji distribuiraju sadržaj na ruskom ili jezicima etničkih grupa Ruske Federacije, ciljajući ruske građane oglasima, obrađuju lične podatke korisnika sa sedištem u Rusiji ili dobijaju finansijsku podršku od ruskih građana ili kompanija moraće da osnuju podružnice u Rusiji.
Pored toga, prema novoj uredbi, za takve subjekte biće obavezno da se registruju na web lokaciji ruskog nadzornog tela za medije, Roskomnadzora, radi međusobne komunikacije.
Nacrt zakona sada mora odobriti gornji dom parlamenta, Savet Federacije, pre nego što ga predsednik Vladimir Putin potpiše i postane zakon.
Rusija je 2019. godine donela zakon o „suverenom Internetu“ koji zvaničnicima daje široka ovlašćenja za ograničavanje mrežnog prometa, sve do tačke izolovanja zemlje od prekograničnih Internet veza tokom nacionalnih vanrednih situacija.
Moskva je više puta upozoravala da je spremna da koristi zakon o „suverenom Internetu“ ukoliko nemiri dostignu ozbiljne razmere.
