Nikola Krastev (Priredio Dragan Štavljanin)
Nakon što je u protestima u Tunisu u januaru zbačen režim koji je decenijama vladao, to je podstaklo talas demonstracija u tom regionu, koje su poznate i kao “Arapsko proleće”.
Mnogi su odmah počeli da razmatraju da li je slična pobuna moguća u zemljama sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, čije vlasti dele mnoge osobine sa onima na Bliskom istoku, uključujući duboko ušančene autoritarne lidere, koncentraciju ekonomske moći u vladajućim krugovima i široko rasprostranjenju korupciju u državnim strukturama.
Mada se pobuna nalik “Arapskom proleću” još nije desila na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, u poslednjem izveštaju “Fridom hausa” (Freedom House), pod nazivom “Države u tranziciji”, ukazuje se da su ove zemlje “sve ranjivije na nepredvidljive krize po ugledu na nedavne na Bliskom istoku i severnoj Africi”.
U ovom godišnjem dokumentu, u kome se ocenjuje demokratski razvoj u zemljama od Centralne Evrope do Centralne Azije, ističe se da je ostvaren napredak u državama kao što su Moldavija i Gruzija. Međutim, pojedine zemlje imaju autoritarne režime, čime se “seje potencijalno opasno seme za budućnost”.
Tim povodom dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Njujorka Nikola Krastev razgovarao je sa Kristoferom Volkerom, direktorom “Fridom hausa”.
Volker: U 29 zemalja ove regije koje smo analizirali, postoji nekoliko
izazova. Uočili smo eroziju institucionalne odgovornosti i demokratije u svim zemljama sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, ne računajući baltičke. U većini nema sadržinske promene vlasti niti su verovatne ozbiljne reforme.
Volker: Analizirali smo demokratske indikatore u autoritarnim državama u nekadašnjem sovjetskom bloku i uočili smo da nema suštinskih reformi, kao i da funkcionišu na sličan način kao i zemlje na Bliskom istoku pre nedavnih protesta. Daleko od toga da su identične u svim društvenim sferama. Međutim, kada analizirate funkcionisanje demokratije, vidite da je u bivšem Sovjetskom Savezu nemoguća mirna promena vlasti, da je umerenim političkim strujama ograničen prostor za delovanje i da su marginalizovane, kao i da je korupcija i odsustvo vladavine prava najistrajnija crta sistema koja se unedogled reprodukuje.
Opasnost političkog zastoja
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i predsednik Tadžikistana Imomali Rahmon, decembar 2010.
Volker: Jedna od najupečatljivijh činjenica je da od devet zemalja koje smo kategorizovali kao autoritarne, samo u dve su lideri stariji od 70 godina. Reč je o Uzbekistanu i Kazahstanu. U ostalim državama, lideri su relativno mladi. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ima 49 godina. Predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon je star 58 godina. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev još nema 50. Dakle, oni mogu ostati na vlasti unedogled ako se imaju u vidu dosadašnje okolnosti. S obzirom da se ne naziru suštinske promene, ove zemlje se suočavaju sa političkim zastojem u doglednoj budućnosti.
Volker: To se iskazuje u različitim formama u nekadašnjem sovjetskom bloku. No, rezultat je isti, tačnije da je inicjativama umerenih političkih snaga sistematski uskraćen prostor. To je bilo očito poslednih nekoliko sedmica u Rusiji gde je raznim manevrima sprečeno učešće političkih partija u javnom životu. Naravno, kada su umerene političke grupacije sprečene da učestvuju u političkoj debati, to otvara prostor za glasove ekstremista. Ako se to dosada nije pokazalo u svakoj od ovih zemalja, one će se zasigurno suočiti sa tim u budućnosti ako i dalje budu onemogućavale pojedinim političkim strujama da budu značajan konkurent.
Volker: Reč je o mnogim zemljama u toj regiji. Rusija se, na primer, oslanja na gas i naftu u cilju ostvarenja ekonomskog prosperiteta. Očito je da nije u
stanju da diversifikuje svoju privredu, odnosno da razvije ostale grane i smanji zavisnost od energenata, mada njene vlasti često naglašavaju da je to njihov cilj. Istovremeno, kada je reč o ključnim ekonomskim parametrima, direktnim stranim investicijama – mnogo toga je pogrešno usmereno u Rusiji. Ako analizirate zemlje koje su daleko od bilo kakvih amibicija da modernizuju privredu kao što je Belorusija, onda vidite da je ekonomija u krizi a da politički sistem nije u stanju da se prilagodi i suštinski reformiše. Rezultat je ekonomska katastrofa.
Volker: Svedoci smo da u zemljama Bliskog istoka i u severnoj Africi, na primer u Egiptu, da nakon 30 godina lošeg upravljanja i korupcije, nasleđe koje je ostavio Mubarak je veoma teško reformisati. Stoga nije razložno očekivati od snaga kojima je tako dugo bila uskraćivana mogućnost da učestvuju u normalnom politikom ambijentu, uključujući i civilno društvo koje bi delovalo otvoreno i bez intervencije i uplitanja vlasti – da brzo reše sve probleme. Iz svega ovoga se može izvući pouka da sistem koji izbegava reforme - što je slučaj mnogih zemalja u bivšem sovjetskom bloku – aktivno onemogućava evoluciju nezavisnih institucija i političkih aktera koji bi mogli da igraju naprednu, značajnu ulogu: jednostavno i kada se ukaže mogućnost suštinskih reformi, mnogo ih je teže sprovesti zbog takvog nasleđa.
Nakon što je u protestima u Tunisu u januaru zbačen režim koji je decenijama vladao, to je podstaklo talas demonstracija u tom regionu, koje su poznate i kao “Arapsko proleće”.
Mnogi su odmah počeli da razmatraju da li je slična pobuna moguća u zemljama sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, čije vlasti dele mnoge osobine sa onima na Bliskom istoku, uključujući duboko ušančene autoritarne lidere, koncentraciju ekonomske moći u vladajućim krugovima i široko rasprostranjenju korupciju u državnim strukturama.
Mada se pobuna nalik “Arapskom proleću” još nije desila na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, u poslednjem izveštaju “Fridom hausa” (Freedom House), pod nazivom “Države u tranziciji”, ukazuje se da su ove zemlje “sve ranjivije na nepredvidljive krize po ugledu na nedavne na Bliskom istoku i severnoj Africi”.
U ovom godišnjem dokumentu, u kome se ocenjuje demokratski razvoj u zemljama od Centralne Evrope do Centralne Azije, ističe se da je ostvaren napredak u državama kao što su Moldavija i Gruzija. Međutim, pojedine zemlje imaju autoritarne režime, čime se “seje potencijalno opasno seme za budućnost”.
Tim povodom dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Njujorka Nikola Krastev razgovarao je sa Kristoferom Volkerom, direktorom “Fridom hausa”.
RSE: Koje su ključne ocene?
Volker: U 29 zemalja ove regije koje smo analizirali, postoji nekoliko
Kada analizirate funkcionisanje demokratije, vidite da je u bivšem Sovjetskom Savezu nemoguća mirna promena vlasti.
izazova. Uočili smo eroziju institucionalne odgovornosti i demokratije u svim zemljama sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, ne računajući baltičke. U većini nema sadržinske promene vlasti niti su verovatne ozbiljne reforme.
RSE: Na koji način ste poredili politički i društveni milje u zemljama zahvaćenim “Arapskim prolećem” i na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.
Volker: Analizirali smo demokratske indikatore u autoritarnim državama u nekadašnjem sovjetskom bloku i uočili smo da nema suštinskih reformi, kao i da funkcionišu na sličan način kao i zemlje na Bliskom istoku pre nedavnih protesta. Daleko od toga da su identične u svim društvenim sferama. Međutim, kada analizirate funkcionisanje demokratije, vidite da je u bivšem Sovjetskom Savezu nemoguća mirna promena vlasti, da je umerenim političkim strujama ograničen prostor za delovanje i da su marginalizovane, kao i da je korupcija i odsustvo vladavine prava najistrajnija crta sistema koja se unedogled reprodukuje.
Opasnost političkog zastoja
RSE: U Izveštaju se ističe da su mnogi autoritarni lideri u ovoj regiji relativno mladi. Zbog čega ste pesimista u pogledu političkih promena u budućnosti.
RSE: U Izveštaju se ukazuje i da nedostatak prostora za umerene političke snage pomaže promociju ekstremizma.
Volker: To se iskazuje u različitim formama u nekadašnjem sovjetskom bloku. No, rezultat je isti, tačnije da je inicjativama umerenih političkih snaga sistematski uskraćen prostor. To je bilo očito poslednih nekoliko sedmica u Rusiji gde je raznim manevrima sprečeno učešće političkih partija u javnom životu. Naravno, kada su umerene političke grupacije sprečene da učestvuju u političkoj debati, to otvara prostor za glasove ekstremista. Ako se to dosada nije pokazalo u svakoj od ovih zemalja, one će se zasigurno suočiti sa tim u budućnosti ako i dalje budu onemogućavale pojedinim političkim strujama da budu značajan konkurent.
RSE: U ovom dokumentu se ukazuje i na problem korupcije i bezakonja, s jedne, i ekonomskih problema, s druge strane.
Volker: Reč je o mnogim zemljama u toj regiji. Rusija se, na primer, oslanja na gas i naftu u cilju ostvarenja ekonomskog prosperiteta. Očito je da nije u
Kada su umerene političke grupacije sprečene da učestvuju u političkoj debati, to otvara prostor za glasove ekstremista.
stanju da diversifikuje svoju privredu, odnosno da razvije ostale grane i smanji zavisnost od energenata, mada njene vlasti često naglašavaju da je to njihov cilj. Istovremeno, kada je reč o ključnim ekonomskim parametrima, direktnim stranim investicijama – mnogo toga je pogrešno usmereno u Rusiji. Ako analizirate zemlje koje su daleko od bilo kakvih amibicija da modernizuju privredu kao što je Belorusija, onda vidite da je ekonomija u krizi a da politički sistem nije u stanju da se prilagodi i suštinski reformiše. Rezultat je ekonomska katastrofa.
RSE: Analizirate i kakav uticaj može da ima nasleđe dugogodišnje autoritarne vlasti u ovim zemalja i kada se politički transformišu. Kakva se u tom smislu može povući paralela između zemalja zahvaćenih “Arapskim prolećem” i onih sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza.
Volker: Svedoci smo da u zemljama Bliskog istoka i u severnoj Africi, na primer u Egiptu, da nakon 30 godina lošeg upravljanja i korupcije, nasleđe koje je ostavio Mubarak je veoma teško reformisati. Stoga nije razložno očekivati od snaga kojima je tako dugo bila uskraćivana mogućnost da učestvuju u normalnom politikom ambijentu, uključujući i civilno društvo koje bi delovalo otvoreno i bez intervencije i uplitanja vlasti – da brzo reše sve probleme. Iz svega ovoga se može izvući pouka da sistem koji izbegava reforme - što je slučaj mnogih zemalja u bivšem sovjetskom bloku – aktivno onemogućava evoluciju nezavisnih institucija i političkih aktera koji bi mogli da igraju naprednu, značajnu ulogu: jednostavno i kada se ukaže mogućnost suštinskih reformi, mnogo ih je teže sprovesti zbog takvog nasleđa.
