Dostupni linkovi

Vanredna vijest

'Ako je sutra rat': Zašto ruska vojska nabavlja zastarelu tehniku?


Donjeck, septembar 2014.

Piše: Vladimir Voronov (Priredila: Julia Petrovskaja)

Rusija izdvaja za odbranu oko 70 milijardi dolara godišnje, što je pet puta više nego što su troškovi sistema obrazovanja. U planu je i masovna modernizacija zastarelih oklopnih vozila sovjetskih modela. Međutim, nije jasno koja je svrha neobično velike nabavke modernizovane vojne tehnike. Stručnjaci smatraju da aktivnosti ruskog vojnog vrha podsećaju na pripremu za veliki rat.

Zašto je potrebno opremiti brigade i divizije vojnom tehnikom sovjetske proizvodnje, koja je nekoliko desetleća rđala u skladištima? Ruski generali ne daju jasan odgovor na to pitanje, aludirajući da kopnenim snagama treba sve više naoružanja zbog složene međunarodne situacije, ali vojna industrija ne zadovoljava potrebe vojske.

Deca u Avganistanu se igraju na oklopnim vozilima iz Sovjetske ere, Džalalabad, februar 2016
Deca u Avganistanu se igraju na oklopnim vozilima iz Sovjetske ere, Džalalabad, februar 2016

Slično objašnjenje nudi nedeljnik “Vojno-industrijski kurir”, koji faktički prenosi stavove visokih zvaničnika Ministarstva odbrane i vojno-industrijskog kompleksa. “Rastuća napetost u svetu i vojne pripreme NATO-a duž naših granica zahtevaju jačanje i modernizaciju ruskih kopnenih snaga u najkraćem mogućem roku”, stoji u komentaru tih novina. Zbog toga je, navodno, Ministarstvo odbrane odlučilo da opremi vojsku ne samo najsavremenijom tehnikom, već i starijim modelima koji su prošli duboku modernizaciju.

Međutim, stručnjaci smatraju da su postojeće jedinice kopnenih snaga dobro opremljene, u svakom slučaju raspolažu sigurno boljim oklopnim vozilima od BMP-1. Prema rečima komandanta kopnenih snaga, general-pukovnika Olega Saljukova, jedinice koje se drže u stanju stalne borbene spremnosti nabavljaju amfibijska borbena vozila BMP-3, oklopni transporteri BTR-82A i modernizovani BMP-2. Nivo snabdevanja kopnenih snaga savremenim naoružanjem nadmašio je 42 odsto, kaže komandant Saljukov.

Gotovo istu brojku navodi i Ministarstvo odbrane u svom zvaničnom saopštenju od 5. avgusta 2017. godine: “Naoružanje i vojna oprema Zapadne vojne oblasti se do 45 odsto sastoji od najsavremenijih modela nove generacije”. Naravno da se može postaviti pitanje: šta se podrazumeva pod “najsavremenijim modelima”? No, očigledno je da se 55-58 odsto tehnike kopnenih snaga ne smatraju dovoljno modernim. Dakle, njihova zamena još starijim modelima izgledala bi čudno.

Ukrajina: Proruski militanti i stari ruski tenk iz muzeja posvećenog II svetskom ratu, Donjeck, jul 2014
Ukrajina: Proruski militanti i stari ruski tenk iz muzeja posvećenog II svetskom ratu, Donjeck, jul 2014

Međutim, to pitanje je vezano za masovno razmeštanje dodatnih vojnih formacija na zapadnom pravcu, koje je započelo u 2014. godini. U ovom kontekstu Kremlj i Ministarstvo odbrane nisu ponudili neku posebnu argumentaciju. U početku se govorilo o “uznemirujućim događajima” na jugoistoku Ukrajine i potrebi da se zaštiti zapadna granica. Ukrajinu su nazivali realnom pretnjom. Tvrdilo se kako je granica “širom otvorena”, te da je Rusija potpuno nepripremljena za direktan vojni sukob sa Ukrajinom.

Prateći ovu logiku, Ministarstvo odbrane je hitno formiralo na rusko-ukrajinskoj granici 20. armiju sa štabom u Voronežu (463 kilometara jugozapadno od Moskve). Kasnije su to pregrupisavanje objasnili potrebom “koordinacije jedinica sa teškim naoružanjem”. S obzirom da je “ukrajinska agresija” postojala samo u mašti nekih propagandista, ta “pretnja” je brzo zaboravljena. Krenuli su sa pričom o “agresivnim intrigama” NATO-saveza: upravo zbog te pretnje nove divizije i brigade su velikom brzinom raspoređene na Zapadnom strateškom pravcu, kao što je to bilo uoči 1941. godine, kada je Rusija zvanično stupila u Drugi svetski rat.

Ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je 4. maja 2016. godine kako Rusija “preduzima niz mera protiv jačanja kapaciteta NATO-a u neposrednoj blizini ruskih granica”. U avgustu 2017. godine, on je govorio kako aktivnosti zapadnih zemalja “vode uništenju sistema bezbednosti u svetu, te prisiljavaju Rusiju na mere reagovanja, posebno na Zapadnom strateškom pravcu”. Od 2012. godine, kako je tvrdio ruski ministar odbrane krajem 2017. godine, “broj vojnih kontingenata NATO-a u blizini zapadne granice Rusije porastao je tri puta”, dok je intenzitet vojnih vežbi NATO-a povećan duplo”.

Podsetimo da je na samitu NATO-a u Velsu, u septembru 2014. godine (odnosno nakon ruske aneksije Krima i početka sukoba na istoku Ukrajine), a zatim na samitu u Varšavi 2016. godine doneta odluka o jačanju prisustva oružanih snaga Alijanse u četiri zemlje: u Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji. Kao rezultat, u ovim zemljama raspoređena su četiri multinacionalna bataljona (300-800 vojnika). Drugim rečima, vojno prisustvo NATO-a u blizini ruskih granica povećano je za najviše 2.400 ljudi.

Prema pisanju ruskih medija, već u novembru 2014. godine u Podmoskovlju (Moskovskom regionu) bila je formirana uprava 1. gardijske tenkovske armije. Stvaranje nove operativne formacije objasnili su prebacivanjem uprave 20. armije bliže granici sa Ukrajinom, iz Nižnjeg Novgoroda (400 kilometara istočno od Moskve) u Voronjež. U sadašnjim Oružanim snagama Rusije to je prva tenkovska armija, i deveta po broju u vojsci. U sastav nove armije ušle su 2. gardijska Tamanska motostreljačka divizija, 4. gardijska Kantemirovska tenkovska divizija, 27. gardijska Sevastopoljska motostreljačka brigada, te 6. tenkovska brigada. Štab nove armije se nalazi u mestu Bakovka u Podmoskovlju. Međutim, 2015. godine govorilo se o raspoređivanju na zapadnom pravcu dve tenkovske armije.

Što se 20. armije tiče, njeno formiranje je faktički počelo od nule, s obzirom na to da je većina njenih snaga i sredstava prebačena u 1. tenkovsku armiju. Prema pisanju ruskih medija, u 20. gardijsku armiju ušle su 144. i 3. motostreljačke divizije, 1. posebna gardijska tenkovska dobrovoljačka brigada “Maršal Malinovski”, 236. artiljerijska brigada, te još nekoliko jedinica. Te formacije trebalo je pre svega opremiti borbenim vozilima: tenkovima, pešadijskim borbenim vozilima i oklopnim transporterima.

Vladimir Putin i Sergej Šojgu
Vladimir Putin i Sergej Šojgu

Ali priča nije samo o pomenutim formacijama. Kako je izjavio Sergej Šojgu na sednici u Ministarstvu odbrane krajem novembra 2015. godine, u Južnoj vojnoj oblasti formirano je više od 15 vojnih jedinica. A u februaru 2016. godine u medijima je pisalo kako je u “zadnje vreme stvoreno osam novih operativnih jedinica (drugim rečima, armija), te više od 25 divizija i 15 brigada”.

U septembru 2016. godine načelnik Generalštaba Ruske Vojske, general Valerij Gerasimov izjavio je da je u toku formiranje nove armije na jugozapadnom strateškom pravcu. Reč je o 8. gardijskoj armiji sa štabom u Novočerkasku (1000 južno od Moskve), čije je formiranje počelo u 2017. godini. Jedinice te nove formacije biće raspoređene u Rostovskoj i Volgogradskoj regijama.

U januaru 2016. godine, Sergej Šojgu je saopštio kako će na zapadnom pravcu biti formirane tri nove divizije. I to je pored 30 vojnih jedinica, osnivanih od početka 2015. godine. U februaru 2016. godine, bilo je najavljeno stvaranje nove tenkovske divizije na Uralu. Takođe, prema saznanjima vojnih stručnjaka, do kraja ove godine planirano je formiranje dve nove motostreljačke divizije u sklopu 58. armije. U avgustu 2017. godine Šojgu je izjavio kako će se do kraja godine u Zapadnoj vojnoj oblasti formirati oko 20 vojnih jedinica, za koje se gradi oko 40 vojnih gradića. On je naglasio da će ove mere biti “sinhronizovane sa nabavkom modernog naoružanja”.

Drugim rečima, u poslednjih tri godine formirano je više novih jedinica, pre svega na zapadnom strateškom pravcu i te jedinice imaju prioritet u planovima nabavke modernije opreme. Ali, savremene vojne tehnike nema dovoljno za sve. Jedino da se ona povuče iz jedinica, uslovno rečeno, “drugog reda”, a to bi značilo njihovo “ogoljavanje”.

Međutim, kad je reč o modernizaciji zastarelih oklopnih vozila sovjetskih modela, to dobro izgleda samo na papiru. Recimo, BMP-1 i BMP-2 u vojsci često nazivaju “masovnom grobnicom pešadije”. Oklopna vozila nakon dugoročnog skladištenja zahtevaju zamenu motora. Ali to nije u planu, a pored toga, nema dovoljno novih motora, niti druge opreme.

Kada govorimo o formiranju novih jedinica, treba imati u vidu još jedan aspekt, a to je loša demografska situacija u Rusiji, koju političko rukovodstvo ne može promeniti. Ruska vojska se i dalje suočava sa nedostatkom komandnih kadrova.

Ove godine Ministarstvo odbrane je sprovelo ubrzano uvođenje u aktivni sastav novih oficira svih rodova vojske. To su objasnili smanjenjem nastavnog programa. Prema pisanju lista “Izvestija”, u aprilu 2018. godine, oko dve hiljade oficira završili su škole kopnenih snaga. To je skoro tri puta više u odnosu na prethodnu godinu. Stručnjaci to dovode u vezu sa formiranjem novih jedinica.

Treba podsetiti da je poslednji put ubrzano uvođenje oficira sprovedeno u 1999. i 2000. godinama, tokom rata u Čečeniji, a pre toga tokom Drugog svetskog rata.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG