Piše: Reuters
Grupa ruskih poslanika pozvala je parlament da zatraži od predsednika Vladimira Putina da prizna dva proruska otcepljena regiona na istoku Ukrajine kao nezavisne države.
Evo šta bi takav potez mogao da znači za krizu u Ukrajini, u blizini čije granice je Rusija rasporedila oko 100.000 vojnika, pripremajući se za ono što Sjedinjene Države nazivaju invazijom, a što Moskva negira.
Koji su otcepljeni regioni?
Proruski separatisti u regionima Donjeck i Lugansk, zajedno poznati kao Donbas, odbacili su ukrajinsku Vladu 2014. godine i samoproglasili nezavisne "narodne republike", koje do sada nisu međunarodno priznate.
Prema podacima iz Ukrajine, u borbama je od tada poginulo 15.000 ljudi.
Ruska oklopna vozila otkrivena u blizini Ukrajine
Rusija negira svoju ulogu u tom konfliktu, ali je separatiste podržavala na brojne načine, uključujući tajnu vojnu podršku, finansijsku pomoć, dostavljala im je vakcine protiv COVID-a 19, a do sada je stanovnicima tih regiona izdala više od 600.000 ruskih pasoša.
Izvor iz ukrajinskog Ministarstva odbrane kaže da, prema procenama Kijeva, u Donbasu ima 35.000 separatističkih boraca i 2.000 pripadnika ruskih vojnih snaga, što Rusija osporava.
Koje su posledice ukoliko ih Rusija prizna?
Rusko priznanje bi poništilo mirovne sporazume, koji su 2014. i 2015. postignuti u Minsku a koje su, iako još nisu implementirani, Rusija, Ukrajina i Zapadne vlade smatrale najboljom šansom za rešenje situacije.
Sporazum iz 2015. godine predviđa samoupravu za dva regiona u skladu sa ukrajinskim zakonima.
Priznanje Donjecka i Luganska moglo bi Moskvi da posluži kao izgovor za preduzimanje vojne intervencije zarad podrške svojim saveznicima, na isti način na koji je pozicionirala svoje vojnike u otcepljenim regionima u Gruziji.
Član ruskog parlamenta i bivši politički lider Donjecka Aleksandar Borodai kazao je Reutersu da bi, u tom slučaju, separatisti tražili od Rusije da im pomogne da povrate kontrolu na delovima Donbasa koje trenutno kontrolišu ukrajinske snage.
Zapadne vlade upozoravaju Moskvu da bi bilo kakva vojna intervencija na granici sa Ukrajinom povukla snažan odgovor, uključujući pooštravanje finansijskih sankcija.
Da li je Rusija ikada ranije priznala neke otcepljene samoproglašene države?
Da - Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, dva regiona Guzije koja su proglasila svoju nezavisnost nakon kratkog rata 2008. godine.
Rusija im je pomagala velikim novčanim sredstvima, njihovim stanovnicima je davala rusko državljanstvo i stacionirala hiljade vojnika na toj teritoriji.
Šta je za Moskvu prednost, a šta mana?
U slučaju Gruzije, Rusija je priznavanje otcepljenih regiona koristila da opravda otvoreno vojno prisustvo u susednoj, bivšoj sovjetskoj republici, te da trajno osujeti namere te zemlje da se pridruži NATO-u, uskraćujući joj punu kontrolu nad svojom teritorijom.
Specijalistkinja za Kavkaz Međunarodne krizne grupe Olesja Vartanjan rekla je da postoje određeni, po Moskvu negativni, aspekti preuzimanja odgovornosti za dve teritorije koje nisu priznali čak ni njihovi bliski saveznici i koja nema perspektivu ekonomskog napretka.
"Ne znate šta da radite sa njima, ali i dalje morate da ih finansirate i obezbedite fondove, a s vremena na vreme morate da se nosite i sa njihovim unutrašnjim krizama", rekla je ona.
Rusija je, takođe, uništila i bilo kakvu vrstu bilateralnih odnosa sa Gruzijom.
Iz tog presedana bi se moglo zaključiti da bi Kremlj mogao videti više koristi u direktnoj aneksiji Donbasa, baš kao što je učinjeno s Krimom 2014. godine, nego li u priznavanju njegove nezavisnosti.
Šta kaže Kremlj?
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oprezno je reagovao na ideju da Putin prizna Donbas.
Rekao je da parlamentarna inicijativa zahteva glasanje i da on ne može da komentariše dok taj proces ne bude gotov.