Piše: Jelizaveta Dobrovinskaja
Kasno uveče 28. februara Tatjanu Balazejkinu telefonom je pozvala policija da je obavesti da je njen 16-godišnji sin Jegor uhapšen, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Tokom razgovora joj je rečeno da je njen sin priznao da je bacio flašu punu tečnosti na regrutnu kancelariju u gradu Kirovsku, oko 30 kilometara istočno od Sankt Peterburga. Tečnost u boci se nije zapalila, niti je pričinjena značajna šteta.
"Istog dana sam dobila poruku od Tanje", rekla je bliska porodična prijateljica Natalija, čije je ime promenjeno na njen zahtev iz straha da će snositi posledice zato što je pričala za medije. "Počela je rečima: 'Naša porodica je umrla'".
Sud je naložio pritvor Jegora Balazejkina do 27. aprila zbog sumnje da je počinio teroristički čin i pokušao da uništi imovinu. On se nalazi u zatvoru CIZO-5 u Sankt Peterburgu.
- Zatvor za samohranog oca čija je ćerka u školi u Rusiji naslikala antiratni crtež
- Otac, čija je ćerka u školi u Rusiji naslikala antiratni crtež, uhapšen u Minsku
"Često se pitam – zar se ne plašiš", napisao je Balazejkin u otvorenom pismu iz zatvora koje je objavljeno na Telegramu 24. marta: "Znate, ja uvek odgovaram sa 'ne'. Plašio sam se ranije. Plašio sam se da se probudim ujutru. Plašio sam se da pročitam vesti, koje su uvek bile iste, samo sa različitim nazivima mesta i različitim brojem žrtava... Sada se više ne plašim."
On se nalazi u strogoj izolaciji, a rođacima i advokatima je zabranjeno da javno govore o slučaju.
"Tako vlasti plaše osumnjičene u takvim slučajevima", rekao je advokat za ljudska prava iz Sankt Peterburga Leonid Krikun, "da bi ih naterali da priznaju krivicu, da se pokaju, da se pred društvom ne predstavljaju kao opozicionari, već kao izgubljena ovce koje priznaju da su otišle na stranputicu".
Istražitelji su isprva optužili Balazejkina zbog oštećenja javne imovine. Međutim, u roku od nekoliko dana, dopunili su istragu sumnjom za terorizam. Ako bude optužen za terorizam, 16-godišnjak bi mogao da dobije 10 do 15 godina zatvora.
Krikun je izrazio zabrinutost da će vlasti, koje su izricale duge zatvorske kazne samo zbog postova na društvenim mrežama s kritikama ruske invazije Moskve na Ukrajinu, od Balazejkina napraviti primer za druge.
"Zbog toga što se usudio da napadne 'sveto' mesto", rekao je Krikun, "kazniće ga maksimalno koliko zakon dozvoljava".
'Dobra, vaspitana osoba'
Jegor Balazejkin je kao dete mesecima bio po bolnicama dok su lekari pokušavali da ustanove šta mu uništava jetru. Na kraju je utvrđeno da ima autoimuni hepatitis, bolest koja može biti fatalna ako se ne leči stalno.
Radi oporavka, počeo je da trenira kjokušin karate i u tome je bio izvrstan. Njegov dom je ispunjen trofejima, od kojih je nekoliko osvojio na regionalnim takmičenjima. Poslednjih godina bio je sudija na dečjim turnirima.
Sada se smatra da je u remisiji, ali svaka tri meseca mora da se konsultuje sa specijalistima i uzima lekove.
Balazejkin je u avgustu napunio 16 godina. Strastveno proučava rusku istoriju i društvene nauke i sanjao je da studira na pravnom ili ekonomskom fakultetu. Roditelji – majka učiteljica koja uglavnom zarađuje podučavanjem, a otac električar – u želji da mu pomognu upisali su ga u školu Broj 166, jednu od najprestižnijih društvenih škola u Sankt Peterburgu.
"Jegor je uvek dobro učio", rekla je Natalija. "Položio je državni ispit s veoma visokim ocenama. Prijavio se u nekoliko srednjih škola, uključujući i u školu Broj 166. Njegovi roditelji su brinuli što će dugo putovati od kuće do škole... Ali na kraju, direktor škole Broj 166, i sam istoričar, bio je toliko impresioniran Jegorom da ga je odmah primio u 10. razred".
Jedan od učenika rekao je za RSE da je Jegor "uvek odavao utisak dobre, vaspitane osobe".
"Moj sin veoma lepo govori o Jegoru", rekao je roditelj drugog druga iz razreda. "On je veoma dobar dečak i bilo bi strašno da mu se uništi život".
Ipak, sve veći pritisak školskog gradiva i duga putovanja do škole bili su teški za Balazejkina i njegovu porodicu.
"Ponekad bi stigao kući i zaspao pored vrata, a da ne skine jaknu", rekla je Natalija.
Roditelji su mu iznajmili sobu blizu škole, iako mu je taj trošak teško pao. Uglavnom je tamo spavao tokom nedelje, a kući dolazio vikendom. Pošto je uhapšen, državni mediji su lažno pisali da ga je porodica napustila i da živi sam.
"To je laž", rekla je Natalija. "Odlično se snašao u novoj školi. Uprkos teškoćama, imao je odlične ocene. Dugo već želi da postane diplomata i ozbiljno je učio engleski jezik. Međutim, kasnije se više zainteresovao za istoriju, ekonomiju i pravo".
Smrt u porodici
Balazejkinovu ljubav prema ruskoj istoriji negovao je i ohrabrivao njegov otac Danijel i stariji brat njegovog oca Dmitrij, profesionalni vojnik i veteran.
"Jegor je bio nezasitan", priseća se Natalija. "Ako bi ga nešto zainteresovalo, proučio bi to do kraja. Znao je sva mesta u vezi s Drugim svetskim ratom. Obišao je sve istorijske lokacije u okolini Sankt Peterburga, a često je odlazio i u vojne muzeje."
Kada je Rusija pokrenula masovnu invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022, Balazejkin i njegova porodica su svesrdno podržali rat i predsednika Vladimira Putina.
"Jegor je imao iste stavove kao i svi u njegovoj porodici – njegova majka, otac, baka, a posebno njegov ujak, profesionalni vojnik", rekla je Natalija. "Ali stric Dima je ubijen na samom početku 'specijalne vojne operacije'. I posle smrti strica, Jegorovi stavovi su počeli da se menjaju."
Iako je Dmitrij Balazejkin bio daleko iznad starosne granice za služenje u vojsci, on se prijavio u regionalni dobrovoljački bataljon.
"Nikome nije rekao", priseća se Natalija. "Samo je otišao na front. I poginuo je skoro odmah kod Izjuma, gde su se prošlog marta i aprila vodile teške borbe s velikim gubicima. Poginuo je dostojanstveno, kako mi je Tanja rekla, bio je komandir voda i branio je svoje borce."
Sprovod Dmitrija Balazejkin bila je prva sahrana kojoj je Jegor prisustvovao.
"Sahrana ubijenog strica nije mogla da ne ostavi emotivni trag", rekla je Natalija. "U početku su emocije bile veoma sirove. Bilo mu je jako teško – stric mu je umro, a na internetu su izveštaji bili isti. I na televiziji. U školi su učili Prvi svetski rat. To je mnogo stresa za 16-godišnjaka."
Vremenom su se Balazejkinovi pogledi na rat radikalno promenili i užasno se osećao zbog žrtava na obe strane.
"Skoro svaki razgovor se svodio na jednu stvar – da Rusija pogrešno postupa", rekla je Natalija. "Mislim da se sve poklopilo na najstrašniji način – ovaj rat i njegove unutrašnje nevolje".
'Simboličan čin'
Tatjana Balazejkina je mogla nakratko da poseti svog sina u pritvoru ubrzo posle njegovog hapšenja. U intervjuu za televiziju Dožd koji je dala pre nego što je izrečena naredba da se ne sme govoriti o slučaju, ona je rekla da je njen sin uhapšen na mestu incidenta i da je priznao da je bacio napravu. On je, međutim, rekao da u boci nije bilo ničeg zapaljivog i da nije imao nameru da zapali nešto, rekavši da je taj gest "simboličan čin".
Ona je rekla je da ni ona ni njen suprug nisu znali da je nameravao da nešto uradi.
Tatjana Balazejkina je citirala reči njenog sina: "Da nisam ovo uradio, najverovatnije bih se obesio jer ne bih mogao da živim s teretom svih ovih ljudi koji umiru".
Sinu je dostavila lekove, udžbenike i toplu odeću, ali se brine da bi loši uslovi i nedostatak medicinskog nadzora mogli biti fatalni za nekoga ko ima autoimuni hepatitis.
"Ovakve tragedije ili uništavaju porodicu ili je zbližavaju", rekla je Natalija, dodajući da Jegora podržavaju oba roditelja uprkos njihovom proratnom stavu. "U ovom slučaju desilo se ovo drugo. Mislim da Jegorov otac sebe krivi za ono što se dogodilo, kao i njegova majka. Rekla mi je: 'Da li smo ga pogrešno vaspitali? Ali kako? Samo sam želeo da bude dobra osoba.'"
"Pa, mogu vam reći", zaključila je Natalija, "on je dobra osoba".
Facebook Forum