Svemirska letelica Luna-24, visoka četiri metra, 18. avgusta 1976. godine sletela je na More krize (Mare Crisium), ravan deo severne hemisfere Meseca. Četiri dana kasnije, sovjetska letelica vratila se na Zemlju, noseći sa sobom vredan uzorak lunarnog tla, čiji su deo sovjetski naučnici kasnije dali kolegama iz NASA-e u ime međunarodne naučne saradnje.
Skoro 47 godina kasnije, ruski inženjeri su pokušali da izvedu sličan podvig spuštanjem letelice prepune naučnih instrumenata na južnu hemisferu Meseca, s ciljem da godinu dana istražuje lunarnu površinu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Misija Luna-25 je devet dana posle njenog lansiranja spektakularno propala 20. avgusta, kada je letelica "prestala da postoji kao rezultat sudara s površinom Meseca", saopštila je ruska svemirska agencija Roskosmos.
Ova nezgoda je poslednji u nizu sramotnih incidenata, neuspeha i skandala Roskosmos u toku protekle decenije, ističući propadanje slavne svemirske industrije čija su pionirska dostignuća iz 50-ih i 60-ih sada daleka sećanja.
Ti davni uspesi uključuju prvo proletanje pored Meseca objekta koji je napravio čovek, prvi objekat koji je srušen na površinu Meseca i onda 1966. i prvi objekat koji je spušten na Mesec – sve u okviru projekta misija Luna. Poslednja takva misija, Luna-24, vratila se na Zemlju s uzorcima lunarnog tla 22. avgusta 1976. godine.
"Ovo je još jedan pokazatelj kako se sovjetski/ruski svemirski program pogoršao tokom godina", rekao je Liroj Čiao (Leroy Chiao), bivši astronaut NASA-e i bivši komandant Međunarodne svemirske stanice. On je takođe povukao paralelu s problemima s kojima se muči ruska vojska u ratu protiv Ukrajine.
"U poslednje vreme su imali slučajeva kada su zamalo izbegnute katastrofe i neuspehe s njihovim letelicama Sojuz i Progres, a svet je video mnoge probleme njihove vojske, naglašene u ratu protiv Ukrajine", naveo je Čiao u imejlu. "Činjenica da ne mogu da organizuju misiju na Mesec kao što su to uradili 1976. dovoljno govori o stanju njihove vazdušno-kosmičke industrije danas".
Posle završetka Hladnog rata, američko-sovjetska svemirska trka ustupila je mesto većoj saradnji Moskve i Vašingtona – a kasnije i većem nadmetanju među drugim državama za ponovni odlazak na Mesec. Rusija od 2000-ih želi da se vrati na mesečevu površinu, a nedavno je nastojala da udruži snage u izgradnji zajedničke lunarne baze s Kinom, čiji je svemirski program napredovao poslednjih godina. Peking je prvi put uspešno spustio sondu na Mesec u januaru 2019.
Indija planira da spusti svoju bespilotnu letelicu Čandrajan-3 na južni pol Meseca 23. avgusta, što je njena treća takva misiju. SAD predvode međunarodne napore da ljudi opet odu na Mesec do 2025. godine, u okviru Artemis programa.
Luna-25 bi bila prva ruska sonda na Mesecu od raspada Sovjetskog Saveza, ali i prva od 1976.
Roskomos je osnovao istražni panel u cilju da se utvrdi uzrok neuspeha. Direktor te agencije Jurij Borisov rekao je na državnoj televiziji 21. avgusta da je "glavni uzrok" što su motori za dovođenje letelicu u orbitu pre sletanja radili 127 sekundi umesto potrebne 84 sekunde.
Jedan ruski naučnik sugerisao je u intervjuu za državnu novinsku agenciju RIA Novosti da su inženjeri primetili probleme na misiji, ali da ih nisu smatrali bitnim.
"Problema je bilo. Nisu bili toliko značajni, ali znaci su bili, da tako kažem, uznemirujući. No, svi su se nadali da će to nekako uspeti da reše", rekao je Natan Ejsmont, vodeći istraživač Instituta za svemirska istraživanja pri Ruskoj akademiji nauka.
"Ako imamo odstupanje nešto veće od očekivanog, to je alarmantna činjenica, ali očigledno nije bilo dovoljno alarmantno da se donese radikalna odluka (o odlaganju ili opozivanju sletanja)".
"Tužno je što je bilo vremena i, po svemu sudeći, odluka o tome kako dalje nije bila najbolja", rekao je on za RIA-Novosti.
Aleksandar Železnjakov, projektant i inženjer raketa, rekao je da nije jasno šta je izazvalo pad, ali je sugerisao da ruska svemirska industrija ne ide u korak s novim tehnologijama.
"Nauka je napredovala i tehnologija napredovala. Nažalost, tokom godina smo donekle izgubili našu kompetenciju, kako u međuplanetarnim letovima, tako i u sletanjima na druge planete", rekao je on za ruski portal RBK.
Za dugogodišnje posmatrače ruskih svemirskih aktivnosti – i s posadom i bez posade – sudbina Lune-25 je slična ambicioznom pokušaju od pre više od jedne decenije. Ruski inženjeri su 2011. lansirali bespilotnu sondu pod nazivom Fobos-Grunt s kosmodroma Bajkonur u Kazahstanu, na dvogodišnje putovanje do Marsa.
Međutim, ubrzo posle lansiranja pojavili su se problemi i sonda je kružila oko Zemlje dva meseca pre nego što se srušila u Tihi okean.
Nakon što je Rusija okupirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, zapadne zemlje počele su da uvode sankcije ruskim kompanijama i najvišim zvaničnicima.
NASA je ipak uspela da nastavi partnerstvo s Rusijom, zajednički upravljajući Međunarodnom svemirskom stanicom i sklapajući ugovore za odvoženje astronauta i tereta do stanice i sa nje. Američka svemirska agencija se sada manje oslanja na ruske svemirske letelice, usled uspeha privatnih kompanija poput Spejseksa (SpaceX), koje dobijaju sve više ugovora za snabdevanje i transport.
Poslednjih godina, Roskosmos je pretrpeo niz nezgoda i skandala. Među njima su još uvek nerazjašnjena rupa koju je napravio čovek na ruskom modulu na stanici, uznemirujuće prinudno sletanje članova posade pri povratku na Zemlju i skandal sa smenom cenjenog kosmonauta.
Kada je 2021. ruska vojska testirala antisatelitsko oružje došlo je do izbacivanja krhotina velikom brzinom u orbitu oko Zemlje, što je moglo da ugrozi Međunarodnu svemirsku stanicu. Iako je krivica pala na ruske vazduhoplovne snage, incident je dodatno potkopao veru u rusku svemirsku industriju.
Nakon što je Rusija poslala desetine hiljada vojnika u Ukrajinu u februaru 2022, međunarodna saradnja i poslovni dogovori – na primer za lansiranje komercijalnih satelita – praktično su nestali.
Niz skandala, među kojima su i javni izveštaji o podivljaloj korupciji na novom kosmodromu Vostočni, dogodio se pod vođstvom Dmitrija Rogozina, nacionaliste i bivšeg ambasadora pri NATO-u čije su često bombastične izjave zaoštrile odnose s NASA-om.
Pet meseci posle početka invazije na Ukrajinu, predsednik Vladimir Putin je otpustio Rogozina i umesto njega na čelo Roskosmosa postavio Borisova, tehnokratu koji je u to vreme bio zamenik premijera.
Nedavno se Roskosmos našao u teškom sporu oko ugovora s Kazahstanom u vezi s operacijama na Bajkonuru i predloženog novog postrojenja za lansiranje raketa nove generacije – bez čega će biti ugroženo nastojanje Rusije da ostvari veći prihod od komercijalnih lansiranja satelita.
Za naučnike poput Mihaila Marova, koji je decenijama radio na sovjetskim i ruskim programima istraživanja svemira, pad Lune-25 bio je srceparajući.
"Tužno je što nismo uspeli da spustimo letelicu", rekao je on za tabloid Moskovski komsomolec. "Za mene je ovo možda bila poslednja nada da ću videti oživljavanje našeg lunarnog programa."
Facebook Forum