Ruski istraživački medij Novaja gazeta prestao je u ponedeljak potpuno sa radom, a redakcija je ispraznila prostorije u centru Moskve. Njeni novinari su naveli da se to dogodilo zbog kampanje pritisaka koju je predvodila država, onemogućavajući dalji novinarski rad.
Obraćajući se novinarima okupljenim povodom zatvaranja redakcije, suosnivač Dmitrij Muratov uputio je snažan apel za slobodu izražavanja i ljudska prava u Rusiji koja se nalazi u ratu, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters).
"U našoj zemlji, onima koji se zalažu za mir uskraćuje se pravo da čitaju ono što žele, kao što vidimo danas. Došli smo do tačke u kojoj deo ruskog Ustava koji garantuje politička i građanska prava zapravo više ne funkcioniše", rekao je Muratov.
To zatvaranje označava kraj jednog od najuticajnijih nezavisnih medija u Rusiji.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov opisao je ovo zatvaranje kao deo procesa rotacije unutar medijskog prostora koji karakteriše oštra konkurencija.
List su osnovali Muratov i poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov, koristeći sredstva od Nobelove nagrade za mir koja je Gorbačovu dodeljena 1990. godine.
Inspirisana vizijom transparentnosti, Novaja Gazeta postala je jedan od najuticajnijih ruskih listova i snažan branilac demokratije, zahvaljujući istraživanjima korupcije i kritičkom praćenju političkog života.
Nakon što je predsednik Vladimir Putin 2022. godine pokrenuo invaziju na Ukrajinu, Rusija je uvela stroge zakone o cenzuri. List je ukinuo štampano izdanje, ali je nastavio da objavljuje sadržaje onlajn, služeći kao utočište za nezavisne novinare koji su odlučili da ostanu u zemlji.
Međutim, krajem prošlog meseca, redakcija je saopštila da mora da bude zatvorena, nakon što je označena kao "strani agent" i dobila nalog da napusti svoje prostorije, uz dodatnu otežavajuću okolnost da su banke prestale da obrađuju donacije čitalaca, od kojih je zavisio finansijski opstanak lista.
Muratov, koji je 2021. godine podelio Nobelovu nagradu za mir, rekao je da ljudi treba da shvate da upravo Kremlj snosi odgovornost za pokretanje rata i gušenje slobode izražavanja.
"Ne možemo to zameriti samim građanima, a naročito ne ovoj divnoj i zaista izuzetnoj mladoj generaciji. Pozivam vas da pravite razliku između ruskih vlasti i ruskog naroda", rekao je on.
Založio se za šire primirje u Ukrajini, nakon šestodnevnog prekida vatre u jednom regionu, koji je krajem oktobra inicirala prva dama SAD Melanija Tramp (Melania Trump).
Muratov je zatražio i oslobađanje političkih zatvorenika u Rusiji, čiji broj je procenio na oko 4.000.
Kremlj brani neophodnost zakona o cenzuri, negira postojanje političkih zatvorenika i tvrdi da Rusija preduzima mere, neophodne u ratnim uslovima, kako bi procesuirala pojedince koji se bave subverzivnim aktivnostima.
Ostaje nejasno da li će list pokušati da se reorganizuje i ponovo pojavi u nekom drugom obliku.