Dostupni linkovi

Ruske vežbe sa NATO partnerom Srbijom


Ruski padobranci na vojnoj vežbi "Slovensko bratstvo" u Kovinu kod Beograda, novembar 2016.

Još jedna zajednička vojna vežba Rusije i Srbije. U Ministarstvu odbrane Radiju Slobodna Evropa (RSE) je potvrđeno da će pripadnici Oružanih snaga Srbije sredinom avgusta učestvovati u vežbi Zapadnog vojnog okruga u Rusiji. Najavljujući njeno održavanje, komandant tog vojnog okruga Andrej Kartapolov rekao je da je reč o "jednom od najznačajnijih događaja međunarodne vojne saradnje".

Ovo je samo jedna od preko 60 različitih aktivnosti koje za ovu godinu Srbija planira sa Rusijom, kažu u Ministarstvu odbrane.

Uz zajedničke taktičke vojne vežbe Rusije, Srbije i Belorusije pod nazivom "Slovensko bratstvo", koje će ove godine biti održane u Rusiji, potvrđeno je RSE da će pripadnici srpske vojske u Rusiju i na vežbe Zapadnog vojnog okruga.

Biće to 13 vojna vežba u poslednjih pet godina od kada je sa tom državom formalizovana vojna saradnja, kaže Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

"S obzirom na to da se u oktobru očekuju dve velike vežbe pod okriljem NATO-a, ova vežba (sa Rusijom, prim. aut.) se može sagledati u kontekstu spoljne politike Srbije, politike vojne neutralnosti i balansiranja. U okviru programa Partnerstvo za mir biće održana vežba REGEX 2018, regionalna inicijativa pod okriljem NATO-a u kojoj Vojska Srbije učestvuje još od 2014, a ove godine se po prvi put održava na teritoriji Srbije", navodi Ignjatijević.

Iako je saradnja sa Moskvom daleko manjeg obima nego sa državama članicama NATO-a, bilo kroz pomenuti program Partnerstvo za mir (kome je Srbija pristupila 2006. godine), bilo kroz bilateralne aktivnosti, vežbe i drugi vidovi saradnje sa Rusijom mnogo se više promovišu u javnosti. Tako iz Ministarstva odbrane navode da je preko 60 različitih oblika vojne saradnje, koliko ih je sa Rusijom planirano u ovoj godini, najveći broj u dosadašnjim bilateralnim odnosima sa ovom državom.

"Kroz ovakvu vrstu medijske prezentacije se pokušava napraviti jedna vrsta balansa, a sa druge strane i izbeći ta jedna konotacija koju NATO sam po sebi nosi imajući u vidu izuzetno nizak rejting zbog intervencije iz 1999. godine", kaže Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.

Odluku o vojnoj neutralnosti donela je većina poslanika Skupštine Srbije decembra 2007. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Politika balansiranja potvrđena je i nedavnim Nacrtima strategija nacionalne bezbednosti i odbrane o kojima je javna rasprava završena prošlog meseca, nakon čega bi trebalo da se nađu pred poslanicima Skupštine Srbije.

U ovim dokumentima se, uz potvrdu vojne neutralnosti Srbije, navodi da "Srbija namerava da u zajedničkom interesu unapređuje politički dijalog i praktičnu saradnju sa NATO, a da je opredeljenje Srbije da sarađuje sa ODKB i njenim članicama" (Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, vojni savez nastao na post-sovjetskom prostoru u kojem Srbija od 2013. godine ima status posmatrača, prim. aut.).

"Kada se strategije usvoje, to će biti prvi put da se tim krovnim strateškim dokumentima potvrđuje koncept vojne neutralnosti Srbije", navodi Marija Ignjatijević.

Uz animozitet prema NATO-u koji, potpomognutim političkim porukama, vlada u dobrom delu javnosti u Srbiji, razloge istrajavanja na vojnoj neutralnosti trebalo bi pre svega tražiti u strahu od gubljenja podrške Moskve. U tom se smislu i podizanje sposobnosti Vojske Srbije (čemu bi trebalo da doprinose vojne vežbe), baš kao i odluke o nabavci vojne opreme (poput ruskih MIG-ova) često koristi u svrhu spoljno-političkog pozicioniranja.

[RSE/Video, oktobar 2017.]

Ruski MiG-ovi poleću sledeće godine
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:46 0:00

Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović podseća i na to da Srbija ulazi u završnicu pregovora o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

"Evidentno je da u ovom trenutku značajan momenat čini pitanje veta u Savetu bezbednosti koje Rusija može obezbediti u odnosu na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i da je to jedan od aduta u pregovaračkom procesu koji Srbija koristi u želji da dobije nešto što bi moglo delovati kao balansirano rešenje", navodi Joksimović.

Dok Srbija istrajava na vojnoj (i političkoj) neutralnosti, druge države regiona izuzev BiH, nemaju dilemu po pitanju svoje NATO perspektive. Poslednja članica, Crna Gora obeležila je prvu godišnjicu priključenja ovom savezu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG