Prošle nedelje, indijski državni sekretar za odbranu Radžeš Kumar Sing izjavio je da je Nju Delhi uspešno isporučio svoj sistem protivvazdušne odbrane Akaš (Akash) Tadžikistanu i Turkmenistanu.
Mada nijedna od ovih zemalja nije javno objavila detalje sporazuma – poput broja sistema, datuma isporuke i cena koje ostaju tajna – ova prodaja daje dvema centralnoazijskim državama alternativu ruskim sistemima koji su ranije dominirali njihovim arsenalima.
Indijski mediji su ranije izvestili da je Jermenija 2022. naručila 15 sistema Akaš za oko 720 miliona dolara, mada nijedna od vlada nije zvanično potvrdila tu brojku. Akaš je mobilni raketni sistem zemlja-vazduh, namenjen obaranju aviona, dronova i raketa.
Oprema iz sovjetskog doba
Decenijama se protivvazdušna odbrana zemalja Centralne Azije gotovo u potpunosti oslanjala na sovjetsku i rusku opremu, pri čemu je Moskva obezbeđivala tehniku, obuku i održavanje. Savezi poput Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), koju predvodi Moskva, dodatno su učvrstili ulogu Rusije kao glavnog garanta bezbednosti u regionu.
Pavel Bajev, istraživač na Institutu za istraživanje mira u Oslu (PRIO), vidi ove nove nabavke u Centralnoj Aziji kao jasan politički signal Moskvi. "Moj utisak je da je ovde... više reč o slanju poruke nego o stvarnim strateškim kapacitetima", rekao je Bajev.
Tadžikistan je član ODKB-a i na njegovoj teritoriji se nalazi velika ruska vojna baza. Turkmenistan je, s druge strane, zvanično neutralan. "Obe (zemlje) žele da pošalju signal Moskvi da je kraj njene dominacije zasnovane na mogućnosti da projektuje moć i pruža bezbednost režimima", rekao je Bajev.
Iza te političke poruke, postoji i veoma praktičan problem: usled zapadnih sankcija i ukrajinskih napada koji vrše pritisak na njenu odbrambenu industriju, Rusija je sve manje u stanju da isporučuje i održava opremu na koju se oslanjaju vojske centralnoazijskih zemalja.
Podaci koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), koji prati globalne transfere naoružanja, pokazuju da je ruski izvoz oružja opao za 64 odsto kada se uporede periodi 2016–2020. i 2021–2025. godine, čime je udeo Rusije u globalnom izvozu oružja smanjen s 21 odsto na 6,8 odsto.
Ipak, Moskva nastavlja da potpisuje ugovore o isporuci naoružanja. Prvi potpredsednik vlade Denis Manturov u januaru je obavestio ruskog predsednika Vladimira Putina da je vrednost portfolija potpisanih ugovora o izvozu oružja dostigla rekordnih 70 milijardi dolara, u poređenju s 55 milijardi pre 2022. godine. (Broj koji je naveo Manturov predstavlja vrednost potpisanih ugovora, a ne stvarno isporučenog naoružanja.)
Jermek Seitbatalov, kazahstanski vojni analitičar i penzionisani pukovnik avijacije, kaže da su vlade svesne da je ruski lanac snabdevanja prekinut. "(Ti poslovi) su verovatno vođeni vojnom logikom", rekao je on. "Postoji svest o tome da Rusija u bliskoj budućnosti neće moći da obezbedi rezervne delove i druge komponente neophodne za popravku i održavanje postojećeg naoružanja i municije, kao i za njihovo održavanje u stanju borbene gotovosti".
"Štaviše, malo je razloga da se očekuju isporuke novih vrsta naoružanja i vojne opreme", dodao je on. "A zemlja ipak mora da se brani".
Seitbatalov je takođe upozorio da je kupovina nove opreme samo deo rešenja. "Akaš neće promeniti vojni balans u Centralnoj Aziji, jer je to oružje samo jedna komponenta namenjena dopuni celokupnog sistema", rekao je on.
Pravoj mreži protivvazdušne odbrane, rekao je on, potrebna je cela infrastruktura – radari, bezbedne veze za prenos podataka i komandno-kontrolni centar – da bi funkcionisala kako treba.
Više dobavljača, više problema
Prelazak na više vojnih dobavljača u Centralnoj Aziji takođe bi mogao da stvori nove probleme. Vojske zemalja Centralne Azije sve više kombinuju ruske i sovjetske sisteme s kineskom, turskom, indijskom i zapadnom opremom, što dovodi do brojnih pitanja kompatibilnosti i integracije.
Nedavne vojne parade pokazuju u kojoj meri vojske centralnoazijskih zemalja diversifikuju svoju opremu. Na paradi povodom Dana nezavisnosti u Ašhabadu 27. septembra, Turkmenistan je prikazao nedavno nabavljeni kineski sistem protivvazdušne odbrane FK-2000, čime je proširio svoj postojeći arsenal raketnih sistema kineske proizvodnje. Na paradi su takođe prikazani jurišni avion brazilske proizvodnje A-29 Super Tucano i italijanski školsko-borbeni avioni Leonardo M-346.
Tadžikistan je dotle prikazao kineski sistem protivvazdušne odbrane HQ-17AE, zajedno s oklopnim vozilima kineske proizvodnje koja se koriste za transport i zaštitu trupa. Tokom proslave Dana nezavisnosti, Uzbekistan je takođe predstavio kineski borbeni avion J-10CE. Kirgistan je takođe poslednjih godina nabavio nekoliko vrsta turskih vojnih dronova.
Različiti tehnički standardi u startu stvaraju probleme, rekao je vojni analitičar Seitbatalov, a više različitih sistema "ne može da funkcioniše u okviru jedinstvene odbrambene arhitekture".
"Prvi problem će biti taj što ovo oružje i municija ne mogu da funkcionišu po zajedničkim standardima. To će takođe stvoriti poteškoće u obuci vojnih specijalista koji mogu da rukuju svim vrstama i kategorijama različitih sistema naoružanja na visokom nivou", rekao je on.
Postoje i problemi u vezi sa "stvaranjem zaliha, skladištenjem, nabavkom rezervnih delova i alata, popravkama, produženjem radnog veka, modernizacijom, održavanjem, servisiranjem i upotrebom", dodao je Seitbatalov.
Kina stupa na scenu
Ako Rusija prestane da bude glavni vojni snabdevač Centralne Azije, ko bi mogao da je zameni u budućnosti?
"Kina je svakako značajan partner, ali ne teži dominaciji i cilja na jačanje stabilnosti, što režimima... sasvim odgovara", profesor istraživač Bajev.
Prema podacima SIPRI-ja, kineski izvoz oružja porastao je za 11 odsto kada se uporede periodi 2016–2020. i 2021–2025. godine, pri čemu je 77 odsto izvoza u potonjem periodu bilo usmereno ka Aziji i Okeaniji. Objavljeni izveštaj SIPRI-ja ne navodi konkretne brojeve za Centralnu Aziju.
Ipak, Bajev ne veruje da će Peking jednostavno preuzeti nekadašnju poziciju Moskve kao regionalnog hegemona.
Rezultat bi, kako sugeriše Bajev, mogao biti da Centralna Azija više nema jednog dominantnog spoljnog snabdevača oružjem. "Mnogo je nepoznanica i možda samo jedan jasan odgovor – za Centralnu Aziju više nema 'velikog brata'", rekao je on.
Uprkos problemima u lancima snabdevanja, malo je verovatno da će Rusija odustati od vojnih veza s Centralnom Azijom. Putin je u julu potpisao direktive o potencijalnoj izmeni sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji s Kazahstanom i Uzbekistanom, što pojedini analitičari tumače kao pokušaj Moskve da delove svoje odbrambene industrije izmesti van domašaja ukrajinskih napada.