Piše: Julia Petrovskaja
Parlamentarni izbori održani su u nedelju u Rusiji bez većih incidenata, ali u prilično zategnutoj atmosferi. Radi se o prvim izborima u Državnu Dumu (donji dom parlamenta) od pripajanja Rusiji poluostrva Krim 2014. godine, što je dovelo do najozbiljnije krize u odnosima Moskve sa Ukrajinom i zemljama Zapada.
Glasanje u uslovima duboke ekonomske krize i rasta socijalne napetosti nije privuklo većinu birača, ali je popraćeno velikom medijskom pažnjom.
Raspravlja se uglavnom ne o rezultatima glasanja (koji su bili očekivani), nego o legitimitetu novog parlamenta i daljim koracima Kremlja, koji je stavio politički teren pod svoju kontrolu.
Četrnaest stranaka dobilo je dozvolu za učešće na izborima, što je dvostruko više nego 2011. godine. Nakon 13 godina ponovo je primenjen mešoviti sistem glasanja (polovina od 450 poslanika birana je direktnim glasanjem, a druga polovina glasanjem za partijske liste).
Mandat Dume traje pet godina. Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa ima 111,6 miliona Rusa, od kojih 1,87 miliona žive u inostranstvu. Izbore je pratilo 774 posmatrača iz 63 zemlje.
Bez promene odnosa snaga
Izlaznost na ovim izborima je bila oko 40,37 odsto, mnogo manja u odnosu na prethodne izbore 2011. godine (60 procenata). U Moskvi izlasnost je na minimalnom nivou od početka 21. veka - svega 28 odsto.
Uprkos naglom padu rejtinga, vladajuća stranka Jedinstvena Rusija (JR), osvojila je najviše glasova – 53,84 odsto. To je konzervativna politička snaga desnog centra, koju predvodi premijer Dmitrij Medvedev, blizak saradnik predsednika Vladimira Putina još iz 90-ih godina.
U javnosti Jedinstvenu Rusiju često doživljavaju kao stranku bogatih birokrata i biznismena. U opozicionim krugovima je otvoreno nazivaju “strankom razbojnika i lopova”.
“Možemo hrabro da kažemo da je naša stranka pobedila i će imati apsolutnu većinu”, rekao je Medvedev u štabu Jedinstvene Rusije, pola sata nakon zatvaranja birališta, u prisustvu Putina, koji je neformalni lider JR.
U Dumu su ponovo ušli komunisti, ultranacionalistička Liberalno-demokratska stranka i Pravedna Rusija, koja se pre nekoliko godina lažno predstavljala kao opozicija i uživala podršku građana liberalnih pogleda.
Nepravilnosti i incidenti
Na izborima je prijavljen veliki broj nepravilnosti, kao što je ubacivanje dodatnih glasačkih listića u kutije. Na pojedina birališta dolazili su puni autobusi birača, što je izazvalo sumnje da građani više puta glasaju na različitim mestima.
O nepravilnostima govore predstavnici različitih političkih snaga – “Jabuka”, PARNAS, komunisti, a i grupa za posmatranje izbora “Golos”.
U Rusiji na dan glasanja nije bilo većih incidenata, ali u Ukrajini, gde je bilo otvoreno nekoliko biračkih mesta, došlo je do manjeg sukoba i hapšenja.
U nedelju ispred ambasade Rusije u Kijevu održan je protest. Jedan državljanin je pretučen, a policija je potom uhapsila napadača.
Bilo je incidenata i u drugom ukrajinskom gradu – Odesi, gde policija je uhapsila četiri demonstranta ispred ruskog konzulata. U noći na subotu nepoznate osobe bacale su na zgradu Ruske ambasade petarde i dimne bombe. U napadu nije bilo povređenih, ali zgrada je oštećena.
Ruski parlamentarni izbori održani su i na Krimu. Vlasti Ukrajine smatraju to glasanje nelegalnim, Kijev je upozorio njihove organizatore na krivičnu odgovornost.
Legitimizacija (krađe) izbora
Stručnjaci smatraju da je cilj Kremlja bio da prikaže sadašnje izbore kao slobodne i legitimne s obzirom da je glasanje 2011.godine održano u senci optužbi za izbornu prevaru, što je izazvalo masovne proteste u Moskvi i drugim gradovima.
“Dakle, u ovom trenutku zadatak vlasti je da obezbedi prihvatanje rezultata ovih izbora od strane većeg dela stanovništva kao legitimnih i legalnih. To znači da se većina građana složi da nije bilo ozbiljnih nepravilnosti i povreda. To je garancija stabilnosti uoči predsedničkih izbora, koji se, u skladu sa zakonom, održavaju 2018. godine”, kaže za Radio Slobodna Evropa ruski politikolog Ivan Preobraženski.
Prema Ustavu, Državna Duma ima sva osnovna ovlašćenja predviđena u savremenom parlamentarizmu, ali u stvarnosti, uloga ruskog parlamenta je minimalna.
“Ne treba precenivati uticaj Dume. U poslednjih 15 godina vladavine Vladimira Putina uloga parlamenta, pa čak i po pitanju usvajanja zakona, je minimalna. Parlamentarci su zadnjih godina uglavnom usvajali zakone koje su im dostavljali Vlada ili administracija Putina. Osim toga, posle aneksije Krima, na političkoj sceni se stvorio 'krimski konsensus'. Nijednu od sadašnjih parlamentarnih stranaka ne može smatrati opozicijiom, jer je svaka od nih izrazila podršku političkom i ekonomskom kursu Putina”, pojasnio je za RSE Preobraženski.
Sve te stranke su dokazale svoju lojalnost Kremlju podrškom kontroverznih zakona, koje je inicirala administracija Putina. Radi se, između ostalog, o zabrani usvajanja ruske dece u inostranstvu, zamrzavanju penzija, ograničenju u političkom i nevladinom sektoru, jačanju kontrole nad medijima i internetom.
Opozicija pod pritiskom
Ruska ujedinjena demokratska stranka “Jabloko” (Jabuka) i Stranka narodne slobode PARNAS, čiji je suosnivač i Boris Njemcov ubijen u februaru 2015. godine jedine su političke snage, koje eksperti smatraju pravom opozicijom.
One se javno zalažu za smenu Putinovog režima, ali u Rusiji politički napredak je faktički nemoguć ako se zasniva na suprotstavljanju Kremlju. Te stranke su ostale daleko ispod praga od pet odsto. Za “Jabuku” je glasalo 1,65 odsto birača, dok za PARNAS – samo 0,66 procenata.
Inače simpatije birača u liberalnom delu političkog spektra uživa nekoliko poznatih političara: Dmitrij Gudkov, Lev Šlosberg, Vladimir Rižkov, preduzetnik Dmitrij Potapenko.
Veliku pažnju tokom poslednje kampanje privukao je i Vjačeslav Maljcev koji je tražio opoziv predsednika Putina i pretio mu zatvorom.
Ovakve izjave poslednjih godina nisu se mogle čuti na Ruskoj državnoj televiziji. Ali, bez obzira na oštru polemičku retoriku tokom debata, sada je opozicija mnogo manje aktivna u odnosu na 2011. godinu kada je došlo do masovnih protesta.
Na ondašnje proteste Kremlj je reagovao dvostrukom strategijom. Mnogi učesnici tih protesta su bili osuđeni na zatvorske kazne, a pravo na demonstracije je ograničeno. Istovremeno je smanjen izborni prag sa sedam na pet procenata i uveden mešoviti sistem glasanja.
Vlasti će i dalije vršiti pritisak na opoziciju, smatraju eksperti. To se pre svega odnosi na liberalne stranke, nevladine organizacije i antikorupcijske aktiviste.
Recimo, poznati bloger Aleksej Navaljni, koji istražuje imovinsko stanje uticajnih osoba u Putinovom sistemu, osuđen je uslovno za finansijske malverzacije. Njemu nije dozvoljeno da učestvuje na izborima.
Kriza ne obara Putinov rejting
Međutim, Vladimir Putin će i dalje ostati najpopularniji političar u Rusiji, čak i u uslovima duboke ekonomske krize, inflacije, smanivanja plata i penzija njegov rejting je oko 80 posto.
“Izbori su još jednom dokazali da promene nisu u potražnji u ruskom društvu”, kazao je za Radio Slobodna Evropa poznati ruski ekonomista Vladislav Inozemcev. Ovaj stručnjak smatra da od Putina ne treba očekivati promenu kursa u pravcu reforme.
“Putin je već potrošio svoj potencijal za promene. Iz simpatizera Evropske unije početkom 2000-ih, pristalice tržišne ekonomije i političara oduševljenog globalnim koalicijama on se pretvorio u apologeta državnog kapitalizma i promotora 'Ruskog sveta'. Ne treba očekivati da će on promeniti svoj kurs. On veruje da je njegova politika ispravna i on uživa podršku građana i istomišljenika u svom timu”, pojasnio je Inozemcev.
Naš sagovornik, takođe, smatra da je malo verovatno da će do ozbiljnih reformi u Rusiji doći pre 2024. godine.
Facebook Forum