Ruski diplomata Aleksandar Aleksandrovič Krasij (Aleksandr Krasii) postao je ove godine akreditovani pomoćnik vojnog atašea u Srbiji, pet godina nakon što su bugarski mediji objavili da je proteran iz te zemlje u špijunskom skandalu koji je izbio između Sofije i Moskve.
Procureli podaci iz ruskih baza ukazuju na to da je Aleksandar Krasij povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom (GRU), saznaje Systema, istraživačka jedinica Radija Slobodna Evropa na ruskom jeziku.
Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske, kao ni tužilaštvo Bugarske, nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o ovom slučaju.
Istraživanje RSE ukazuje na to da je Krasij bio u Srbiji oko godinu dana nakon proterivanja iz Bugarske, ali se tek 2026. pojavljuje na diplomatskoj listi kao pomoćnik vojnog atašea.
Proterivanje ovog ruskog diplomate dogodilo se u jeku istrage u Bugarskoj zbog serija eksplozija u skladištima oružja za šta su tada bili osumnjičeni ruski državljani.
Moskva je tada porekla bilo kakvu umešanost u incidente.
Bivši diplomata i konsultant iz oblasti geopolitike i bezbednosti Nikola Lunić kaže za RSE da ovaj slučaj ukazuje da se odnos institucija Srbije prema tom problemu, koji već dugo traje, nije menjao.
"Bezbednosne službe treba da rade svoj ustavno definisan posao i da štite državu u bezbednosnom i kontraobaveštajnom smislu. Vi (RSE) ste na to ukazivali i 2023. i institucije nisu nikako odgovorile", kaže Lunić.
RSE je u ranijem istraživanju iz 2023. identifikovao trojicu ruskih diplomata koji su svoju diplomatsku misiju u Srbiji započeli nakon što su proterani ili stavljeni na "crnu listu" u zemljama EU, u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022.
RSE je tada utvrdio da je jedan od njih povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade na američki energetski sektor, a drugi sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove.
Jedan od njih je i dalje ruski diplomata u Srbiji.
Mediji otkrili identitet diplomate
Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske proteralo je krajem aprila 2021. još jednog ruskog diplomatu.
To je bilo, kako su naveli u saopštenju od 29. aprila, jedno u nizu proterivanja, a ruski ambasador pozvan je na razgovor.
Iako Ministarstvo nije objavilo njegov identitet, to su učinili bugarski mediji.
Privatna informativna agencija Zona News i bugarski javni servis objavili su dva dana kasnije da je reč o potpukovniku Aleksandru Krasiju, koji je bio pomoćnik ruskog vojnog atašea.
Zona News je navela da je to saznala "iz svojih izvora" i kasnije saopštila da je javni servis od njih preuzeo tu informaciju bez navođenja izvora.
Ta agencija je objavila da Krasij mora da napusti Bugarsku najkasnije do 5. maja.
Krasij je, prema navodima Bugarske nacionalne televizije, postao diplomata te zemlje krajem 2020, a u Bugarsku stigao početkom 2021.
Navodi se i da je tokom četvoromesečnog boravka imao jedan javni događaj - u ime ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua dodelio je Orden aktivisti udruženja "Rusofil" u Bugarskoj.
Na sajtu tog udruženja objavljena je vest sa tog događaja, kao i fotografija Krasija sa njenim članovima.
RSE nije dobio odgovor Bugarske nacionalne televizije i Zone News kako su utvrdile da je Krasij proterani diplomata, a o njegovom proterivanju iz Bugarske nije stigao odgovor ni iz udruženja "Rusofil".
Iz Bugarske u Srbiju
Nešto više od godinu dana od proterivanja, Krasij je fotografisan na događaju državnog Univerziteta odbrane u Beogradu.
Fotografisan je među nastavnicima i polaznicima na usavršavanju u Školi nacionalne odbrane, vojnoškolske ustanove.
RSE je tu identifikovao Krasija, između ostalog, i na osnovu oznake na uniformi koju je nosio na događaju i na kojoj piše – "A.A.Krasii".
Ime Aleksandra Krasija prvi put se pojavljuje 2026. na diplomatskoj listi, zvaničnom popisu stranih diplomata koji se periodično ažurira, a koji objavljuje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Iste godine, RSE ga je identifikovao na dva događaja u Beogradu.
U aprilu je prisustvovao polaganju venaca uoči zasedanja Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.
Nekoliko nedelja kasnije, u maju, fotografisan je u šetnji "Besmrtnog puka", ceremoniji koja je nastala u je Rusiji 2012. godine u znak sećanja na poginule borce Crvene armije u Drugom svetskom ratu.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ambasade Rusije nije stigao odgovor na upit RSE za komentar o diplomatskoj misiji Krasija u Srbiji.
Proterivanje usred istrage o eksplozijama i trovanju
Krasij je proteran iz Bugarske usred istrage u kojoj je šest ruskih državljana optuženo za umešanost u seriju eksplozija tokom deset godina.
Bugarski tužioci saopštili su tada da postoji "razumna pretpostavka" da su eksplozije koje su potresle četiri skladišta i proizvodne pogone u Bugarskoj između 2011. i 2020. godine povezane sa trovanjem bugarskog trgovca oružjem Emiliana Gebreva 2015. godine, kao i sa eksplozijom u češkim skladištima municije 2014. godine.
Portparolka Kancelarije generalnog tužioca saopštila je tada da se može zaključiti da je "svrha akcija ruskih građana bila da se prekine isporuka specijalnih proizvoda Gruziji i Ukrajini".
Trgovac oružjem Emilian Gebrev je 2015. godine tokom večere u restoranu u Sofiji počeo da povraća, posle čega je prebačen u vojnu bolnicu, gde je imao intenzivne halucinacije i pao u komu. Njegov sin se takođe iznenada razboleo, kao i direktor Gebrevljeve kompanije za trgovinu oružjem EMCO.
Gebrev se na kraju oporavio.
Ceo slučaj istražitelji su tada povezali sa Češkom. Ta zemlja je 2021. optužila rusku vojnu obaveštajnu službu GRU da stoji iza diverzije u oktobru 2014. godine u gradu Vrbetice u kojoj je eksplodiralo 50 tona uskladištene municije i poginule dve osobe.
Iz tužilaštva u Bugarskoj nisu odgovorili RSE dokle je stigla spomenuta istraga i da li je njom obuhvaćen i ruski diplomata Aleksandar Krasij.
Adresa ruskih obaveštajaca
Na veze Krasija sa ruskom vojnom obaveštajnom službom ukazuju njegove adrese, saznaje istraživačka jedinica RSE na ruskom jeziku.
U većini procurelih ruskih baza podataka, uključujući, na primer, bazu državnih usluga "Gosuslugi", evidenciju jedne od najvećih privatnih laboratorija u Rusiji "Gemotest" i bazu podataka zdravstvenog osiguranja, Krasij kao svoju kućnu adresu navodi Pasaž Devojačkog Polja 4 u Moskvi.
Nije reč o stambenoj zgradi, već o sedištu Kombinovane akademije kopnene vojske Oružanih snaga Ruske Federacije, jedne od ključnih ruskih vojnih obrazovnih institucija.
Čini se da je Krasij svoju stvarnu adresu naveo samo u nekoliko navrata.
Jedan takav slučaj bio je kada je podnosio zahtev za takozvane "kovid propusnice" uvedene 2020. godine, koje su bile neophodne za kretanje po Moskvi tokom lokdauna i za koje su podnosioci zahteva morali da navedu polaznu i krajnju tačku putovanja.
U svih pet propusnica koje je Krasij dobio u proleće 2020. godine, kao polazna tačka navedena je adresa u ulici Maršala Birjuzova: jednom bez broja zgrade, jednom kao broj 2, jednom kao broj 7 i dva puta kao broj 4.
Prema navodima istraživačkih novinara, na poslednjoj od tih adresa nalazi se dom namenjen smeštaju porodica oficira koji studiraju na takozvanom "Konzervatorijumu", odnosno Vojno-diplomatskoj akademiji.
Mnogi budući obaveštajni oficiri i operativci ruskog GRU-a završili su ovu akademiju i živeli na toj adresi, uključujući i Anatolija Čepigu, koji je učestvovao 2018. u pokušaju trovanja ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Solsberiju u Engleskoj.
S obzirom na to da je, prema pisanju bugarskih medija, Krasij krajem 2020. godine već bio raspoređen u ruski konzulat u Bugarskoj, izgleda da je njegov angažman tamo usledio neposredno nakon završetka studija na "Konzervatorijumu".
Prema procurelim podacima, Krasij je gotovo dve godine, od 2013. do 2015, proveo u mestu Gorni u Zabajkalskom kraju Rusije.
Gorni je jedan od oko 40 zatvorenih ruskih gradova, što znači da je za ulazak u ovaj grad potrebna dozvola.
Gorni je zatvoren jer se u njemu do 2002. godine nalazila 4. strateška raketna divizija Strateških raketnih snaga Rusije.
Divizija je kasnije rasformirana, a prema zvaničnim informacijama, u Gornom se danas nalazi nekoliko jedinica 29. kombinovane armije Oružanih snaga Rusije, od kojih nijedna nije povezana sa strateškim raketama ili nuklearnim naoružanjem. Ipak, Gorni je do danas zadržao status zatvorenog grada.
Ovo nije prvi poznati slučaj da su oficiri GRU-a koji služe u inostranstvu prethodno živeli u zatvorenim vojnim gradovima Rusije.
Oficir GRU-a Jurij Mihejev, koji pod diplomatskim pokrićem deluje u afričkim zemljama, živeo je od 2010. do 2015. godine u zatvorenom gradu Ozjorni u Tverskoj oblasti, koji je, poput Gornog, povezan sa Strateškim raketnim snagama Rusije.
Još jedan proterani diplomata i dalje u Srbiji
Krasij nije jedini ruski diplomata koji se nakon proterivanja iz zemlje Evropske unije našao u diplomatskoj misiji u Srbiji.
Stotine ruskih diplomata proterane su iz zemalja članica Evropske unije ili stavljene na "crnu listu" u mesecima nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
RSE je utvrdio da su najmanje trojica tih diplomata postali akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih sa vezama sa ruskim obaveštajnim službama.
Ruske diplomate 2022. nisu proterivane iz Srbije jer, za razliku od većine evropskih zemalja, ta zemlja nije uvela sankcije Moskvi i održava bliske odnose sa Rusijom.
Između ostalih, na diplomatskoj listi u Srbiji se nakon proterivanja iz Hrvatske 2022. našao Aleksej Ivanenko.
Procurele baze podataka ruske vlade ukazuju da je Ivanenko radio kao "inženjer" za vojnu jedinicu 71330, drugo ime za Centar 16 ruskog FSB-a.
Ivanenko je i dalje na poslednjoj objavljenoj diplomatskoj listi Srbije iz septembra.
Vlasti u Srbiji nisu reagovali na to istraživanje RSE iz 2023.
'Centar obaveštajnih aktivnosti Rusije'
Bivši diplomata Nikola Lunić za RSE kaže da to što "prognane diplomate" svoju bazu pronašle u Srbiji pobuđuje sumnju da je Beograd "centar obaveštajnih aktivnosti Rusije".
"Srbija je stvorila prostor u kom Rusija može da zadrži diplomatske kapacitete koje gubi u delu Evropske unije, tako se diplomatski kapaciteti Rusije povećavaju, što po pravilu prati i povećavanje obaveštajnih sposobnosti jedne zemlje", kaže on.
Istraživanje RSE iz 2023. pokazalo je da se broj ruskih diplomata povećao između 2022. i 2023. godine, u vreme kada su zemlje EU proterivale diplomate iz Rusije zbog invazije na Ukrajinu.
Međutim, broj ruskih diplomata je sada još veći.
Na diplomatskoj listi iz septembra 2026. nalazi se 79 ruskih diplomata, dok je 2023. bilo 62.