Grupa ruskih tankera pod sankcijama u julu je bacila sidra na oko 1.300 kilometara severno od Arktičkog kruga, pošto su se zaglavili u zaleđenim vodama i pripremili se na dugo čekanje na vrhu sveta. Pomoć u vidu dva ledolomca na nuklearni pogon bila je udaljena nekoliko dana plovidbe.
Brodovi su zaglavljeni u moreuzu Vilkickog – uskom prolazu širine 55 kilometara između obale severnog Sibira i ostrva Boljševik, koji se nalazi na ruskom Severnom morskom putu (SMP) ka Kini.
Kremlj je uložio značajna sredstva, polazeći od pretpostavke da povlačenje arktičkog leda otvara morski put koji je neprohodan – a koji je, uz to, udaljeniji od domašaja ukrajinskih napada dronovima i evropskih pomorskih mera protiv brodova "flote u senci".
Severnim morskim putem ove godine je zabeležen rekordan obim izvoza ruske sirove nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG). Međutim, kao što pokazuje ovaj zastoj na Arktiku, ta plovidba nije uvek jednostavna.
"To je dobar primer jedne od naših glavnih poruka: manje leda ne znači i lakšu plovidbu", rekla je za RSE Ksenija Vahruševa (Ksenia Vakhrusheva), šefica Arktičkog projekta u ekološkoj organizaciji Belona (Bellona), sa sedištem u Litvaniji.
"Kada se led topi, pojedini delovi se lome i plutaju; ponekad se desi da se na određenim mestima – naročito u uskim moreuzima – taj led nagomila, pa brod koji nije u ledenoj klasi ne može da prođe", dodala je ona.
Vahruševa je ovde mislila na klasifikaciju koja određuje u kojoj meri je (ako uopšte) brod osposobljen za plovidbu kroz morski led. Manjak ovakvih brodova u Rusiji jedan je od nekoliko faktora koji koče razvoj Severnog morskog puta, uprkos optimističnoj retorici predsednika Vladimira Putina i drugih ruskih zvaničnika o ovoj ruti.
'Bezbedan put'
Severni morski put "ima ključni značaj u trenutnoj izazovnoj međunarodnoj situaciji –pouzdan je i bezbedan put ka najvećim svetskim tržištima", rekao je Putin prošlog meseca, govoreći na pokretanju velikog projekta Vostok oil na poluostrvu Tajmir, južno od moreuza Vilkicki.
Putin je naveo da je 2025. ovom rutom (mada ne celom njenom dužinom) prevezeno 37 miliona tona tereta i predvideo da će se ta količina do 2030. godine "gotovo udvostručiti". Zapravo, još 2019. godine, zvaničnici Kremlja radili su na ostvarivanju Putinovog cilja od 80 miliona tona do 2024.
Ovo je samo jedan od primera kako brojke pružaju složeniju sliku o Severnom morskom putu.
Do kraja prošlog meseca, prema podacima Centra za logistiku na dalekom severu (CHNL), koji finansira Norveška, Rusija je celom dužinom Severnog morskog puta ka Kini i drugim azijskim destinacijama isporučila oko dva miliona tona tereta – uglavnom sirove nafte, što odgovara količini od oko 15 miliona barela. Isporuke su uglavnom kretale iz Murmanska, luke u Barencovom moru.
Do sredine oktobra, taj iznos je porastao na oko 20 miliona barela, naveo je Rojters (Reuters), pozivajući se na trgovce i podatke o pomorskom transportu. To već predstavlja povećanje od 50 odsto u odnosu na 2025. Ipak, istovremeno, to čini svega oko jedan odsto ukupnog ruskog izvoza nafte morskim putem.
"Nesumnjivo dolazi do značajnog razvoja u tom pogledu. Međutim, polazna osnova je bila relativno niska", rekao je za RSE Tomas Aleksa (Alexa), viši analitičar u konsultantskoj kući za pomorsku bezbednost Ambrey.
"Te poruke su u velikoj meri namenjene domaćoj javnosti, ali i Indiji i Kini. Rusija nastoji da ponovo potvrdi svoj status pouzdanog partnera koji je u stanju da isporuči ugovorene ili planirane količine", rekao je on.
Rubio na Islandu najavio snažnije angažovanje NATO-a uslijed ruskih i kineskih izazova na Arktiku
Aleksa je dodao da, iako je Rusija porinula više novih plovila sposobnih za plovidbu Arktikom, njena mogućnost da ih pravi i održava, kao i drugu infrastrukturu u tom regionu, ozbiljno je ugrožena zapadnim sankcijama.
"Svaki rezervni deo ili građevinski materijal često mora da ide preko trećih strana kako bi se zaobišao režimi sankcija, budući da se ti proizvodi mogu nabaviti isključivo iz SAD, Japana, Južne Koreje ili Evrope", rekao je on, dodajući da su održavanje i popravke ranije obavljale norveške, danske i holandske kompanije, koje to više ne čine.
Nova linija fronta
Iako najveći deo pomorskog saobraćaja na ovoj ruti čini izvoz ruskih energenata, i druge države počinju da istražuju ove hladne vode.
Vlada Južne Koreje saopštila je 22. oktobra da je prvi južnokorejski kontejnerski brod koristio ovu rutu, ističući njenu ulogu kao prečice ka Evropi, ali istovremeno ukazujući na teške uslove, uključujući velike ledene sante u Beringovom moreuzu i moreuzu Vilkickog.
Ove godine Kina je prvi put uspostavila redovnu liniju za prevoz kontejnera ka Evropi preko Severnog morskog puta, u okviru koje je realizovano nekoliko plovidbi.
Ketrin Sendak (Catherine), šefica programa za Transatlantsku odbranu i bezbednost u Centru za analizu evropske politike (Center for European Policy Analysis – CEPA), rekla je da postoje ozbiljna pitanja o tome kako bi Rusija mogla da upravlja tom rutom.
"Rusija oseća da joj pripada veliki deo Arktika, njegova većina, i smatra da je to… unutrašnji plovni put", rekla je ona za RSE.
"Bilo je razgovora o naknadama za prolazak... o tome šta bi ruske vlasti mogle da ponude komercijalnim brodovima koji prolaze tom rutom", dodala je ona.
"Mislim da trenutno nema dobrih odgovora na to. Biće zanimljivo videti za godinu dana da li Rusija i dalje smatra da joj je u najboljem interesu da koristi ovu rutu, ali možda ne i da je u potpunosti otvori za druge aktere", rekla je Sendak.
U izveštaju organizacije CEPA iz septembra navodi se da "Rusija pretvara Arktik u tvrđavu". Zvaničnici u Vašingtonu, Briselu i drugim centrima moći koristili su sličnu terminologiju.
"S obzirom na to da Rusija i Kina šire svoje prisustvo i ambicije, Arktik je postao linija fronta u nadmetanju globalnih sila", izjavila je Kaja Kalas (Kallas), šefica diplomatije Evropske unije, predstavljajući 21. oktobra novu strategiju EU za Arktik. "Pristup arktičkim pomorskim putevima i prirodnim resursima od strateškog je značaja za EU".
NATO je u februaru pokrenuo novu misiju Arktička straža (Arctic Sentry) kako bi ojačao svoje prisustvo, a SAD su prošlog meseca najavile planove za proširenje svog vojnog prisustva na Grenlandu. Ovaj potez je deo dogovora čiji je cilj, između ostalog, prevazilaženje ozbiljnih nesuglasica unutar Alijanse, nastalih nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Trump) izneo ideju o američkom suverenitetu nad tim ostrvom.
Pored ovih bezbednosnih pitanja, organizacije poput Belone upozoravaju na ekološke rizike usled povećanog pomorskog saobraćaja u tom regionu, posebno starih i loše održavanih tankere iz flote u senci, poput nekih od onih koji su se zaglavili u moreuzu Vilkickog.
Samo jedan brod je uspeo da prođe, dok su ostali, nakon što su i do dve nedelje čekali na ledolomce, na kraju morali da potraže drugu rutu jer nisu mogli da prođu kroz moreuz.
"Izlivanje nafte u arktičkom okruženju predstavlja veću opasnost po životnu sredinu nego bilo gde drugde u svetu, jer je prirodna razgradnja nafte na hladnoći znatno sporija nego u toplijim krajevima, a takođe se može razliti po ledu, što može dodatno ubrzati posledice klimatskih promena", rekla je Vahruševa.
"Rusija ne objavljuje nikakve informacije o incidentima ili nesrećama duž Severnog morskog puta, a to područje je toliko veliko i zabačeno da nema nezavisnih organizacija niti aktivista koji bi mogli o tome da izveste", upozorila je ona.