Ugovori o readmisiji obavezuje državu potpisnicu, odnosno Srbiju, da će, na zahtev druge zemlje, prihvatiti svoje građane koji nelegalno borave na teritoriji te druge zemlje. Procena je da će se u Srbiju iz zemalja EU vratiti između 50 000 i 100 000 građana i to na sever Vojvodine. Najave da će se deo doseliti upravo tamo izazvale su političko negodovanje.
Nakon odluke Skupštine opštine Senta da nema uslova za prihvat kosovskih Roma, koji će biti deportovani u okviru Sporazuma o readmisiji iz zemalja Evropske unije, i subotička Gradska skupština je u deklaraciji navela spremnost da prihvati samo one azilante koji su poreklom iz Subotice...
"Razlog za usvajanje ovakvog dokumenta je loše iskustvo iz prethodne decenije kada je u Suboticu došlo, ili kroz nju prošlo, na desetine hiljada izbeglica i prognanih sa gotovo čitave teritorije bivše Jugoslavije," navodi Laslo Kerekeš, šef odborničke grupe SVM.
"Sa kolektivnom naseljavanjem dolazi do, na žalost, socijalnog pritiska. Ovim licima treba obezbediti egzistenciju, radna mesta, zdravstvenu zaštitu, školovanje njihove dece itd. Sve to zahteva finansijska sredstva i sve to utiče, između ostalog, i na položaj nacionalnih manjina u određenoj sredini."
Odbornici LSV su podržali predlog ocenjujući da je strah od novog masovnog doseljavanja realan. Darko Sarić-Lukendić, odbornik ove stranke:
"Samo da podsetim da su izbeglice kretale iz raznih krajeva bivše države tako što bi voz krenuo a sledeća stanica bi bila Subotica. Nije se zaustavljao u Nišu, Kragujevcu, Čačku, Beogradu, ni u Novom Sadu."
Odbornik grupe Da Subotici svane, Igor Međanski, opomenuo je Parlament da se time šalje ružna slika o Subotici i zastupaju stavovi koji su u suštini protivustavni:
"Subotica je bila, negde '80-ih godina, u ovoj sali proglašena jednim otvorenim gradom za sve ljude dobre volje. Imam utisak da pokušavamo da ga proglasimo zatvorenim gradom i bojim se da je uopšte donošenje jednog ovakvog zaključka kontraproduktivno i da njime stavljamo beleg na sebe - da želimo da na toj prvoj stanici stavimo jednu tablu sa natpisom 'Ne možete ostati'. Po Ustavu svako ima pravo da ostane gde hoće."
Stav subotičkih demokrata je bio da grad svakako treba zaštititi od novih socijalnih potresa i moguće promene etničke strukture, što i Ustav zabranjuje, ali da se ne sme zaboraviti da je Sporazum o readmisiji naša obaveza prema EU čiji član želimo postati.
Strah manjinskih zajednica da će povratnici iz EU biti naseljeni u Vojvodini, donekle je ublažio Vladimir Ðurić, pomoćnik direktora u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, koji tvrdi da niko neće planski i sistematski nastanjivati povratnike i kaže da u Sporazumu o readmiji ne postoji pravni osnov da država čini tako nešto:
"To bi protivrečilo Ustavom zagarantovanoj slobodi kretanja i nastanjivanja. Ljudi koji se vraćaju uglavnom slobodnom voljom biraju mesto u kojem će boraviti, a to su najčešće, razume se, ona mesta u kojima su imali prebivalište pre nego što su napustili zemlju ili gde imaju imovinu, mogućnost života i najlakše integracije. Treba istaći da su dobar deo povratnika pripadnici manjina. Sasvim je jasno i izvesno da do sada država nije nikoga planski naseljavala jer su se ti sporazumi već primenjivali."
U Vojvođanskoj administraciji kažu da su već pretpreli jedan talas nastanjenja izbeglica i prognanika i da bi ponovni talas bio preveliko opterećenje, kaže pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Tamaš Korhec i dodaje da nije dobro što zvaničnici u Vojvodini nemaju informaciju o tome kakva je državna strategija za readmisiju, i napominje da se ipak moraju razdvojiti dve stvari:
"Jedna je stvar gde će država svojim sredstvima i aktivnostima obezbediti ili olakšati integraciju tim ljudima, a drugo je gde će se ti ljudi slobodnom voljom naseliti, ako misle da sami obezbede sebi život. U ovom drugom slučaju niko ne može ograničavati pojedince da izaberu svoje mesto prebivališta. Međutim, ovde se pre svega radi o izraženim stavovima u vezi eventualne državne aktivnosti na tom planu jer u ovom Ustavu postoji jedno jasno ograničenje da država svojim merama i aktivnostima ne sme veštački da menja etničku strukturu bilo kojeg dela Srbije."
Predstavnici nevladinog sektora i pored toga što je sačinjen nacrt za strategiju povratka, kažu da Srbija nije spremna da dočeka povratnike koji dolaze u okviru procesa readmisije. Pitanje readmisije, odnosno povratka srpskih državljana koji nemaju zakonski osnov boravka u drugim zemljama, od ključnog je značaja za stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
