Dok se u pojedinim sredinama u Vojvodini izražava zabrinutost zbog sumnje da država namerava da povratnike iz EU u okviru Sporazuma o readmisiji, a pre svega kosovske Rome, naseli u vojvođanskim opštinama koje pretežno naseljavaju manjine čime bi se promenila etnička struktura stanovništva u Vladi Srbije tvrde da niko neće planski i sistematski nastanjivati povratnike iz zemalja EU.
Senta je nedavno usvojila odluku da opština nema uslova za prihvat kosovskih Roma, koji će u okviru sporazuma o readmisiji biti deportovani iz EU, jer Senta "nije u stanju" da prihvati doseljenike. Iako priznaju da zvaničnih podataka nemaju predstavnici pojedinih partija koje okupljaju manjine tvrde da na osnovu nezvaničnih informacija postoje indicije koje potkrepljuju njihove navode da država sprovodi aktivnosti baš u mestima nastanjenim manjinskim zajednicama u cilju realizacije Sporazuma o readmisiji. Mi tražimo da se teret ravnomerno raspodeli na celu Srbiju i Kosovo a ne samo na teritoriju Vojvodine, kaže Dragan Čović, predsednik Demokratske zajednice Hrvata u Vojvodini:
"I u proteklom periodu u delu oko novog Sada u Sremu, u mestima sa pretežno hrvatskim stanovništvom, etnička struktura izmenjena gotovo 50 posto. Prema nekim indicijama koje su stigle do nas počinje popis nenastanjenih kuća kako bi se na taj način ljudstvo koje se vraća iz inostranstva nastanilo pretežno u Vojvodini."
Strah manjinskih zajednica da će povratnici iz EU biti naseljeni u Vojvodini i Ištvan Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara objašnjava time što, kako kaže, prema informacijama koje dolaze od članova ove stranke policija u Banatu i pojedinim mestima u Bačkoj popisuje prazne i napuštene kuće:
"Bili bi zaprepašćeni ako bi ta akcija imala tu svrhu pripreme prihvata ovih ljudi koji će uskoro biti proterani iz Zapadne Evrope."
Savez vojvođanskih Mađara nije zadovoljan pismenim odgovorom ministra policije Dragana Jočića, koji je naveo da nije upoznat s navodima te stranke da policija popisuje prazne kuće po vojvođanskim opštinama, rekao je poslanik ove stranke u Skupštini Srbije Balint Pastor rekavši da su ovoj stranci informaciju o popisu praznih kuća potvrdili i "pojedini načelnici policijskih stanica u Vojvodini".
Međutim, u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije
tvrde da niko neće planski i sistematski nastanjivati povratnike. Vladimir Đurić, pomoćnik direktora ove službe, kaže za naš program da u Sporazumu o readmiji ne postoji pravni osnov da država čini tako nešto:
"To bi protivrečilo ustavom zagarantovanoj slobodi kretanja i nastanjivanja. Ljudi koji se vraćaju uglavnom slobodnom voljom biraju mesto u kome će boraviti - naječešće u mesta u kojima su imali prebivalište pre nego što su napustili zemlju ili gde imaju imovinu, mogućnost života i gde će se najlakše integrisati. Treba istaći da su i dobar deo povratnika pripadnici manjina. Sasvim je jasno i izvesno da država do sada nije nikoga planski naseljavala jer su se ti sporazumi već primenjivali."
Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na naš zahtev za razgovor a Vladimir Đurić iz Službe za ljudska i manjinska prava kaže da u opis posla policije ne spada popis imovine:
"Nema nikavog planskog i sistematskog popisivanja stambenih objekata. Niko ne može da koristi prazne stambene objekte bez saglasnosti vlasnika."
U Vojvodini kažu da su već pretpreli jedan talas nastanjenja jer je oko polovine od ukupnog broja izbeglica koji su nakon ratova sa prostora bivše Jugoslavije došli u Srbiju nastanili upravo u Vojvodini. I da bi ponovni talas bio preveliko opterećenje za Vojvodinu. Time bi se možda mogao objasniti strah Vojvođana da će se sporazum o readmisiji realizovati upravo u njihovoj sredini, kaže vojvođanski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Tamaš Korhec uz objašnjenje da koga zmija ujede i guštera se boji. Korhec kaže da nije dobro što zvaničnici u Vojvodini nemaju informaciju o tome kakva je državna strategija za readmisiju, i napominje da se ipak moraju razdvojiti dve stvari:
"Jedna je stvar gde će država svojim sredstvima i aktivnostima obezbediti ili olakšati integraciju tim ljudima, a drugo je gde će se ti ljudi slobodnom voljom naseliti. Ako misle da sami obezbede svoj život niko im ne može ograničavati da izaberu svoje mesto prebivališta. Međutim, ovde se radi pre svega o izraženim stavovima u vezi eventualne državne aktivnosti na tom planu jer u Ustavu postoji jasno ograničenje da država svojim merama i aktivnostima ne sme veštački da menja etničku strukturu bilo kog dela Srbije."
Procene o broju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji su nezahvalne jer se podaci razlikuju a po proceni SE reč je o njih 60 hiljada.
Senta je nedavno usvojila odluku da opština nema uslova za prihvat kosovskih Roma, koji će u okviru sporazuma o readmisiji biti deportovani iz EU, jer Senta "nije u stanju" da prihvati doseljenike. Iako priznaju da zvaničnih podataka nemaju predstavnici pojedinih partija koje okupljaju manjine tvrde da na osnovu nezvaničnih informacija postoje indicije koje potkrepljuju njihove navode da država sprovodi aktivnosti baš u mestima nastanjenim manjinskim zajednicama u cilju realizacije Sporazuma o readmisiji. Mi tražimo da se teret ravnomerno raspodeli na celu Srbiju i Kosovo a ne samo na teritoriju Vojvodine, kaže Dragan Čović, predsednik Demokratske zajednice Hrvata u Vojvodini:
"I u proteklom periodu u delu oko novog Sada u Sremu, u mestima sa pretežno hrvatskim stanovništvom, etnička struktura izmenjena gotovo 50 posto. Prema nekim indicijama koje su stigle do nas počinje popis nenastanjenih kuća kako bi se na taj način ljudstvo koje se vraća iz inostranstva nastanilo pretežno u Vojvodini."
Strah manjinskih zajednica da će povratnici iz EU biti naseljeni u Vojvodini i Ištvan Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara objašnjava time što, kako kaže, prema informacijama koje dolaze od članova ove stranke policija u Banatu i pojedinim mestima u Bačkoj popisuje prazne i napuštene kuće:
"Bili bi zaprepašćeni ako bi ta akcija imala tu svrhu pripreme prihvata ovih ljudi koji će uskoro biti proterani iz Zapadne Evrope."
Savez vojvođanskih Mađara nije zadovoljan pismenim odgovorom ministra policije Dragana Jočića, koji je naveo da nije upoznat s navodima te stranke da policija popisuje prazne kuće po vojvođanskim opštinama, rekao je poslanik ove stranke u Skupštini Srbije Balint Pastor rekavši da su ovoj stranci informaciju o popisu praznih kuća potvrdili i "pojedini načelnici policijskih stanica u Vojvodini".
Međutim, u Službi za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije
tvrde da niko neće planski i sistematski nastanjivati povratnike. Vladimir Đurić, pomoćnik direktora ove službe, kaže za naš program da u Sporazumu o readmiji ne postoji pravni osnov da država čini tako nešto:
"To bi protivrečilo ustavom zagarantovanoj slobodi kretanja i nastanjivanja. Ljudi koji se vraćaju uglavnom slobodnom voljom biraju mesto u kome će boraviti - naječešće u mesta u kojima su imali prebivalište pre nego što su napustili zemlju ili gde imaju imovinu, mogućnost života i gde će se najlakše integrisati. Treba istaći da su i dobar deo povratnika pripadnici manjina. Sasvim je jasno i izvesno da država do sada nije nikoga planski naseljavala jer su se ti sporazumi već primenjivali."
Iz MUP-a Srbije nisu odgovorili na naš zahtev za razgovor a Vladimir Đurić iz Službe za ljudska i manjinska prava kaže da u opis posla policije ne spada popis imovine:
"Nema nikavog planskog i sistematskog popisivanja stambenih objekata. Niko ne može da koristi prazne stambene objekte bez saglasnosti vlasnika."
U Vojvodini kažu da su već pretpreli jedan talas nastanjenja jer je oko polovine od ukupnog broja izbeglica koji su nakon ratova sa prostora bivše Jugoslavije došli u Srbiju nastanili upravo u Vojvodini. I da bi ponovni talas bio preveliko opterećenje za Vojvodinu. Time bi se možda mogao objasniti strah Vojvođana da će se sporazum o readmisiji realizovati upravo u njihovoj sredini, kaže vojvođanski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine Tamaš Korhec uz objašnjenje da koga zmija ujede i guštera se boji. Korhec kaže da nije dobro što zvaničnici u Vojvodini nemaju informaciju o tome kakva je državna strategija za readmisiju, i napominje da se ipak moraju razdvojiti dve stvari:
"Jedna je stvar gde će država svojim sredstvima i aktivnostima obezbediti ili olakšati integraciju tim ljudima, a drugo je gde će se ti ljudi slobodnom voljom naseliti. Ako misle da sami obezbede svoj život niko im ne može ograničavati da izaberu svoje mesto prebivališta. Međutim, ovde se radi pre svega o izraženim stavovima u vezi eventualne državne aktivnosti na tom planu jer u Ustavu postoji jasno ograničenje da država svojim merama i aktivnostima ne sme veštački da menja etničku strukturu bilo kog dela Srbije."
Procene o broju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji su nezahvalne jer se podaci razlikuju a po proceni SE reč je o njih 60 hiljada.
