Dostupni linkovi

Baltik i danas strahuje od ruske politike


Nemački i ruski vojnici na tzv. "Granici mira", odnosno demarkacionoj liniji uspostavljenoj na osnovu pakta Ribentrop-Molotov
U baltičkim zemljama, Poljskoj i Moldaviji, pakt Ribentrop-Molotov, koji je potpisan na današnji dan pre 70 godina, doživljava se kao brutalna okupacija njihovih zemalja od strane Sovjetskog Saveza. One se i sada pribojavaju za svoju sudbinu s obzirom na sve agresivniju politiku Rusije koja nastoji da obnovi politiku sfere uticaja. Kremlj pak gleda na pomenuti pakt sa Hitlerom kao jedini način da se porazi nacistička Nemačka.

Građani Letonije se prisećaju invazije sovjetskih trupa na njihovu zemlju u jesen 1939. nakon potpisivanja pakta Ribentrop – Molotov. One su palile, pljačkale, ubijale. Elsa Burkite se priseća jedne Letonke čiji je sin pobegao u šumu da se pridruži gerilskom pokretu koji se borio protiv sovjetske okupacije.

„Da li znate šta su uradili toj majci? Oni su je vezali kanapom koji su zapalili. Potom su je mučili na najrazličitije načine. Žena je odgovarala da ne zna gde joj je sin. Potom se onesvestila. Na kraju su je ubili. Tako su se ponašali sovjetski vojnici“
, kaže Burkite.

Formalno pakt o nenapadanju između Nemačke i Sovjetskog Saveza, ovaj dokument je sadržao i tajne protokole o podeli severne i istočne Evrope na sfere uticaja. Kao rezultat Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska i rumunski region Besarabija – današnja Moldavija – bili su okupirani od SSSR i nacističke Nemačke.

Valter Nolendorfs, zamenik direktora letonskog muzeja okupacije, kaže da su baltičke zemlje bile u sendviču između dva najmonstruoznija režima.

„Bili smo blokirani u sredini. Nije bila moguća borba za nezavisnost Letonije. To je bilo moguće tek nakon Drugog svetskog rata. Sve do 1950-ih, letonski partizanski borci delovali su po šumama.“


Ričard Overi, profesor istorije na britanskom univerzitetu Ekster ističe da je Paktom Staljin dobio ono što je oduvek želeo – uporište u istočnoj Evropi.

„Staljin je, naravno, pobedio, jer nije morao da ratuje protiv Britanije i Francuske, što je po svaku cenu želeo da izbegne. To mu je takođe omogućilo uporište u Istočnoj Evropi, što nije bilo ostvarivo tokom 1920-ih i 1930-ih godina“
, ističe Overi.

Dramatične promene etničkih mapa


Nakon Drugog svetskog rata, baltičke zemlje i Moldavija su ostale delovi Sovjetskog Saveza, kao i delovi istočne Poljske čija je granica pomerena na Zapad, što je sankcionisano na konferenciji na Jalti. Finska, koja je po sporazumu takođe pripala SSSR, uspela je da se odbrani od sovjetske invazije, ali je izgubila istočnu oblast Kareliju.


Karikatura iz Dejli Mejla iz 1941. godine o paktu Ribentrop Molotov


Posledice pakta Ribentrop-Molotov su i velike migracije naroda, jer su sovjetske vlasti deportovale stotine hiljada ljudi iz ove regije u radne logore u Sibiru. Istovremeno, naseljavani su Rusi, tako da je dramatično promenjena etnička mapa. Njihova pozicija u Estoniji i Letoniji gde čine od četvrtine do trećine populacije, danas je jedno od najspornijih pitanja u odnosima baltičkih zemalja i Moskve.

Sovjetski Savez je do 1989. negirao postojanje tajnih protokola. Nedvano je ruska služa bezbednosti prema inostranstvu (SVR) objavila knjigu dokumenata sa kojih je skinuta oznaka tajnosti kako bi pokazala da je „pakt Molotov-Ribentrop bio pravedan i moralan sporazum koji je pomogao da se pobede nacisti“. Izdavač Oleg Vavilov je istakao na promociji da je istorija „umetnost interpretacije“. General major Lev Sotskov je kazao da se istorija „masovno falsifikuje, naročito u baltičkim zemljama i Poljskoj“. On ističe da je pre potpisivanja ovog Pakta, Rusija (Sovjetski Savez) nastojao da stvori kolektivni sistem bezbednosti sa Britanijom, Francuskom, Poljskom i baltičkim zemljama u cilju zaustavljanja nacističke Nemačke. Glavni uslov Moskve bio je razmeštanje sovjetskih trupa u baltičkim zemljama i Poljskoj, što nije prihvaćeno. Sotskov optužuje Zapad, baltičke zemlje i Poljsku da su umesto toga kolaborilare sa Hitlerom, što po menju uključuje i prihvatanje Minhenskog sporazuma o ustupanju Sudeta Nemcima. Tek nakon toga, Sovjetski Savez je prihvatio sporazum kako bi dobio u vremenu da se pripremi za neizbežni rat sa nacistima. Sotskov tvrdi i da je laž da je Rusija okupirala baltičke zemlje, ističući da su se dobrovoljno priključile. Međutim, činjenica je da su u ovim zemljama instalirani marionetski režimi bez demokratskih izbora koji su vladali po diktatu Moskve.

Prema istraživanjima javnog mnjenja, samo 6 odsto Rusa smatra da je Pakt Ribentrop-Molotov bio nepravedan.

Baltičke žrtve pakta Ribentrop Molotov prije 30 godina želele su da se tragične posledice ovog pakta ne zaborave

Tako u anketi Radija Slobodna Evropa 32-godišnji Moskovljanin Aleksej kaže da nema mnogo razumevanja za pritužbe baltičkih zemalja.

„Pogrešno je što nas baltičke zemlje tretiraju kao okupatore. Mi smo ih spasli. One su bile siromašne zemlje koje smo podigli ni iz čega. To su političke intrige koje se ne mogu ozbiljno prihvatiti.“


Predsednik Rusije Dmitriji Medvedev je poptisao ukaz o formiranju komisije za „istorijsku istinu“. Pre dve godine došlo je do diplomatskog spora između Rusije i Estonije, zbog izmeštanja spomenika sojvetskim borcima iz centra Talina. Sovjetski Savez je podneo najveće žrtve u borbi protiv nacističke Nemačke i Moskva se danas žestoko protivi bilo kakvom osporavanju njene uloge u pobedi nad Hitlerom.

Sedamdeset godina kasnije, Poljska i baltičke zemlje su nezavisne i članice Evropske Unije i NATO-a. Međutim, sve agresivnija politika Rusije koja nastoji da obnovi sferu uticaja u svom „bliskom inostranstvu“, izaziva strah u ovim zemljama da opet mogu postati žrtva nadmetanja velikih sila.

Pročitajte i tekst Noć prekrajanja evropskih granica

Pogledajte komentare (2)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG