Dostupni linkovi

List "Republika", glasilo građanskog samooslobađanja, kako stoji u zaglavlju naslovne strane, pokrenuli su jugoslovenski intelektualci marta 1989. godine u Zagrebu.

Preteča "Republike", februara te iste godine, jeste Udruženje za jugoslovensku demokratsku inicijativu, poznatije kao UJDI. Nebojša Popov, glavni urednik "Republike", priseća se tih početaka:

"Bilo je veoma teško opstati, mnogi ljudi se čude, ali i mi sami, što smo uspeli da opstanemo jer nas do sada nijedna institucija nije podržavala. Nismo imali viziju katastrofe, verovali smo da postoji neka mogućnost da se zajednička država rekonstruiše u slobodno izabranim parlamentima i republike i federacije, a pokazalo se da je to bilo naivno."

Dosadašnji cilj, koji je i danas misija ovih novina, jeste demokratski preobražaj društva i države. Prekretnica promena viđena je, pre dvadesetak godina, u osloncu na zdrav razum i iskustvo borbe za demokratiju, u legalizaciji osnovnih sloboda i prava građana, nastavlja Popov:

Treba se suočiti ne samo sa zločinom i pljačkom nego i sa nagomilanim lažima i falsifikatima koji iz realne istorije, i ovog i drugih naroda, uklanjaju i one alternativne ideje u dominirajućoj ideologiji ...
"Treba se suočiti ne samo sa zločinom i pljačkom nego i sa nagomilanim lažima i falsifikatima koji iz realne istorije, i ovog i drugih naroda, uklanjaju i one alternativne ideje u dominirajućoj ideologiji."


Časopis "Republika" dve decenije je svedočio o zamahu i dominaciji rata i razornim posledicama po ljudski život, društvo i državu. Suprotstavljao se totalitarnim ideologijama i njihovim protagonistima. U novim uslovima, list se nametnuo ne samo kao svedok događanja, kaže Vesna Pešić:

"Ta upornost da te teme i dan-danas opstanu čine "Republiku" u svakom pogledu izuzetnom, kod nje nema cenzure, kod nje nema štimovanja i modeliranja. Dakle, to je jedan u potpunosti transparentan list u kojem ljudi mogu slobodno da misle i slobodno prave dijagnoze."


"Republika" je kao glasilo prvu godinu izlazila u Zagrebu, potom se seli u glavni grad Crne Gore, da bi se 19 godina objavljivao u Srbiji. Prvi urednik "Republike" tada je bio Milorad Pupovac, a sada aktuleni lider hrvatskih Srba.

Po mišljenju zagrebačkog univerzitetskog profesora Lina Veljaka, "Republika" je verovatno redak časopis koji u svojoj istoriji nema nijednu profesionalnu mrlju:

A da ne govorim o kritičkoj refleksiji ratnih zbivanja, posleratne situacije i tranzicionih problema koja je elaborirana u "Republici". "Republika" je poslužila kao prostor u kojem je iskazivana veoma velika vrednost...
"A da ne govorim o kritičkoj refleksiji ratnih zbivanja, posleratne situacije i tranzicionih problema koja je elaborirana u "Republici". "Republika" je poslužila kao prostor u kojem je iskazivana veoma velika vrednost."


Tu vrednost Veljak danas smatra kapitalom za nastavak kritičke refleksije i suprostavljanja primitivizmu:

"Siguran sam da će "Republika" u budućoj kritičkoj istoriografiji biti označena kao ključno mesto kritičke refleksije i suprotstavljanja varvarizmu, ne samo na području Srbije nego i na prostoru kompletne regije, dakle, bivše Jugoslavije."

Sudbina ovog časopisa danas je neizvesna jer će zahtev za tržišno poslovanje neminovno tražiti pristajanje na ono što je ovaj časopis dve decenije označavalo kao "glasilo građanskog samooslobađanja".
XS
SM
MD
LG