Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Republika Srpska se nastavlja zaduživati


Po osnovu izdatih garancija za kredite javnih ustanova, Fondova socijalne sigurnosti, lokalnih zajednica, te javnih preduzeća i institucija, entitetska Vlada je potencijalno zadužila ovaj entitet za preko 350 miliona evra (Fotografija: Banjaluka)

Prema vladinom prijedlogu novih zaduženja, Republika Srpska bi se u 2020. godini trebala ukupno zadužiti 271 milion evra, a sredstva bi trebala biti upotrijebljena za finansiranje budžetskih izdataka.

Odluku će donijeti Narodna skupština, koja o tome, uz Prijedlog ekonomskih reformi za naredne dvije godine i Prijedlog budžeta za narednu godinu, raspravlja dva dana (16. i 17. decembra). Vlasti planiraju i da izdaju garancije za kredite javnih fondova, javnih preduzeća, te lokalnih zajednica u iznosu od 250 miliona evra.

Ekonomista Zoran Pavlović tvrdi da se u planovima entitetske Vlade vidi nastavak politike zaduženja i potrošnje bez jasne vizije razvoja i ekonomskog rasta.

"Smatram da je na žalost taj budžet koji je napravljen, a prema kome su onda projektovani i nivoi zaduživanja, sve drugo ne samo razvojni, jer razvojni budžeti moraju biti okrenuti podršci i stvaranju nove vrijednosti i novim investicijama i zapošljavanju a ne kapitalnim ulaganjima koja u ovom momentu nisu i ne bi trebala biti prioritet za ovako siromašan entitet. Sam budžet pokazuje da nema ni traga štednji, da se troškovi povećavaju za plate itd., a da to nema osnovicu ili pokriće u rastu privrede ili ekonomije", smatra Pavlović.

Za proteklih pet godina, od 2015. do 2019, Vlada Republike Srpske kod stranih i domaćih kreditora, te prodajom obveznica i trezorskih zapisa, zadužila je ovaj entitet za preko milijardu evra, što pokazuju podaci entitetskog Ministarstva finansija.

Zaduženja, bez projekata privrednog rasta

Takođe, po osnovu izdatih garancija za kredite javnih ustanova, Fondova socijalne sigurnosti, lokalnih zajednica, te javnih preduzeća i institucija, entitetska Vlada je potencijalno zadužila ovaj entitet za preko 350 miliona evra.

Najveći dio dugovanja koje stvara Republika Srpska zapravo su sredstva za refinansiranje dospjelih rata dugova -
ekonomista Marko Đogo


Uprkos enormnom zaduženju, ovaj novac nije iskorišten za projekte koji bi podstakli privredni rast, ističe ekonomista Marko Đogo.

"Najveći dio dugovanja koje stvara Republika Srpska zapravo su sredstva za refinansiranje dospjelih rata dugova. Tako da ta sredstva i nisu planirana da budu investicioni zamajac, osim jednog djela izdatih garancija za kredite za izgradnju pojedinih dionica autoputa", kaže Đogo.

Prema podacima Ministarstva finansija Republike Srpske, ukupni dug ovog entiteta na kraju septembra ove godine iznosio je skoro 2,7 milijardi evra, što je gotovo 50 odsto procijenjenog bruto društvenog proizvoda za 2019. godinu.

Stvarni podaci drugačiji?

Međutim, ekonomistica Svetlana Cenić kaže da ovi podaci nisu ni izbliza tačni, jer je stanje duga daleko veće.

"Mnogo od dugova se apsolutno ne evidentira, a posebno dugovi javnih i državnih preduzeća. Čak se i ne vodi registar javnih i državnih preduzeća ni njihovo finansijsko stanje. Ima neki registar koji godinama nije ažuriran. Dakle, iza javnih i državnih preduzeća stoji država odnosno entiteti kao vlasnici i garantuju budžetom, dakle to je javni dug. Postavljam pitanje koliki je dug zdravstva u Republici Srpskoj? Da li je igde izbačen stvarni podatak? Samo se spekulativno operiše sa cifrom da je preko 500 miliona evra, a to je takođe javni dug", pojašnjava Cenić.

Cenić: 'Mnogo od dugova se apsolutno ne evidentira, a posebno dugovi javnih i državnih preduzeća'
Cenić: 'Mnogo od dugova se apsolutno ne evidentira, a posebno dugovi javnih i državnih preduzeća'

Od 2015. godine do danas, na otplatu spoljnog i unutrašnjeg duga, ovaj entitet je potrošio 1,7 milijardi evra, pokazuju podaci Ministarstva finansija Republike Srpske. To bi trebalo da znači da je ovaj entitet vratio više novca nego što se zadužio, međutim, potencijalnog viška sredstava koji je trebao da ostane u entitetskom budžetu nema.

"Iako se značajno manja sredstva iz budžeta izdvajaju za otplatu dugova ne vidimo da ja Vlada Republike Srpske odlučila da ta sredstva usmjeri u bržu otplatu ranije uzetih kredita već se sredstva koriste uglavnom za rast javne potrošnje, a tek u malom dijelu za bilo kakve investicije", mišljenja je Đogo.

"Ova priča o tome kako se više duga otplatilo nego što se zadužilo ne stoji. Podsećam, vratite se kad je 2006. ova garnitura preuzela vlast koliki je bio inostrani dug, pa unutrašnji dug i koliki je sada", ističe Cenić

Ekonomisti upozoravaju i da se godinama važni dokumenti poput budžeta i ekonomskih politika usvajaju po hitnom postupku, gdje ne ostaje mnogo prostora za njihovu dublju analizu i razmatranje, a krajnji rezultati su nova zaduženja i minimalan privredni rast.

  • 16x9 Image

    Gojko Veselinović

    Prije uključenja u tim Radija Slobodna Evropa radio u banjalučkim Nezavisnim novinama, te na BH radiju 1. Izvještavao i istraživao o temama koje se tiču politike, društva, ekonomije i kulture. Od novembra 2012. radi kao dopisnik RSE iz Banjaluke.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG