Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Za koje dugove garantuje RS?


Prva i najkontroverznija odluka već je na stolovima poslanika Narodne skupštine RS

U Republici Srpskoj izbio je pravi politički rat nakon što je entitetska Vlada u skupštinsku proceduru uputula tri kontroverzne odluke o davanju garancija na zaduženja i prihvatanju zaduženja u ukupnom iznosu od oko 950 miliona maraka.

Opozicija, ali i ekonomisti upozoravaju da bi se te garancije mogle pretvoriti u direktni dug tog bh. eniteta koji bi sa kamatama mogao iznositi gotovo milijardu i po maraka.

Prva i najkontroverznija odluka koja se već nalazi na stolovima poslanika Narodne skupštine Republike Srpske i to po hitnom postupku odnosi se na davanje garancija u iznosu od oko 380 miliona evra u toku 2018. godine. Najspornije je što u tekstu Odluke nije opisano za koje projekte će biti date garancije.

"Nevjerovatno je da u ovoj Odluci nema nikakvih rokova, nikakvih okvirnih uslova za izdavanje garancija. I ono što je za nas šokantno, da se u razlozima za donošenje Odluke konstatuje da postoji 'neka lista projekata'" - upozorava lider Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović.

Republika Srpska je u protekloj deceniji bila garant za nešto više od 160 miliona evra za razne projekte. Predloženom Odlukom te garancije će višestruko porasti samo u jednoj godini.

"Pa jel' vi vidite šta oni rade?! Pa na prošlom zasijedanju su promijenili Zakon o garancijama da bi danas mogli natovariti 600 miliona garancija, od čega će, ja vam garantujem, 80 odsto tih sredstava, znajući kako oni izdaju garancije, postati dug Republike", ističe lider Narodnog demokratskog pokreta (NDP) Dragan Čavić.

RS u protekloj deceniji bila garant za nešto više od 160 miliona evra za razne projekte
RS u protekloj deceniji bila garant za nešto više od 160 miliona evra za razne projekte

U vladajućoj većini tvrde da opozicija plaši narod, jer garancije ne znače i zaduživanje. U izjavi za RTRS entitetski ministar finansija Zoran Tegeltija navodi da je davanje garancija opravdano jer će njima biti obuhvaćeni važni projekti.

"Planiran je početak gradnje Hidroelektrane Buk Bijela, nastavak izgradnje Hidroelektrane Dabar i nastavak izgradnje mreže autoputeva u Republici Srpskoj. I sve te projekte će Vlada podržati kroz davanje garancija. Svaki dan od nove godine, otkada je stupio na snagu novi Zakon o zaduživanju i garancijama, pojedini načelnici opština zovu i pitaju kada će Narodna skupština donijeti ovu odluku. Ukoliko PDP ne želi da se gradi HE Buk Bijela i da se zaustavi gradnja HE Dabar i gradnja autoputa, onda to mora javno saopštiti, a ne plašiti građane o prezaduženosti", istakao je Tegeltija.

No, Tegeltijino obrazloženje ne zvuči uvjerljivo ni za ekonomske analitičare. Ekonomista Zoran Pavlović smatra da se predloženom Odlukom otvaraju vrata za nekontrolisano davanje garancija bez jasne namjene, funkcije i načina vraćanja dugova za koje se izdaju garancije.

"Ovo je očigledno rešenje za potrebe svih onih projekata koji će možda biti iskorišteni i zloupotrebljeni za obezbeđenje finansijskih sredstava za izbore u ovoj godini. Kao što smo videli, u planu strateških aktivnosti Vlade, jako veliki broj aktivnosti je odložen za posle izbora. Tako da ta dva elementa povezana nam daju mnogo bolju sliku o realnosti u kojoj se nalazimo i to je nešto što bi, u stvari, opozicija morala da stavi u prvi plan", podvlači Pavlović.

Građani po pet puta plaćaju jednu te istu stvar: Svetlana Cenić
Građani po pet puta plaćaju jednu te istu stvar: Svetlana Cenić

Ekonomistkinja Svetlana Cenić ističe da ranija iskustva u kojima građani danas vraćaju tuđe kredite bude sumnju da bi moglo biti malverzacija sa planiranim garancijama.

"Mislim i da hoće da se zloupotrebe jer ja ću podsetiti kako su se davali krediti u IRB-u (Investiciono-razvojnoj banci) koje sada otplaćuju poreski obveznici, znali to oni ili ne, a očigledno se i to zataškava. Znači, sad treba da se daju garancije kojekome koje neće biti vraćene i koje će takođe otolaćivati poreski obveznik, odnosno građani RS", navodi Cenić.

Naglašava kako stalno ukazuje na to da "u ovoj državi, što znači i u RS, građani po pet puta plaćaju jednu te istu stvar".

"Prvo im zaračunaju osnovnu uslugu, onda otplaćuju dugove te firme koja pruža osnovnu uslugu, kao što je u zdravstvu. Uplaćuju zdravstvo stalno, ne dobijaju adekvatnu uslugu, zatim otplaćuju dugove zdravstva, e tako se mi stalno vrtimo u krug. E tako će biti i sa ovih sedam stotina...znate li šta je 750 miliona garancija u toku jedne godine?! To je pomor Republike Srpske!", ističe Cenićeva.

Pored navedenih garancija, po hitnom postupku se od poslanika u Narodnoj skupštini traži i da usvoje Odluku o prihvatanju zaduženja RS prema Svjetskoj banci po projektu restrukturiranja Željeznica RS u iznosu od 51,3 miliona evra. Odlukom o prihvatanju zaduženja RS prema Evropskoj investicionoj banci za dodatno finansiranje po projektu izgradnje autoputa Banjaluka –Doboj predviđeno je zaduženje od 47 miliona evra.

Vladajuće strukture u Republici Srpskoj tako se i dalje oglušuju na upozorenja ekonomista da taj entitet polako zalazi u krug zaduženja iz koga se teško nazire izlaz.

"Ovo je vrlo opasno za dalje zaduživanje RS imajući u vidu činjenicu koji je nivo zaduženosti već prisutan, obaveze koje su proistekle iz reaktiviranja kreditnih aranžmana za autoputeve po osnovu dodatnih putarina, odnosno akciza, tako da ja lično mislim da bez transparentnog, jasno definisanog programa za koji će se ta sredstva ili garancije davati je apsolutno nedopustivo da se to usvoji", zaključuje Zoran Pavlović.

Ukupan dug Republike Srpske na kraju prvog polugodišta 2017. iznosio je više od dvije i po milijarde evra, ili preko 50 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Iako nadležni kažu da je finansijska situacija stabilna, da nema prezaduženosti, činjenica je da su i nedavno emitovane obveznice vrijedne oko 50 miliona evra kako bi se servisirali tekući budžetski troškovi. Evidentno je i da se i budžetske obaveze sve teže izvršavaju.

  • 16x9 Image

    Milorad Milojević

    Diplomirao je 2003. godine kao prvi diplomirani novinar sa Univerziteta u Banjaluci. Novinarstvom se počeo baviti 1999. na banjalučkoj Alternativnoj televiziji. Godine 2002. postaje dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Banjaluke. Obrađuje političke i društvene teme.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG