Dostupni linkovi

Vanredna vijest

REKOM počinje s radom iduće godine


Spomenik djeci Sarajeva ubijenoj za vrijeme opsade 1992-95 godine
Predsednik Srbije Boris Tadić drugi je predsednik na ovim prostorima koji je podržao inicijativu za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratova na Balkanu (REKOM). Nekoliko dana pre njega to je učinio i predsednik Hrvatske Ivo Josipović. Predstavnici Koalicije za REKOM kažu da će u rad komisije biti uključene sve zemlje naslednice SFRJ i nadaju se da bi već krajem sledeće godine ona mogla početi sa radom.

Predsednik Tadić prilikom razgovora sa predstavnicima koalicije REKOM rekao je da se zalaže za rasvetljavanje svih zločina kako bi pravda za žrtve bila zadovoljena. Sličnu poruku poslao je i predsednik Josipović i najavio ličnu angažovanost u stvaranju REKOM.

Sastanku sa predsednicima Srbije i Hrvatske prisustvovali su predstavnici udruženja i organizacija, članova koalicije REKOM, iz Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore i Kosova.

Prema ovogodišnjim podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, i dalje se traga za ukupno 14.790 ljudi na prostoru bivše SFRJ: u Bosni i Hercegovini se kao nestalo vodi 10.512 osoba, u Hrvatskoj 2.436, a na Kosovu 1.842 osobe.

Vesna Teršelič, direktorka zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću “Documenta”, kaže za RSE da je za formiranje REKOM-a od izuzetne važnosti podrška dva predsednika, ali i podrška parlamenata, za koju veruje da će se već sledeće godine dogoditi.

”To šalje vrlo snažnu poruku svima, ne samo u ove naše dvije zemlje, već u čitavom regionu da je silno važno utvrdit činjenice o svim žrtvama i da svi, a na prvom mjestu žrtve, imaju pravo na istinu, na pravdu i na obeštećenje”, kaže Teršelič.
"Hoćemo da REKOM napravi popis ljudskih gubitaka svake države, otkrivanje tajnih masovnih grobnica i verujem da bi taj regionalni karakter komisije mogao puno da doprinese u otkrivanju tih masovnih grobnica", pojašnjava Nataša Kandić.


Popis ljudskih gubitaka


Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže za RSE da bi komisija sa radom mogla početi već u drugoj polovini naredne godine i da će imati vrlo jasne ciljeve i zadatke.

”Mi hoćemo da REKOM napravi popis ljudskih gubitaka svake države, otkrivanje tajnih masovnih grobnica i verujem da bi taj regionalni karakter komisije mogao puno da doprinese u otkrivanju tih masovnih grobnica. Računamo da će doći do otkrivanja onih posmrtnih ostataka koji su negde tajno pohranjeni. Ipak, ne nadamo se da ćemo doći do postupaka uništavanja tih tela, tako da će sigurno do 5.000 nestalih ostati bez podataka gde se nalaze njihovi posmrtni ostaci ili zato što su spaljeni ili zato što ih više niko ne može pronaći”, naglašava Kandić.

Što se tiče ostalih zemalja u regionu, predstavnici REKOM-a kažu da već imaju izuzetnu podršku u Crnoj Gori jer je jedna rasprava o budućem statutu ove komisije održana u samoj Skupštini, gde su sve parlamentarne stranke podržale inicijativu za njeno formiranje.

Rasprava o REKOM-u u crnogorskoj Skupštini, predstavnici NGO sektora Tea Prelevic Gorjanc, i Daliborka Uljarević sa predsjednikom crnogorske Skupštine Rankom Krivokapićem. 30. juni 2010, foto: Savo Prelević.
Pored Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i Kosova, procesom umrežavanja biće obuhvaćeni i Makedonija i Slovenija.

Dženana Karup Druško
, iz Udruženje BiH novinari, kaže za RSE da će se predstavnici Koalicije za REKOM sa političarima u BiH sastati, ali tek nakon oktobarskih izbora u toj zemlji. Ona ističe da bi sedište REKOM trebalo biti u Sarajevu, gde bi bio angažovan i najveći broj saradnika:

“To su ljudi koji bi prikupljali sve informacije i koji bi razgovarali sa svjedocima i žrtvama i od kojih bi uzimali izjave. Bit će to veliki posao i mislim da je ovo najveći projekat civilnog društva u regionu posle rata. Krajnji cilj komisije je da se dođe do činjenica o onome što se dešavalo, do podataka o žrtvama, ubijenima, stradalima i nestalima, a da bi REKOM bio prihvaćen u cijelom regionu, iza njega moraju da stoje države”, ističe Karup Druško.

Peticiju potpisalo milion građana


Inicijativa za formiranje REKOM-a pokrenuta je 2006. godine, a prošlog proleća formirana je i Koalicija za REKOM, koju čine nevladine organizacije, udruženja žrtava i pojedinci koji se zalažu za formiranje te komisije.

Kako je ranije saopšteno, do 1. juna 2011. godine ova koalicija će vlastima u regionu predati peticiju sa milion potpisa građana sa prostora bivše SFRJ, koji podržavaju osnivanje REKOM. Vlastima će tada biti uručen i model buduće komisije, sa zahtevom da ona bude formirana na regionalnom nivou.

Krajem novembra znaće se koliko će Komisija imati članova, a za sad postoje dva predloga, prvi je da svaka zemlja, naslednica bivše Jugoslavije, daje po tri člana, a dugi predviđa da sve zemlje daju po tri izuzev BiH koja bi dala pet članova.

Nataša Kandić ističe da bez jasnog uvida u bilans zločina na prostorima nekadašnje Jugoslavije nijedna od zemalja neće otići previše daleko od mesta na kojem se sada nalazi.

”Ta inicijativa mora da uznemiri sve nas, mislim na sve građane u državama bivše SFRJ i da shvatimo da nema ni integracija, ni demokratske budućnosti ukoliko se prošlost dobro ne iščita, a ona se najbolje čita preko istine o patnjama žrtava i zadovoljenja pravde”, zaključuje Kandić.

*****
Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi:
Verske zajednice u Srbiji podržavaju formiranje REKOM-a
Uljarević: REKOM za uspostavljanje povjerenja u regiji
Serijalom Priče o nestalima, Radio Slobodna Evropa pridružuje se naporima organizacija koje se bave pitanjem nestalih u regionu, kako bi njihove porodice konačno saznale istinu o svojim najmilijima.

Više priča o nestalima možete naći
OVDJE

Ukoliko nešto znate o sudbini neke od osoba o kojima govore naše priče, molimo da javite na redakcijski mail: slobodnaevropa@rferl.org

Linkovi za stranice organizacija koje se bave nestalima:

* Međunarodna organizacija za traženje nestalih
* Documenta iz Zagreba
* Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva
* Fond za humanitarno pravo iz Beograda



XS
SM
MD
LG