Dostupni linkovi

Vanredna vijest

REKOM za regionalnu komisiju o istini


Medijska kampanja REKOM-a, 1. jun 2010. Foto: Vesna Anđić
Tačno u pet do 12 u pet gradova (Beogradu, Sarajevu, Pogorici, Zagrebu i Banjaluci) predstavljena je medijska kampanja Regionalne komisije za utrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.

Regionalna komisija formirana sa idejom da bude podstrek državama nastalim raspadom Jugoslavije kako bi se i same uključile u utvrđivanje istine o stradanju i patnji na hiljade ljudi, promovisana je još maja 2008. godine. U međuvremenu, iz nje su izašle i neke od poznatih organizacija koje se nisu slagale upravo sa regionalnom dimenzijom tog projekta.

No, REKOM je nastavio sa radom, a u tu svrhu predstavio je i spotove koji će biti emitovani na televizijskim i radio programima, sa porukom “Zbog mene”, čime se aludira da je istina o ratnim užasima potrebna svakom građaninu Balkana – kako se tragedije i zločini nikada ne bi ponovili.

Suočeni sa istinom da su nacionalni pokušaji utvrđivanja istine o devedesetim manje više propali, nevladine organizacije preuzele su inicijativu sa namerom da sprovedu ono što bi, nesumnjivo, moralo da bude državni posao.

Naš cilj je da mobilišemo javnost, da mobiliše građane, da pridobije i uveri države da je u interesu svih država i ljudi da se osnuje regionalna komisija kao najjača garancija protiv ponavljanja zločina.
U svojstvu članice Koordinacionog tela REKOM koalicije, direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić, ipak naglašava:

“Mi ne možemo da zamenimo države, parlamente ili vlade. Ali glas svakog pojedinca, svakog građanina je glas koji može da doprinese kako bi se stvorila ta potrebna društvena sila koja će da pridobije i privoli, možda malo i pritiskom, vlade i parlamente u regionu da donesu odluke o formiranju zajedničke regionalne komisije. Naš cilj je da mobilišemo javnost, da mobiliše građane, da pridobije i uveri države da je u interesu svih država i ljudi da se osnuje regionalna komisija kao najjača garancija protiv ponavljanja zločina.”

Nataša Kandić, 01. jun 2010. Foto: Vesna Anđić
Hoćemo potpunu istinu i činjenice zato što je samo na taj način moguće stvoriti uslove za razlikovanje dobra od zla, nadovezala se Kandić:

“Mi još uvek imamo ljude koji ne mogu da pređu određene granice, još uvek imamo primere zadržavanja materijala koji se odnose na ljudska prava na određenim granicama, još uvek imamo slučajeve da čak neki ljudi koji i dođu u neke države sa posebnim dozvolama ne mogu da dobiju smeštaj u hotelu zato što ti hoteli ne priznaju njihova dokumenta. Iz ovih primera je očigledno da postoje brojne teškoće i problemi.”


Pritisak na vlast i mobilisanje javnosti. To su mehanizmi koji zacrtava REKOM na putu buđenja svesti o tome da nikome ne može biti svejedno. O planovima za RSE govorio je reditelj Lazar Stojanović koji je na čelu inicijative za REKOM u Srbiji:

“Pritisak koji koalicija za REKOM svojom inicijativom želi da izvrši zapravo je podsticaj raznim grupama i značajnim pojedincima i ustanovama u regionu da i one stanu iza toga i izvrše pritisak na svoje države. Na kraju ove kampanje, polovinom 2011. godine, počeće akcija prikupljanja milion potpisa podrške. Tih milion potpisa će biti predato svim vladama.”


Učinjeni su i prvi REKOM-ovi potezi na putu približavanja javnosti. Predstavljen je Internet sajt www.zarekom.org, a na toj stranici mogu se pronaći i radio i TV spotovi. Uz lica koja prenose moto kampanje, ispisuju se poruke poput: 'da krenemo dalje, da znamo, da se ne zaboravi, da se ne ponovi, da ne manipulišu, da ne brinemo, da se razumemo, da se pamti'.

Užasni oksimoron

U istim trenucima kad i u Beogradu, ambicije REKOM-a predsatavljene su i Podgorici, gde je regionalna koalicija 2008. imala i svoje prvo pojavljivanje.

Branislav Radulović
Uz poruke da bi svako sa prostora bivše SFRJ trebalo bi da se pogleda u ogledalo i sagleda svoju odgovornost, reditelj i novinar Darko Ivanović naveo je kako je žalosno to što većina mladih u Crnoj Gori danas nije upoznata sa sramnim delom svoje istorije, odnosno sa događajima iz vremena u kom su se „snaga i ponos merili kolanama kamiona koji su sa dubrovačkog ratišta dovozili ratni plen u vidu video rekordera i televizora“:

“Nedavno ja se suočavam sa jednim mladim, lepim, zdravim, inteligentnim bićem iz Podgorice koje ne zna šta se dešavalo devedesetih godina i šta je rat za mir. Taj užasni oksimoron koji je nastao kao posledica jezičkih vratolomija ljudi koji su i danas na vlasti u Crnoj Gori je za nekog ko sada ima dvadeset godina – vic. A svako ko je stariji od dvadeset godina i ko pamti drugačije vlasti i neke drugačije države i te kako zna koliko krvi leži iza tog poigravanja rečima – rat za mir.”

Komisija može da napravi registar sa imenima svake žrtve, da se ne pozivamo na brojeve nego da znamo za njih, da znamo ime i prezime onih koji su pretrpeli zločin. Na ovaj način, nadamo se da ćemo žrtvama vratiti dostojanstvo.

Ambicija okupljenih u REKOM-u jeste da u parlamentima svih državama regije budu osnovana nezavisna komisija za utvrđivanje istine. Predsednik Udruženja pravnika Crne Gore Branislav Radulović:

“Činjenica je da je na prostoru bivše Jugoslavije stradalo oko 200.000 civila, da je broj prinudno raseljenih samo u Bosni i Hercegovini negde oko pola miliona, a da se kao nestali još uvek evidentira preko 16.000 slučajeva, zahteva da na prostoru čitave regije se formira regionalna državna komisija koja bi pomogla i evidentiranja ali i rasvetljavanju svih slučajeva.”

Istovremeno u Prištini, članica REKOM-a Nora Ahmetaj podvukla je da se radi o komisiji prvoj te vrste u svetu:

“Sve ostale komisije, preko 40 njih, bile su nacionalne. Ono što hoćemo da uradimo s ovom komisijom je to da će žrtva po prvi put suočavati sa izvršiocem dela, a onda da se žrtvama vrati dostojanstvo. Ni jedna komisija kao ona iz Južne Afrike ne dokazuje to bolje”.

Sinan Alić, Foto Midhat Poturović

Prekitnuti praksu nekažnjavanja zločina, to će biti jedan od osnivnih zadataka REKOM-a, naveo je šef kancelarije Fonda za humantirano pravo na Kosovu Bekim Blakaj:

“Komisija može da napravi registar sa imenima svake žrtve, da se ne pozivamo na brojeve nego da znamo za njih, da znamo ime i prezime onih koji su pretrpeli zločin. Na ovaj način, nadamo se da ćemo žrtvama vratiti dostojanstvo. Takođe, pronalaženje ovih dokaza pomoći će tužilaštvama za ratne zločine u regionu.”

No, senku na REKOM-ove aktivnosti bacili su potezi nekih organizacija koje su se povukle iz ove komisije skoro u prvoj godini njenog rada. Vršilac dužnosti predsednika Helsinškog odbora za BiH Sinan Alić rekao nam je kako je kamen spoticanja bio upravo oko pitanja regionalnog koncepta ove pre svega NGO koalicije, ali i pokušaji politizacije:

“Dakle, kada je neko ulazio u REKOM nije sazivao konferencije za novinare. Nema ni potrebe. Pa i ako je napuštao REKOM mogao je postupiti na isti način i ne praviti od toga političku promociju. To je jedna dobra ideja i ja verujem da će uspeti.”

Podsećamo koaliciju REKOM napustili su predsednici Helsinškog odbora u RS i Srbiji, zatim direkor Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, predsednici Udruženja žrtava rata “Izvor” iz Prijedora i Foruma Građana Tuzle.

Ideju REKOM-a da se na jedinstven način istraže i prikažu ratni događaji, te da se utvrdi jedinstvena istina, bazirana na analizi svima dostupnih dokaza, do sada su podržale 294 nevladine organizacije, 56 udruženja žrtava rata, 6 organizacija veterana, 11 medija i 503 pojedinca.

******

Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Knjiga kao dokument zločina u Suvoj Reci
Poslednja mogućnost preispitivanja kazne Šljivančaninu
Zaštićeni svjedoci u BiH sudovima bez zaštite
Još se traga za 500 žrtava zločina u Zvorniku

******
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG