Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Slaba privredna saradnja dodatno ugrožena krizom


Privrednici o regionalnoj saradnji, 11. februar 2009. Foto: Vesna Anđić

Neuravnotežena, a inače, slabo razvijena privredna saradnja u regionu, dodatno je ugrožena aktuelnom ekonomskom krizom, što jasno pokazuje primer Srbije, čiji je izvoz u države nastale iz bivše Jugoslavije, u proteklih godinu dana, opao za tridesetak odsto

Uprkos opredeljenju za slobodnu trgovinu i regionalnu privrednu saradnju zemalja CEFTA sporazuma, u ovoj oblasti i dalje postoji dosta problema.

Prema mišljenju srpskih privrednika, najveće prepreke su takozvane necarinske barijere i medijske kampanje protiv uvozne robe.

Uvoz je, takođe, smanjen za identičan procenat.

Iako je ovo tržište, posle evropskog, naznačeno kao sledeće po važnosti za Srbiju, podaci o spoljno-trgovinskoj razmeni najbolje pokazuju u kojoj meri je ta procena realizovana.

“Najviše uvozimo iz Slovenije i Bosne i Hercegovine, a izvozimo u Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Suficit smo ostvarili sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom, a deficit, koji je već konstantan, imamo sa Slovenijom i Hrvatskom,” kaže Aleksandar Milošević iz Privredne komore Beograda.

Kada su u pitanju investicije zemalja regiona u Srbiji, Slovenija je prva sa više od milijardu uloženih evra. Posle nje je Hrvatska sa oko 500 miliona. Reciprotitet izostaje i na ovom primeru:
Najviše investiramo u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Primera radi, investicija “Telekoma” u BiH je 650 miliona evra.

“Najviše investiramo u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Primera radi, investicija “Telekoma” u BiH je 650 miliona evra. Takođe, investicija “Telekoma” u Crnoj Gori je 100 miliona. “Delta” je investirala u Crnu Goru 100 miliona evra, a investirala je, takođe, i u BiH,”
kaže Milošević.

S druge strane, retke su firme koje uspevaju da posluju u Hrvatskoj i Sloveniji, gde i dalje najbolje prolaze brendovi kao sto su “Jafa keks”, “Plazma” ili “Smoki”.

Problem i pismo


Zbog toga je član Gradskog veća Beograda Miroslav Čučković za sledeću nedelju zakazao sastanak sa kolegama iz Zagreba.

“Ideja tog sastanaka je da dogovorimo konkretne stvari, a tiču se saradnje u raznim privrednim oblastima. Pre svega mislim na industriju duvana, kompjutersku industriju i sve ostale, u vezi sa teškoćama sa kojima se tamo suočavaju. Mislim na to kad im kažu – važi, super, sarađivaćemo – a onda njihove proizvode stave u ćošak marketa, ili ih stave u rafove koji nisu tako prometni. Prosto želimo da otvorimo tu temu i da razmena bude onakva kakva treba da bude, odnosno, onakva kakvu Beograd nudi njima,” kazao je on.

Privrednici Srbije ističu da najveći problem u saradnji a Slovenijom i Hrvatskom predstavljaju necarinske barijere, mada je izražen i problem neusaglašenosti domaćih standarda sa propisima EU i STO, što doprinosi nekonkurentnosti proizvoda.

Čest razlog nesporazuma je i ćirilično pismo.

“Koliko sam iz razgovora sa drugim privrednicima čuo, imaju problema u slučajevima kada na papirima koji prate izvoznu dokumantaciju, ili na samim pakovanjima, stoji ćirilično pismo. Kažu da imaju određenih problema, pre svega, na carini, a kasnije i u maloprodaji,” rekao je Srđan Ljubić, iz firme “Beohemija”.

Mala tržišta


“Beohemija”, koja je prisutna na svim tržištima bivše Jugoslavije, nema probleme ovog tipa.
Naša privreda i privrednici, možda, greše što nedovoljno pripremljeni odlaze na ta tržišta. Odnosno, nemaju dovoljnu bazu podataka, u vezi sa onim što je potrebno da bi taj proizvod uspeo na tom tržištu.

“Naša privreda i privrednici, možda, greše što nedovoljno pripremljeni odlaze na ta tržišta. Odnosno, nemaju dovoljnu bazu podataka, u vezi sa onim što je potrebno da bi taj proizvod uspeo na tom tržištu. Moramo se prilagoditi zakonodavstvu zemlje u koju se izvozi,” kaže Ljubić.

Ovakvo rešenje u otklanjanju vancarinskih barijera, vidi ekonomski ekspetrt Mlađan Kovačević.

“Ja bih predložio, na primer, da se naša delegacija, u razgovorima u okviru CEFTE, zalaže za formiranje nekog neutralnog tela koje će utvrđivati da li neka zemlja preduzima ili donosi takve mere, vancarinske barijere, koje smetaju slobodnoj trgovini. Pa da ta neutralna ekipa to konstatuje i da se onda izvrši pritisak na tu zemlju da, što je moguće manje, to primenjuje,”
rekao je Kovačević.

Privrednici očekuju da će bilateralni pregovori koji slede, bar, delimično pomeriti postojeću situaciju.

Ipak, teško je očekivati bitnu promenu ekonomskih odnosa unutar regiona. U tom kontekstu, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže:

“Svi mi zajedno, gledajući ekonomije svih tih država, pa i same Slovenije koja je članica EU, smo mala tržiša. To su male zemlje. Čini mi se da bismo, i kroz CEFTA sporazum, i kroz sve druge zajedničke aktivnosti, morali pokušati da ono što se naziva jugoistočna Evropa, bivša Jugoslavija, ili kako god hoćete, ukoliko bi se povezala, imala bi, zaista, neuporedivo bolje mogućnosti nego što bi to bilo koja od ovih zemalja imala pojedinačno.”

Pročitajte i ovo:
BiH glavni izvozni partner Srbije
Privreda na klimavim nogama

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG