Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lideri iz regiona obećali partnerstvo za evropsku budućnost


Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH na sesiji Igmanske inicijative, Beograd, 14. oktobar 2011
Predsednici Srbije, Hrvatske, Crne Gore i predsedavajući Predsedništva BiH pozvali su Evropsku uniju da, uprkos krizi, ne ispusti iz vida važnost procesa proširenja, kao instrumenta za stabilizaciju mira.

U zajedničkoj izjavi, na koju su na sesiji Igmanske inicijative u Beogradu, potpise stavili Boris Tadić, Ivo Josipović, Filip Vujanović i Željko Komšić navodi se da je prespektiva članstva u EU pokretač i garant mira i stabilnosti u regionu.

Oni su obećali da će nastaviti da rade na ostvarenju partnerstva svojih zemalja, a za evropsku budućnost Balkana.

Sesija Igmanske inicijative održana je dva dana nakon predstavljanja izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja regiona, a komesar za proširenje Štefan File, koji je prisustvao skupu, podvukao je da je upravo obećanje dato u Beogradu ključ za napredak ka članstvu.

Štefan File na sesiji Igmanske inicijative, Beograd, 14. oktobar 2011
Štefan File na sesiji Igmanske inicijative, Beograd, 14. oktobar 2011
"Pomirenje nije samo formalno pitanje, već se radi o suštinskom pomirenju čemu su svi u regionu doprineli. Zajednička deklaracija koju ćete potpisati, pružiće snažan signal svima u svetu da su vaše zemlje uspele da se izbore s tim problemom", rekao je File.

Kao jedan od ključnih problema koji koče put ka članstvu, File je naveo odnose Srbije i Kosova i podvukao da dijalog sa Prištinom mora biti nastavljen. Ponavljajući da je to i namera Beogarda, predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je u tom pogledu racionalni optimista, ali i dodao da Srbija neće odstupati od „uspostavljenih principa“.

„Nema lakog rešenja za problem Kosova, i toga treba da budu svesni posebno oni koji su odgovorni za budućnost evropskog kontinenta. I mi smo toga svesni u Srbiji. Nema rešenja koja nas vraćaju u prošlost, ali moramo pronaći rešenja koja obezbeđuju održivost u budućnosti“, kaže Tadić.

Sarajevo ne sme ostati izolovano

Predstavnici Kosova, kao jedne od zemalja koja teži ka članstvu u Uniji, nisu imali prilike da učestvuju u radu Igmanske inicijative, a Štefan File istakao je da Beograd mora iznaći rešenje kako bi i zvaničnici iz Prištine ubuduće bili prisutni.

Na skupu je konstatovano da su sve zemlje, izuzev BiH, ostvarile značajan napredak na putu ka EU. U tom kontekstu, lideri država regiona upozorili su da Sarajevo ne sme ostati izolovano i kasniti za drugim zemljama na putu ka članstvu.

Predsedavajući predsedništva BiH Željko Komšić naveo je, uz Tadića, da različit stepen napretka, kao i nerešna bilateralna pitanja ne smeju biti korišćena za otežavanje puta pojedinih zemalja ka EU.

„Nema alternative evropskim integracijama, niti za BiH, niti za cijeli region. Smatramo da je princip solidarnosti i uzajamne potpore temeljni princip na kojemu četiri zemlje trebaju graditi zajedničku evropsku budućnost“, naveo je Komšić.

Željko Komšić i Boris Tadić na sesiji Igmanske inicijative u Beogradu, 14. oktobar 2011
Željko Komšić i Boris Tadić na sesiji Igmanske inicijative u Beogradu, 14. oktobar 2011
Podršku da do kraja godine aplicira za članstvo, BiH dobila je od svih zemalja suseda, čiji su lideri poručili da bez te države EU ne može biti potpuna.

„Ubeđen sam da u duhu naših državnih politika, ali i misije Igmanske inicijative, očekujemo što skorije formiranje Vijeća ministara BiH. Regionalna stabilnost uslov je razvoja svake države pojedinačno i ukupnog regiona“, rekao je crnogorski predsednik Filip Vujanović.

„Siguran sam da i političari, koji su dobili povjerenje svojih građana, i javnost neće dopustiti da se naša prijateljska Bosna i Hercegovina previše udalji od prvih susjeda i da ide presporo. Uspjeh Bosne i Hercegovine biće i naš uspjeh", naveo je predsednik Hrvatske Ivo Josipović.

Izbeći zamku izbornih ciklusa

Velike i važne vesti stigle su za sve nas iz Evropske komisije, nastavio je Josipović, ukazujući međutim da su sa tim došle i kritike koje govore da je pred zemljama još puno posla koji niko ne može završiti umesto njih.

Aludirajući na zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba, koje je usledilo nakon srpskih optužnica protiv hrvatskih državljana, Josipović je rekao da se mora izbeći „opasna zamka izbornih ciklusa“.

„U našim zemljama uvijek netko ima izbore i to je, nažalost, mnogima prilika da kroz jačanje negativne retorike i poticanju niskih strasti pokušaju gradit svoju izbornu poziciju. Mislim da zajednički napor, ne samo naših politika, nego i javnosti mora tome učiniti kraj. Volio bih da ključne reči, ne samo mog izlaganja, nego i inače na ovakvim skupovima budu: odgovornost, povjerenje, kompromis, hrabrost, optimizam i samopouzdanje“, rekao je Josipović.

Četvorica lidera založili su se za rešavanje svih otvorenih pitanja, koja se tiču pre svega granica, izbeglica, procesuiranja ratnih zločina, sukcesije i imovinskih pitanja građana nastalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

„Mi u regionu imamo težak zadatak da rešimo brojne probleme nasleđene iz devedesetih godina. Vrlo često u nastajanju tih problema nije prisutna naša individualna krivica, ali to ne znači da nije uspostavljena naša odgovornost za vreme u kojem jesmo i kada moramo pronaći odgovore“, rekao je Tadić.

Organizatori sukpa iz Igmanske inicijative pozvali su na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzeli se za skandinavizaciju Balkana. Kopredsednik iz Hrvatske Zoran Pusić rekao je da bi balkanski narodi moraju učiti iz prošlosti kako se nesreće ne bi ponavljale.

"Mi Balkanci poznati smo ponavljači i politički pojam Balkan postao je nešto što bi pristojne zemlje trebalo da izbegavaju", rekao je Pusić.

„Dosta je bilo da se Balkan i balkanizacija koriste u pežorativnom smislu“, poručuje kopredsednik Inicijative iz Srbije Aleksandar Popov.

Tokom radnih sesija u Beogradu predstavljen je "Nordijski model saradnje", kao i mogućnosti njegove primene između zemalja-potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma. Popov je objasnio da nordijski model podrazumeva formiranje međuparlamentarnih grupa saradnje između četiri balkanske zemlje.

Na sesiji u Beogradu odata je počast osnivaču Igmanske inicijative Živoradu Kovačeviću.
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG