Razmatramo sve opcije koje bi nam omogućile da zajedno dodatno ojačamo bezbednost snabdevanja u regionu, saopštila je mađarska MOL Grupa za Radio Slobodna Evropa (RSE) povodom obilaska postrojenja Naftne industrije Srbije (NIS).
MOL nije konkretno odgovorio na pitanje da li razmatra preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u.
"Srbija je za nas važna zemlja, a naša saradnja sa srpskim partnerima je odlična", saopštio je MOL 6. januara za RSE.
Delegacija MOL Grupe od 5. januara obilazi Rafineriju u Pančevu i ostala glavna postrojenja NIS-a, skladišta i instalacije, benzinske stanice i pančevačku Petrohemiju.
To je do sada najočitiji signal zainteresovanosti mađarske energetske kompanije za ruski udeo u NIS-u, firmi koja je pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se radi o pokušaju kupovine.
"Kupac želi da pogleda robu, ne može da se osloni samo na izveštaje iz bilansa i poslovnih knjiga", rekao je Kovačević.
O poseti mađarske delegacije nisu odgovorili NIS i Ministarstvo energetike i rudarstva Srbije.
Poseta predstavnika MOL-a dolazi nakon objave mađarskih vlasti polovinom novembra da bi "MOL mogao da preuzme deo NIS-a".
Konsultantkinja za energetiku Spomenka Lazić kaže za RSE da zainteresovanost MOL-a ne mora da znači da će ta kompanija kupiti NIS. Ona podseća da Sjedinjene Američke Države sankcijama žele da spreče da Rusija prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
"Znaju Rusi da ne mogu da dobiju ni jedan jedini dinar za NIS. Što znači da Rusija svoj deo vlasništva može jedino nekome da prepusti, a kakvi mogu biti interesi strana u tome - to samo one znaju", navela je Lazić.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da se američka strana ne bi protivila prodaji NIS-a.
"Merodavno je da je Vašington rekao da je najvažnije da u toj firmi više ne bude Rusija. Smena ruske uprave i gubljenje učešća u imovini verovatno bi bilo dovoljno da se NIS-u ukinu sankcije", rekao je Kovačević.
Ruska državna kompanija Gasprom (Gazprom), njena ćerka firma Gasprom Njeft (Gazprom Neft) i akcionarsko društvo Intelligence iz Sankt Peterburga imaju 56,15 odsto akcija u NIS-u, Srbija 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.
Srbija po strani u igri za preuzimanje ruskog udela
Iako je država Srbija vlasnik skoro trećine NIS-a, nije bilo informacija da joj je Rusija ponudila da preuzme tu kompaniju koja je ključna za energetsku i ekonomsku stabilnost zemlje. NIS snabdeva 80 odsto srpskog tržišta.
"Oni su nam ga mogli ostaviti bez naknade. Ali naravno da to ne rade jer onda ne mogu da manipulišu svojom politikom koju odavno vode u Srbiji", ocenila je konsultnatkinja Spomenka Lazić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za Radio-televiziju Srbije (RTS) da će država pokušati da kupi još neki procenat NIS-a.
"Kako bismo došli iznad jedne trećine i mogli na snažniji način da kontrolišemo, nadziremo i da učestvujemo u upravljanju NIS-om", rekao je Vučić 1. januara.
Zvanični Beograd u novembru je nagovestio da je kandidat za akviziciju NIS-a i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) ali daljih vesti u vezi sa eventualnim pregovorima nije bilo.
ADNOC nije odgovorio na pitanja RSE u vezi sa potencijalnim preuzimanjem ruskog vlasništva u NIS-u.
"Mislim da su dve trećine šansi da će se NIS prodati Arapima, a jedna trećina da će ga Srbija nacionalizovati. To su mi najlogičnija rešenja jer odgovaraju svim stranama", kaže Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
Realan ili nerealan rok, 23. januar
U međuvremenu je Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD izdala posebnu licencu NIS-u za operativni rad do 23. januara. Takođe je hrvatski Jadranski naftovod (JANAF) do tada dobio licencu za nastavak transporta nafte neruskog porekla za potrebe NIS-a.
To bi trebalo da omogući rad NIS-ove Rafinerije u Pančevu koji je obustavljen 2. decembra zbog prestanka uvoza sirove nafte usled sankcija.
Vučić je najavio da bi prva isporuka nafte od 85.000 tona trebalo da stigne do 15. januara i da bi Rafinerija trebalo da počne da radi 18, kao i da proizvodnja derivata počinje 26. januara.
Kako je dozvola data do 23. januara, pretpostavlja se da je to aktuelni rok za pregovore o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je to kratko vreme da se obavi kupovina.
"Čini mi se nemogućim da se do tada dogovori cena, zaključi ugovor i registruje firma. Država se nije potrudila da iz ovoga izađe na najbolji način", naveo je Kovačević.
'Zainteresovani za NIS sarađuju sa Rusijom'
Urednica magazina Biznis Radojka Nikolić napominje da firme koje žele da kupe NIS i države iz kojih dolaze imaju sa Rusijom strateške sporazume iz oblasti energetike.
"Zato mislim da Amerika insistira da Srbija kupi NIS", smatra Nikolić.
Navodi da Vašington ima strateški cilj da ovaj deo Evrope oslobodi ruskog uticaja i pozicionira se u energetici.
"U takvom scenariju u prvom koraku Srbija bi bila vlasnik NIS-a, a posle nekoliko godina kupila bi ga neka američka kompanija", rekla je Nikolić.
Energetski sporazumi sa Rusijom
Mađarska, akcionar u firmi MOL, u aprilu 2023. sa Rusijom je potpisala novi energetski sporazum o uvozu ruskog gasa do 2036. i isporukama nafte preko ukrajinsko-mađarske granice cevovodom Družba.
Prethodno je Budimpešta sa Moskvom do 2021. imala dugoročni ugovor o snabdevanju prirodnim gasom.
Ove zemlje sarađuju i na polju nuklearne energije. Ruska kompanija Rosatom učestvuje u proširenju atomske centrale Pakš koje Mađarska tretira kao jedan od ključnih projekata za energetsku bezbednost.
Ujedinjeni Arapski Emirati i Rusija imaju sporazume u oblasti energetike u kojima ključnu ulogu ima državna kompanija ADNOC (Abu Dhabi National Oil Company).
Ta državna firma je u oktobru 2019. sa Agencijom ruskog Ministarstva energetike i kompanijama Gasprom Njeft i Lukoil potpisala sporazum o saradnju u oblasti nafte i gasa.
Srbija sa Rusijom od januara 2008. ima međudržavni sporazum o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede u okviru kog je 51 odsto NIS-a prodato ruskoj državnoj kompaniji Gasprom za 400 miliona evra.
Na indicije da se Beograd možda sprema za nacionalizaciju NIS-a ukazuje i stavka iz državnog budžeta za 2026. kojom je 164 milijarde dinara (oko 1,4 milijarde evra) opredeljeno za energetsku sigurnost.
Po definiciji nacionalizacije, državno preuzimanje primenjuje se uz isplatu naknade vlasniku radi ostvarivanja interesa zemlje kao što su energetska i ekonomska stabilnost.
Putinovo upozorenje
U slučaju da propadnu pregovori sa kupcima i Srbija se odluči da nacionalizije NIS, Moskva navodi da bi tu opciju morala da odobri ruska strana.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 19. decembra da je Gasprom njeft u NIS investirao više od tri milijarde dolara.
"Imamo međuvladin sporazum sa Srbijom i pretpostavljamo da će njeno prijateljsko rukovodstvo ispuniti obaveze", rekao je Putin na novogodišnjoj konferenciji za štampu.
Novinarka Radojka Nikolić Putinovu izjavu o NIS-u vidi kao upozorenje Beogradu.
"Dalje ruke od NIS-a, pustite da mi to rešavamo – čini mi se da je to suština poruke Moskve", navela je Nikolić.
NIS je prodat 2008. u okviru međudržavnog sporazuma o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede za 400 miliona evra. U tom dokumentu se navodi da sporazum može biti izmenjen uz pismenu saglasnost strana.
Po tržišnoj kapitalizaciji na beogradskoj berzi, ruski udeo u NIS-u vredi oko 560 miliona evra.
Zvaničnih informacija o aktuelnoj kupoprodajnoj vrednosti za sada nije bilo.
Finansijski izveštaji Agenciji za privredne registre pokazuju da je ukupni prihod NIS‑a u 2024. bio oko 3,5 milijardi evra.
Dok su prema godišnjem izveštaju Gasproma za 2024, objavljenom na sajtu kompanije, njegovi prihodi oko 107 milijardi evra.
Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da mali udeo NIS-a u poslovanju Gasproma ne znači da bi ga se Moskva lako odrekla.
"Bilo bi nelogično da tako Srbiju udalji od sebe jer joj je vlast u Beogradu jedan od vernijih partnera. Moskva i dalje želi da korisiti vakuum u kom Srbija stoji na putu ka Evropskoj uniji i da širi svoj uticaj na Balkanu”, kaže Jovanović.
Beograd i Moskva imaju bliske političko-ekonomske odnose.
Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ali se nije pridružila sankcijama EU Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Decenijama zavisna od ruskog gasa
Srbija je decenijama energetski zavisna od Moskve jer više od 80 odsto prirodnog gasa za grejanje, domaćinstva i privredu kupuje od Rusije, dok 80 odsto tržišta naftnim derivatima snabdeva NIS.
Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da situacija nije dramatična.
"Vlast u Srbiji kreira veštačku krizu kako bi imala priliku da se kod kuće predstavi kao ona koja rešava probleme. Verujem da lako može da dođe do dogovora oko NIS-a jer bi to odgovaralo i Rusima, i Amerikancima i aktuelnom rukovodstvu u Beogradu", naveo je Jovanović.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata.
U zimu je ušla sa neizvesnošću jer je u maju istekao desetogodišnji ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju tim energentom, koji je potom aneksima produžen do 31. marta.
Evropska unija u decembru je postigla dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 2027.
