Dugo trajanje suđenja, smanjenje broja optužnica i veličanje ratnih zločinaca.
To je trend koji je u Srbiji nastavljen i u 2023. godini, upozorio je u novom izveštaju nevladin Fond za humanitarno pravo koji prati suđenja za ratne zločine.
"Izveštaj objavljujemo u kontekstu kampanje bez presedana protiv prihvatanja presuda ne jednog, ne dva, nego tri međunarodna suda", rekao je 29. maja na predstavljanju izveštaja izvršni direktor Fonda Nenad Golčevski.
Odbijanje Beograda da prizna genocid u Srebrenici koji su potvrdili međunarodni sudovi kulminiralo je u maju državnom kampanjom protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid.
"Na ovaj način su se Vlada i predsednik Srbije praktično udaljili ili otklonili od principa vladavine prava, čija je osnova prihvatanje sudskih presuda", naveo je Golčevski.
Uprkos presudama, zvanični Beograd negira da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i naziva ga "strašnim zločinom".
U novom izveštaju o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, Fond za humanitarno pravo ukazuje na pad efikasnosti i kvaliteta.
Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa o nalazima izveštaja.
Koliko je optužnica Srbija podigla?
Tužilaštvo za ratne zločine je u 2023. podiglo tri optužnice protiv sedam osoba, ali dve nisu bile potvrđene.
Jedina potvrđena optužnica ustupljena je iz Bosne i Hercegovine (BiH) jer se optuženi nalaze u Srbiji i nisu dostupni pravosuđu te zemlje.
Njome se petorica bivših pripadnika vojne policije Vojske Republike Srpske terete za ubistvo 78 bošnjačkih civila u regionu Ključa 1992. godine.
"Sa samo dve optužnice koje su rezultat vlastite istrage, a koje još nisu potvrđene, može se smatrati da je reč o neprihvatljivo neefikasnom radu", ocenio je Fond u izveštaju.
Za ove dve optužnice nisu dostupni podaci o identitetu dvojice optuženih.
Advokatica Fonda Marina Kljajić rekla je na predstavljanju izveštaja da tužilaštvo "anonimizuje" imena optuženih, kao i imena žrtava, iako je interes javnosti da zna ko su ljudi optuženi za ratne zločine.
Koliko je presuda doneto?
Kljajić je navela da je tokom 2023. godine Tužilaštvo za ratne zločine imalo 27 postupaka, od kojih je 21 i dalje u toku.
Viši sud u Beogradu izrekao je jednu prvostepenu presudu za zločine tokom rata u BiH.
Apelacioni sud doneo je pet presuda i dva rešenja kojima se predmeti vraćaju na ponovno suđenje.
Suđenja, kao i proteklih godina, karakteriše neprimereno dugo trajanje, kažu u Fondu.
Jedno od njih je suđenje za otmicu i ubistvo putnika iz voza u Štrpcima u BiH 1993. gde je optužnica protiv pripadnika jedinice "Osvetnici" potvrđena tek 2018. godine.
Apelacionu sud je u novembru 2023. ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.
"Rezultat dugog trajanja predmeta Štrpci su dva preminula optužena tokom postupka tako da ih sada umesto pet ima samo tri", rekla je Marina Kljajić.
Tri decenije od zločina u Štrpcima: 'Porodice žrtava i dalje čekaju pravdu'
Sudiji Dejanu Terziću, koji je u devet predmeta bio član ili predsednik veća, istekao je mandat pa su sva ta suđenja, dok nije raspoređen novi sudija, bila odložena, nakon čega je glavni pretres morao da počne iznova.
Iako predmeti ratnih zločina ne mogu da zastare, Fond u izveštaju upozorava na problem slabog odziva svedoka.
"Jedan od razloga leži u činjenici da je od zločina proteklo i više od trideset godina i da su svedoci i oštećeni sve stariji i lošijeg zdravstvenog stanja", navodi se.
Na "značajno pogoršanje tempa" procesuiranja predmeta ratnih zločina ukazala je i Evropska komisija.
U izveštaju o napretku Srbije za 2023. navodi se da je potrebno osigurati "istinsku posvećenost rešavanju predmeta, uključujući predmete osumnjičenih visokog profila".
Zamenica šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je 29. maja na predstavljanju izveštaja da je nužno osigurati pravdu za žrtve i njihove porodice, i da pomirenje u regionu nije moguće bez napretka u ovim oblastima.
Ima li regionalne saradnje?
Uprkos Protokolu o saradnji u progonu počinilaca ratnih zločina, Tužilaštvo u Srbiji ne želi da ustupi gonjenje pravosuđu BiH, navodi se u izveštaju Fonda.
Jedan od primera je nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske Miomir Jasikovac, koji je u Srbiji optužen za ratni zločin svega desetak dana nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid u Srebrenici.
"Umesto da sačeka da se, ukoliko Jasikovac ne bude dostupan pravosuđu BiH, predmet ustupi, Tužilaštvo je odmah podiglo optužnicu, u velikoj meri umanjilo broj žrtava, izbeglo da spomene da se radi o Srebrenici i sa optuženim istog dana zaključilo sporazum o priznanju krivice sa nedopustivo niskom kaznom zatvora u trajanju od pet godina", navodi Fond.
Do sada je pravosuđu BiH ustupljen samo jedan predmet, u postupku protiv državljanina BiH Edina Vranja.
Edin Vranj je uhapšen septembra 2021. na granici Srbije i BiH na osnovu policijske potrage zbog sumnje da je izvršio ratni zločin. Iz pritvora je pušten mesec dana kasnije.
"Do ustupanja predmeta došlo je tek nakon javne intervencije predsednika Srbije, što ukazuje na to da je do ustupanja predmeta došlo na neinstitucionalan način, usled političkog pritiska, a ne kao rezultat saradnje tužilaštava Srbije i BiH.
Kakav je odnos prema osuđenim zločincima?
"Glorifikacija osuđenih za ratne zločine, relativizacija zločina i negiranje sudski utvrđenih činjenica, obeležili su i 2023. godinu, kako od strane državnih funkcionera, tako i u izveštavanju većine medija", navodi se u izveštaju FHP-a.
Vlast u Srbiji ne reaguju ni na izveštaje Evropske komisije koji iz godine u godinu upozoravaju na porast promocije osuđenih ratnih zločinaca i negiranja presuda.
Osuđeni ili osumnjičeni za ratne zločine prisustvovali su u martu državnoj komemoraciji povodom početka NATO intervencije.
Dan sećanja na stradalo srpsko stanovništvo u hrvatskoj operaciji "Oluja" 1995. država je obeležila skupom u Prijedoru u BiH, opštini u kojoj su snage srpske vojske i policije ubile više od tri hiljade civila, većinom Bošnjaka.
Nebojša Pavković, nekadašnji komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, koji je u Hagu osuđen na 22 godine zatvora zbog zločina nad albanskim civilima na Kosovu, obratio se krajem aprila putem video-linka iz zatvora u Finskoj đacima jedne osnovne škole u Vojvodini.
Nekadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije nastavio je da niže državna priznanja iako je pred sudom u Hagu osuđen na 14 godina zatvora zločine na Kosovu.
U Savet Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u oktobru je izabran Dragoslav Bokan, osnivač i komandant paravojne jedinice "Beli orlovi".
Vladajuća Srpska napredna stranka učestvuje na beogradskim i drugim lokalnim izborima u koaliciji sa Srpskom radikalnom strankom haškog osuđenika Vojislava Šešelja.