Dostupni linkovi

Rastu sumnje u strane prste u požaru u iranskom nuklearnom objektu


Incident u iranskom nuklearnom postrojenju Natanz 2. jula pokrenuo je spekulacije o mogućoj sabotaži

Među bezbednosnim stručnjacima sve je više njih koji zastupaju stav da je "incident" u glavnom iranskom postrojenju za obogaćivanje uranijuma prošle nedelje bio čin sabotaže u ratu u senci s ciljem da se osujete nuklearne aktivnosti Teherana, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Mnogi analitičari veruju da strana država, verovatno Izrael, stoji iza požara 2. jula u postrojenju Natanz u centralnoj iranskoj provinciji Isfahan.

Požar je izazvao "značajnu finansijsku štetu", navela je iranska Organizacija za atomsku energiju koja je prvobitno pokušala da umanji incident.

Slika koju je objavio Iran posle incidenta i satelitski snimci objavljeni u inostranstvu prikazuju značajnu štetu – uključujući razvaljena vrata, tragove vatre i srušeni krov – na zgradi u kojoj su sastavljane centrifuge.

Iranske vlasti navele su da znaju šta je uzrok incidenta, ali su se uzdržale od objavljivanja detalja usled "bezbednosnih" pitanja.

"Mnoge zemlje imaju jasan interes u usporavanju iranskog vojnog nuklearnog projekta; jedna od njih je Izrael", rekao je za RSE Jakov Amidror, penzionisani general-major i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Iran tvrdi da su sve njegove nuklearne aktivnosti mirnodopske i svoje poznate nuklearne centre je otvorio za inspektore Ujedinjenih nacija posle potpisivanja sporazuma 2015. sa svetskim silama, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje su posle povukle iz dogovora kojim je Teheran ograničio nuklearni programa u zamenu za ublažavanje sankcija.

SAD i Izrael su godinama optuživale Iran da već dugo pokušava da dođe do kapaciteta za pravljenje nuklearne bombe.

Raniji napadi

Smatra se da su te dve zemlje u prošlosti ciljale iranski nuklearni program sajber napadima i štetnim softverom, odnosno malverom.

Jedan od tih, kako se sumnja, zajedničkih napora bio je računarski crv Staksnet (Stuxnet), koji je, prema izveštajima koji su počeli da se pojavljuju 2010. godine, oštetio iransku nuklearnu infrastrukturu.

Najmanje četiri iranska nuklearna naučnika ubijena su između 2010. i 2012, što je pokrenulo spekulacije da su ubistva deo, kako se sumnja, tajne kampanje Izraela protiv iranskog nuklearnog programa.

Posle prošlonedeljnog požara u Natanzu, Vašington post (The Washington Post) je 6. jula citirao bliskoistočnog bezbednosnog zvaničnika koji je rekao da su izraelski operativci postavili "ogromnu eksplozivnu napravu" kako bi "poslali signal" Teheranu.

"Pojavila se prilika i neko je u Izraelu izračunao rizik i iskoristio priliku", rekao je za list zvaničnik kojem nije navedeno ime.

Centrifuge u pogonu za obogaćivanje uranijuma u Natanzu.
Centrifuge u pogonu za obogaćivanje uranijuma u Natanzu.

Njujork tajms (The New York Times) je 5. jula citirao izjavu "bliskoistočnog obaveštajnog zvaničnika upoznatog s tim događajem" da je Izrael napao Natanz, kako je list naveo, "moćnom bombom".

Izrael nije ni potvrdio ni demantovao da je imao ikakvu ulogu u incidentu.

Izraelski ministar odbrane Beni Ganc je 5. jula rekao je da njegova zemlja ne stoji "nužno" iza svakog incidenta u Iranu, dodajući da je dugogodišnja politika Izraela da ne dozvoli Iranu da dođe do nuklearnih kapaciteta.

Direktor programa Bliskoistočnog bezbednosnog programa u Centru za novu američku bezbednost (Center for a New American Security) Ilan Goldenberg rekao je da je Izrael demonstrirao da može "prodreti u iranski nuklearni program", najskorije 2018. godine kada je izvešteno da su izraelski agenti provalili u skladište u iranskoj prestonici i izvukli mnoštvo dokumenata koji detaljno opisuju nuklearne aktivnosti te zemlje.

"To je vrsta operacije koju bi Izrael mogao da sprovede kad god vidi priliku", rekao je za RSE Goldenberg, koji je ranije predvodio tim za Iran u Kancelariji podsekretara za politiku Ministarstva odbrane SAD.

"Utisak o haosu"

Govoreći uopšteno a ne o konkretno o tom incidentu, on je sugerirao da bi cilj takvih operacija mogao biti usporavanje iranskog nuklearnog programa "što je više moguće".

"Za Izraelce takođe postoji dodatna korist pokušaja da se stvori utisak o haosu u vreme kada se iranska vlada bori s ekonomskom krizom i COVID-19", dodao je on.

Incident u Natanzu dogodio se dok Teheran postepeno odustaje od svojih obaveza prema nuklearnom sporazumu iz 2015. godine.

Iran je naveo da su njegovi potezi odgovor na povlačenje američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) iz takozvanog Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja (JCPOA) u maja 2018. godine i ponovno uvođenje oštrih sankcija SAD koje su osakatile iransku ekonomiju.

Raz Zimt (Zimmt), analitičar za Iran u Institutu za studije nacionalne bezbednosti (INSS) iz Tel Aviva, sugerisao je da bi incident u Natanzu mogao odražavati zabrinutost Izraela zbog povećanja iranskih nuklearnih aktivnosti van granica utvrđenih nuklearnim sporazumom, kojem se Izrael protivio.

Iran ne samo što i dalje odbija da se vrati pregovorima, već je odustao od svojih obaveza prema JCPOA, znatno smanjivši vreme koje mu je potrebno da sakupi dovoljno obogaćenog uranijuma da može opremiti nuklearno oružje, rekao je on.

"U tim okolnostima, a posebno uzimajući u obzir mogućnost da će vraćanje JCPOA-u biti teško bilo da Tramp pobedio na izborima u SAD (u novembru) ili (demokratski izazivač) Džo Bajden (Joe Biden), Izrael se vraća na dilemu da ili dozvoliti Iranu da nastavi unapređivanje nuklearnog programa na mali razmak do mogućnosti (za pravljenje nuklearnog oružja) ili koristi tajne operacije, ili čak vojnu opciju u budućnosti, kako bi odložio iranski nuklearni program", rekao je Zimt.

Dilema Teherana

Svaka sabotaža Natanza, u slučaju da je delo Izraela, mogla bi Teheranu postaviti dilemu kako da reaguje. Priznanje da je Izrael imao ulogu u njoj moglo bi se tumačiti kao da Teheran nije u stanju da spreči takav napad, a verovatno bi nametnulo potrebu za odmazdom, što bi zauzvrat moglo podstaći akciju Izraela.

"Razlog zašto vlasti nisu spremne da upru prstom u Izrael je taj što bi tada morale da reaguju – makar na istom nivou, što bi bilo veoma teško, a rezultiralo bi odmazdom Izraela", rekao je bivši iranski diplomata Hosein Alizadeh, koji misli da "obazriva" reakcija Teherana izgleda potvrđuje procenu da je Natanz napala strana sila.

Nuklearno postrojenje Natanz u centralnom Iranu
Nuklearno postrojenje Natanz u centralnom Iranu

Portparol iranske vlade Ali Rabiei 7. jula je naznačio da su izveštaji koji tvrde da je Izrael imao ulogu u Natanzu deo "psihološkog rata" protiv njegove zemlje.

"Izraelski režim treba da bude svestan da se stvaranje narativa s kršenjem normi o bilo kom napadu na naše nuklearne objekte, čak i ako je to samo propaganda, smatra stupanjem na put probijanja crvenih linija globalnog mira i bezbednosti", rekao je Rabiei, prenela je poluzvanična iranska novinska agencija Mehr.

Sumnjivi incidenti

Požar u objektu Natanz usledio je posle nekoliko drugih sumnjivih incidenata, uključujući eksploziju 25. juna u skladištu gasa blizu vojne baze istočno od Teherana.

To je dovelo do spekulacija o mogućim pokušajima Izraela ili SAD da destabilizuju iranski klerikalni poredak, koji je već pod intenzivnim pritiskom usled sankcija, sve većeg nezadovoljstva javnosti i širenja korona virusa od kojeg je umrlo više od 12.000 Iranaca a zaraženo skoro 250.000, prema zvaničnim podacima za koje se smatra da značajno potcenjuju stvarne brojke.

Analitičar Zimt, međutim, upozorava na opasnost od spekulacija o povezanosti tih događaja.

"Neizbežno je da su neki incidenti takođe povezani s infrastrukturnim problemima usled teške ekonomske situacije ili lošeg upravljanja", rekao je on.

XS
SM
MD
LG