Dostupni linkovi

Iranski nuklearni sporazum na aparatima za održavanje života


Raketa "Šahab-3", za koju se tvrdi da može nositi nuklearnu bojevu glavu, prikazana je pored portreta iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija u Teheranu 2019.

Iran je saopštio da se više neće pridržavati odredbi istorijskog nuklearnog sporazuma sa šest svetskih sila iz kojeg su se SAD povukle prošle godine. Ipak, analitičari kažu da još postoje nade za spas dogovora iz 2015. godine.

Objava Irana da se neće pridržavati ograničenja na svoj nuklearni program po istorijskom dogovoru iz 2015. godine sa šest svetskih sila doveo je ključni sporazum na ivicu kolapsa, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Međutim, mnogi analitičari tvrde da odluka Teherana od 5. januara da praktično izađe iz Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja (JCPOA) i dalje daje šanse za spas ugroženog dogovora, za koji mnogi tvrde da je na aparatima za održavanje života još od kada su Sjedinjene Američke Države izašle iz njega u maju 2018.

Najava Irana povećala je pretnju koju predstavlja nuklearni program te zemlje, rekla je za RSE direktorka za politiku neširenje [nuklearnog oružja] u Asocijaciji za kontrolu oružja (Arms Control Association) Kelsi Davenport (Kalsey).

Ona je, međutim, dodala da postoji mali prostor za očuvanje dogovora po kojem je Teheran prihvatio da smanji svoje kontroverzne nuklearne aktivnosti u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija.

"Najava kraja pridržavanja ograničenjima nametnutih iranskim dogovorom nije isto što i ponovno započinjanje zabranjenih aktivnosti", rekla je Davenport za RSE.

"Povlačenje iz (ograničenih) nivoa obogaćivanja (uranijuma) je zloslutno ali ostaje na budućnosti šta će tačno uraditi", rekao je Mark Ficpatrik (Fitzpatrick), saradnik u Institutu za strateške studije (Institute for Strategic Studies) u Londonu. "To održava u životu nade za ishod koji će se postići pregovaranjem i očuvati JCPOA".

Odluka Teherana da se dalje povuče iz JCPOA usledila je posle ubistva iranskog vojnog komandanta Kasema Sulejmanija 3. januara u američkom napadu dronom.

Objava Irana – poslednje u nizu povlačenja iz sporazuma poslednjih meseci – takođe je povećala tenzije s evropskim potpisnicama sporazuma: Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom i Evropskom unijom koje su uložile veliki napor u pokušaju da se održi nuklearni sporazum.

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (Heiko Maas) rekao je 6. januara da bi najava Teherana "mogla biti prvi korak ka kraju tog sporazuma".

"Ono što je Iran objavio nije više u skladu sa sporazumom, tako da ćemo sesti s Francuskom i Britanijom da odlučimo o tome – kako da reagujemo ove nedelje", dodao je on.

Manevarski prostor

U zvaničnom saopštenju 5. januara Iran je naveo da više neće poštovati ograničenja nivoa obogaćivanja, količine uskladištenog obogaćenog uranijuma ili istraživanja i razvoja svojih nuklearnih aktivnosti.

"Od sada, iranski nuklearni program će biti razvijan isključivo na osnovu njegovih tehničkih potreba", navodi se u saopštenju bez daljih objašnjenja.

U saopštenju se, međutim, navodi da će se saradnja Teherana s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), koja nadzire nuklearne aktivnosti i postrojenja Irana, nastaviti kao dosad.

Ficpatrik je rekao da su postupci Teherana "odmereniji" nego što je očekivao.

"Iran nije rekao da će podići nivo obogaćivanja na 20 odsto, nisu najavili ništa u pogledu plutonijumskog puta do bombe i ništa nisu rekli o izlasku iz dogovora", rekao je on. "Što je najvažnije, Iran je ostavio inspekcije IAEA".

Davenport je rekla da je Iran, bez specifikovanja koraka koje će preduzeti, ostavio sebi značajan manevarski prostor.

"Ako Iran želi brzo do proboja (da sakupi dovoljno obogaćenog uranijuma za nuklearno oružje), mogao bi to uraditi brzim vraćanjem centrifuga i obogaćivanjem uranijuma na više nivoe", rekla je ona. "Alternativno, Iran bi postepeno mogao podrivati taj proboj sporim povećanjem svojih zaliha nisko obogaćenog uranijuma".

Ali Vaez, direktor Projekta Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi (International Crisis Group - ICG), rekao je za RSE da su nuklearne inspekcije "apsolutna crvena linija" čak i za Rusiju i Kinu – ostale potpisnice sporazuma iz 2015.

Kada Iran smanji pristup IAEA svojim nuklearnim operacijama, to će značiti spremnost da napusti JCPOA i čak Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, rekao je on.

Mehanizam za sporove

Ako Teheran odluči da pojača proizvodnju obogaćenog uranijuma, što bi smanjilo vreme koje mu je potrebno za pravljenje nuklearnog oružja, evropske zemlje mogu pokrenuti mehanizam za sporove iz dogovora, što bi moglo dovesti do uvođenja sankcija UN za 65 dana.

"To bi makar trebalo da da Evropi poslednju mogućnost da pokuša da spasi dogovor dajući Iranu nešto ekonomske poštede", rekao je Vaez za RSE.

Iran je od maja 2019. najavio da će postepeno smanjivati svoje pridržavanja dogovora u cilju da izvrši pritisak na zemlje EU da mu pomognu da zaobiđe razorne sankcije SAD, uključujući embargo na naftu zbog kojeg je ta zemlja ostala bez svog glavnog izvora prihoda.

Teheran je 5. januara saopštio da je, ako sankcije budu ukinute – za šta administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) ne pokazuje naznake – i Iran bude imao ekonomske koristi od dogovora, spreman da se vrati obavezama prema nuklearnom sporazumu.

Šef diplomatije Evropske unije Đuzep Borelj (Josep Borrell) rekao je 6. januara da "duboko" žali zbog najave Irana.

"Kao i uvek oslonićemo se na verifikacije IAEA. Puno sprovođenje nuklearnog dogovora kod svih strana je sada važnije nego ikada, za regionalnu stabilnost i globalnu bezbednost. Nastaviću da radim da svim učesnicima na putu napred", naveo je Borelj na Tviteru (Twitter).

Boreljov portparol Peter Stano rekao je novinarima da je šef diplomatije EU u kontaktu sa svim relevantnim partnerima da nađe put ka "deeskalaciji".

"Eskalacija je nešto što si niko ne može priuštiti i nije ni u čijem interesu zato što eskalacija vodi do više nasilja, više tenzija i – na kraju – do više patnji šireg regiona i naroda u tom regionu".

Stano je dodao da je Borelj pozvao iranskog ministra spoljnih poslova Mohamada Džavada Zarifa u Brisel da nastave razgovore.

"Na iranskoj strani je da prihvati poziv i dođe", rekao je on.

XS
SM
MD
LG