Raste broj nezaposlenih u svetu, najugroženiji mladi

Broj ljudi u svetu koji nisu imali posao u 2012. godini povećan je za četiri miliona, na 197 miliona, i očekuje se da će dalje rasti, saopštila je Agencija UN za rad (ILO). Iako se procenjuje da će se globalna ekonomija postepeno oporavljati, u narednih pet godina u svetu će biti 210,6 miliona nezaposlenih.

Šest odsto radno sposobnih u svetu u 2012. godini je bilo bez posla.

Agencija UN navodi da je trećina nezaposlenih u Evropi bez posla više od godinu dana.

Mnogi ljudi su obeshrabreni ovakvom situacijom, pa se procenjuje da se 39 miliona ljudi povuklo sa tržišta rada.

Najteže su pogođeni mladi, pošto je nezaposleno 12,6 odsto lica mlađih od 24 godine, odnosno 73,8 miliona. Procenjuje se da će se ovaj trend pogoršavati i da će do 2017. godine biti nezaposleno 12,9 procenata mladih.

Trenutno, od ukupnog broja nezaposlenih među mladima u razvijenim ekonomijama, 35 odsto njih traži radno mesto duže od 6 meseci, za razliku od 28,5 procenata 2007. godine.

ILO ocekuje da će broj nezaposlenih u svetu ove godine porasti na 5,1 miliona, a u 2014. godini za dodatnih tri miliona. U dokumentu se navodi da je to rezultat usporavanja globalnog ekonomskog rasta, naročito u zemljama u razvoju, u kojima je polovina od 28 miliona ljudi koliko je izgubilo posao u svetu od početka globalne ekonomske krize.

Međutim, sve je veći broj ljudi i u razvijenim zemljama koji su ostali bez radnog mesta – 1 milion od ukupno 4 u prošloj godini. Naročito je pogođena Evropska unija. U regionu istočne i južne Azije kao i podsaharske Afrike rast nezaposlenosti je ublažen pogoršanjem uslova rada tako da je sve veći broj radnika koji žive ispod ili blizu granice siromaštva.

Mada u svetu opada broj siromašnih, taj trend je usporen zbog ekonomske krize. Trenutno 397 miliona radnika je veoma siromašno, a 472 miliona ne mogu da sa svojim primanjima zadovolje osnovne životne potrebe.

ILO ponavlja upozorenje o rastu nezaposlenosti u svetu već šest godina zaredom, od kada je izbila globalna finansijska kriza, koja je najrazvijenije svetske ekonomije gurnula u recesiju.

Direktor ILO-a, Gaj Rajder (Guy Ryder) je kazao da je nezaposlenost u svetu porasla za 28 miliona od 2007. godine, pre početka finansijske krize.

"S daljih 39 miliona obeshrabrenih ljudi, koji su se u istom razdoblju povukli s tržišta rada, u globalnoj je krizi nastao jaz od ukupno 67 miliona radnih mesta", ističe Rajder.

On je istakao da su neizvesna ekonomska perspektiva kao i neadekvatna politika za suočavanje sa izazovima doprinele smanjenju tražnje, investicija i zapošljavanja. U tom smislu rizgorozne mere štednje su dodatno pogoršale stanje na tržištu rada. Ovim problemima je doprinela i nekonzinstentnost između monetarne i fiskalne politike u različitim zemljama kao i dužnička kriza, pre svega u evrozoni.

"Ovo je veliko traćenje života mladih i njihovih talenata, čime se nanosi velika šteta samim ljudima i čitavim društvima", izjavio je Rajder.

Strah od izgubljene generacije

Ukoliko se ostvare procene ILO-a, to će biti rekordna nezaposlenost. Međutim, dosad je ta organizacija svake godine revidirala podatke naniže. Tako je u razdoblju od 2008. do 2010. godine prvobitne procene vremenom smanjila za 10 do 15 miliona.

U ILO-u tumače da je to posledica odustajanja ljudi od potrage za poslom.

„To su ljudi koji su, zbog ozbiljnosti krize ili dugotrajne nezaposlenosti, izgubili nadu i odlučili da više neće tražiti posao, pa se stoga ne računaju kao nezaposleni, više kao obeshrabreni", objasnio je direktor analitičkog odeljenja tržišta rada u ILO-u, Žoze (Jose) Manuel Salazar.

U globalizovanoj ekonomiji, negativni efekti se brzo prelivaju, pa je rast u istočnoj Aziji opao za 1,4 odsto, pre svega zbog usporavanja kineske privrede na 7,8 procenata godišnje što je najniža stopa od 1999. Glavni razlog je drastično smanjena tražnja u Evropi i SAD što je negativno uticalo na kineski izvoz.

Da bi se sprečio ovaj negativni trend ILO smatra da je kreatori politike moraju raditi na smanjenju ekonomske neizvesnosti što bi ohrabrilo investicije i otvaranje radnih mesta. U tom smislu je potrebno koordinisati napore za podsticanje globalne tražnje. ILO ocenjuje da mere štednje i nesinhronizovani pokušaji da se promoviše konkurentnost u članicama EU povećavaju rizik od deflatorne spirale niskih zarada i slabije potrošnje.

Neophodne su i strukturalne promene.

ILO je pozvao na ulaganje više sredstava u stručno obučavanje mladih, kako bi bili pripremljeni za slobodna radna mesta.

Ova organizacija ukazuje da zemlje koje su očuvale razvijeni sistem obuke – kao što su Nemačka, Austrija i Švajcarska – imaju najmanju stopu nezaposlenosti mladih.

Zbog visoke stope nezaposlenosti među mladima jača zabrinutost da će to biti „izgubljena generacija“ sa dugoročnim pogubnim efektima ne samo po njih već i ekonomiju u celini.