Izgradnja Koridora 10, najvažnijeg putnog pravca koji prolazi kroz Srbiju, opet je u zastoju. Dok vlast najavljuje završetak radova za tri godine, deo građevinaca ostao je bez plata zbog neočekivanog bankrota austrijske Alpine.
Oko 23 kilometra autoputa od Pirota do bugarske granice, čija izgradnja je bila poverena Alpini, moraće da sačeka nove izvođače kojima će biti dodeljen posao nakon stečaja austrijske firme. Posle uradjene više od polovine posla Alpina je domaćim gradjevincima ostala dužna četiri plate koje su radnici zatražili u protestu u centrali te firme u Dimitrovgradu.
Dmitar Đurović, direktor preduzeća Koridori Srbije, rekao je za RSE da će oni svoja prava morati da potraže u Austriji.
„Mi smo se maksimalno trudili i insistirali da se od svake uplate isplaćuje dug srpskim firmama. Početkom ove godine dugovali su 700 miliona dinara, sada je 420 miliona. Sve domaće firme koje sada imaju potraživanja od Alpine dužne su da do 16. avgusta svoje zahteve podnesu stečajnom upravniku koji se nalazi u Beču. To je jedini način da dodju do svojih potraživanja.“
Ovo je do sada jedan od najvećih problema koji je zadesio izgradnju panevopskog Koridora 10, koji vodi od Austrije do Grčke, pored ranije hronične besparice i zastojima u eksproprijaciji zemljišta. Od ukupno oko 800 kilometara ovog saobraćajnog pravca kroz Srbiju, čija glavna trasa vodi od Šida do Makedonske granice, uz severnu od Horgoša do Beograda i istočnu od Niša do Bugarske, prema tvrdnjama vlasti ostalo je da se izgradi još 130 kilometara.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, kaže za RSE da je u „slučaju Alpina“ jedino rešenje da se država odmah uhvati u koštac sa teškoćama.
„Ovakvu situaciju verovatno nije bilo moguće predvideti. Jednostavno, sada ugovor sa firmom koja je u stečaju mora da se raskine. Šteta je već nastala, a u ovom momentu treba gledati kako da se što pre prevazidje, da se što pre angažuje neko drugi koji će sve to nadoknaditi.“
Koridor 10
U Srbiji na izgradnji putne infrastukture, u kojoj je jedan od najvažnijih projekata i takozvani “jadranski” Koridor 11 od Beograda preko Čačka do granice sa Crnom Gorom, radi 3.000 radnika na 165 gradilišta na 15 putnih deonica. Medjutim Srbija je prethodnih godina, po parametrima nekoliko istraživanja, važila za jednu od zemalja sa najgorim putevima u svetu.
Milutin Mrkonjić, ministar infrastukture Srbije, kaže za RSE da je ipak zadovoljan uradjenim u proteklih pet godina.
“Mi smo od ukupno 150 rangiranih zemalja 2009. godine bili na 103. mestu u svetu po kvalitetu saobraćajne infrastukture. Znači bili smo najgori. Sada smo na 77. mestu. I to samo zato što smo, uz velike napore, završili deo tog famoznog koridora ka severu. Sada najzad o putnim koridorima svi pričaju, pa makar i mene kritikovali za prekoračenje rokova izgradnje. Ali podsećam da pre mog ulaska u vladu niko u Srbiji nije ni znao šta su koridori.”
Manjak dobrih puteva u Srbiji samo je jedan od infrastukturnih problema, jer su u poslednje vreme zabeleženi i slučajevi netipični za evropske prostore: Zbog loše obeležene naplatne rampe u izgradnji na autoputu kod Novog Sada u saobraćajnim nesrećama na tom mestu jedna osoba je poginula, a dve su teško povredjene, dok u mestu Savinac kod Gornjeg Milanovca trasa novog autoputa treba da prodje preko hrasta koji se tu nalazi 600 godina.
Ovih dana u Beogradu je boravio Umberto de Preto, predsednik Međunarodne unije drumskih prevoznika (IRU), kog smo pitali šta misli o srpskim putevima.
“U vašoj zemlji sam tek tri sata ali mogu da kažem da će svako ko se bavi transportom reći da nam treba više dobrih puteva, pa čak i kada su u pitanju zemlje koje imaju najrazvijeniju infrastukturu. Ali putevi nisu najveća prepreka razvoju trgovine, već komplikovane procedure. Kada je u pitanju bezbednost, analize su pokazale da stanje putne infrastukture sa svega tri odsto utiče na saobraćajne nezgode.”
Jedan od najvažnijih delova Koridora 10, čiju okosnicu čini autoput “Bratstva i jedinstva” iz vremena SFRJ, je obilaznica oko Beograda koja nije završena ni 25 godina od početka izgradnje. Ona bi, prema obećanjima nadležnih, trebalo da bude gotova najkasnije za dve godine, a u toku su pregovori za izbor izvođača radova sa kompanijama iz Kine, Austrije, Italije, Češke i Izraela.
Uprkos problemima, Dmitar Đurović je optimista kada je u pitanju tempo gradnje srpskih autoputeva.
“Prošle godine napravljeno je ukupno 9,6 kilometara. Smatramo da bi izgradnja 40 kilometara za ovu godinu, koliko planiramo, bila veliki uspeh. Hrvatska je u protekloj deceniji napravila prosek od 52,2, kilometra godišnje, što je najviše u regionu. Siguran sam da ćemo sledeće godine premašiti i tu kilometražu, ali moramo biti svesni da je potrebno vreme da se točak pokrene i dostignu ciljevi.”
Najveći putni projekat u Srbiji, Koridor 10, finansira se iz kredita Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ranije je zvanično saopšteno da će izgradnja 330 kilometara autoputa, koliko je ukupno nedostajalo, koštati oko 1,5 milijardi evra.
Ukoliko želi više dobrih puteva, zaključuje ekonomista Milan Kovačević, Srbija će morati da poradi na boljoj organizaciji.
“Poslednji razlog za dosadašnja kašnjenja u izgradnji putne infrastukture je nedostatak para. Ovde je prvi problem što se blagovremeno ne koristi novac koji je na raspolaganju, pa onda što projekti nisu na vreme uradjeni, što se ne izaberu pravi izvodjači, što eksproprijacija nije uradjena blagovremeno... Dugačka je lista naših nemarnosti.”
Grčka je, zbog teške finansijske situacije u toj zemlji, otkazala odobrena sredstva iz Helenik plana od 65,5 miliona evra za deonicu autoputa u Srbiji blizu makedonske granice Srpska Kuća - Levosoje. Za deonicu Donji Neredovci - Srpska kuća iz Helenik plana biće isplaćeno planiranih 21,7 miliona evra.
