Radnici građevinskog preduzeća Vojvodinaput-Bačkaput, članice NIBENS grupe, blokirali su u utorak radove na 89. kilometru autoputa Beograd-Horgoš, nezadovoljni položajem u kojem se to preduzeće nalazi i višemesečnim kašnjenjem zarada.
Radnici su blokirali izvođače radova na asfaltiranju autoputa i najavljuju da će tu ostati sve dok se ne postigne dogovor predstavnika sindikata sa Vladom Srbije i bankama koje su najveći poverioci NIBENS grupe.
Sudeći po rezultatima razgovora u Vladi i raspoloženju putara, protesti na “Koridoru 10” biće nastavljeni i sledećeg dana.
Rešenje problema preduzeća u okviru Nibens grupe, predstavnici Vlade će potražiti u dogovoru sa bankama, a kako predviđa premijer Mirko Cvetković, to bi moglo da se dogodi tokom ove sedmice.
"Ključno je da se prekine blokada računa ovih preduzeća i da banke postignu saglasnost o tome - kako omogućiti preduzećima da rade", rekao je Cvetković.
Premijerovo obećanje, međutim, nije zadovoljilo sindikalce, a sasvim sigurno, neće ni radnike u protestu koji su poslednju platu dobili za februar, dok regrese, putne troškove i tople obroke nisu dobili još od 2009. godine.
“Jedino što mogu da kažem okupljenima na Koridoru je da ništa novo nismo čuli u Vladi. Tu priču slušamo, već, par meseci. Ništa konkretno nije postignuto, ni dogovoreno, i mi nastavljamo proteste i čekamo rešenja iz Vlade. Protesti na Koridoru 10 se nastavljaju, do daljnjeg!” poručio je Đuro Trivunović, predsednik sindikata firme "Bačkaput".
Što praktično znači:
“Protest će trajati dok ne budemo imali opipljiva rešenja. Znači, pre svega, zaposleni očekuju da dobiju bar jednu zaradu, očekuju da preduzeća budu deblokirana i da mogu da nastave da rade”, kaže predsednica Samostalnog sindikata putarskih preduzeća Sonja Vukanović, ipak, napominjući:
“Za radnike je svako rešenje dobro, samo nije dobro da se nastavi ova agonija.”
Zanimljivo je da je sastanak u Vladi bio otvoren i za novinare kojima, međutim, nije bilo dozvoljeno snimanje.
Premijer Mirko Cvetković nije bio zaintersovan za naknadnu izjavu, kao ni njegov resorni ministar Milutin Mrkonjić.
Ukoliko se ne postigne dogovor sa bankama o rešavanju problema u Nibens grupi, nastalih posle hapšenja vlasnika Mila Đuraškovića, ići će se na rešavanje pojedinačnih slučajeva, raskide privatizacionih ugovora i restrukturiranje preduzeća kroz stečajeve.
Ne zanemariti ulogu države
Ukupna dugovanja preduzeća iz Nibens grupe su oko 170 miliona evra od čega su potraživanja banaka izmeđe 110 i 130 miliona, dobavljača 30 do 40 i države oko 20 miliona evra.
Kako upozoravaju analitičari, Nibens grupa je samo jedan u nizu primera koji će se u narednom periodu sigurno dešavati, jer postoji još dosta preduzeća koja imaju problema sa vraćanjem kredita bankama.
U tom smislu, banke bi – po mišljenju novinara magazina “Ekonomist” Milana Čulibrka - morale da počnu razmišljati o reorganizaciji tih dugova.
“I na taj način što će morati da preuzimaju neke delove propalih firmi. Činjenica je da sva potraživanja, sa svim dospelim kamatama, sigurno neće moći da naplate, i onda se postavlja pitanje – zašto to do sada nije rađeno. S druge strane, banke naravno nisu tu da bi upravljale preduzećima. Prema tome, rešenje je u tome da se nađe prava uprava za Nibens grupu, koja bi mogla da angažuje i celokupnu opremu koja je tu, i preko pet hiljada zaposlenih.”
Čulibrk smatra da je osnovni problem u činjenici da je država vodeći poslodavac Nibens grupe i što je ta kompanija angažovana na asfaltiranju “Koridora 10” i drugih ključnih pravaca u Srbiji, tako da su oni u mogućnosti da ih blokiraju, što svakako nije dobro za one koji ih koriste.
“Oni su očito došli do zaključka, da se samo na taj način u pregovorima sa Vladom može nešto izboriti, jer su na sličan način i neki drugi zaposleni, u nekim drugim kompanijama, uspeli da izdejstvuju da dobiju zaostale zarade. Dakle, ovde je ključan odnos između banaka koje su kreditirale Nibens grupu, i pri tome se postavlja pitanje da li su vodili računa da li su sredstva za obezbeđenja vraćanja tih kredita bila dobra, a ne može se zanemariti ni uloga države koja je bila najveći poslodavac Nibens grupe, i koja je angažovala tu firmu za asfaltiranje ključnih putnih pravaca u Srbiji”, smatra on.
Radnici su blokirali izvođače radova na asfaltiranju autoputa i najavljuju da će tu ostati sve dok se ne postigne dogovor predstavnika sindikata sa Vladom Srbije i bankama koje su najveći poverioci NIBENS grupe.
Sudeći po rezultatima razgovora u Vladi i raspoloženju putara, protesti na “Koridoru 10” biće nastavljeni i sledećeg dana.
Rešenje problema preduzeća u okviru Nibens grupe, predstavnici Vlade će potražiti u dogovoru sa bankama, a kako predviđa premijer Mirko Cvetković, to bi moglo da se dogodi tokom ove sedmice.
"Ključno je da se prekine blokada računa ovih preduzeća i da banke postignu saglasnost o tome - kako omogućiti preduzećima da rade", rekao je Cvetković.
Premijerovo obećanje, međutim, nije zadovoljilo sindikalce, a sasvim sigurno, neće ni radnike u protestu koji su poslednju platu dobili za februar, dok regrese, putne troškove i tople obroke nisu dobili još od 2009. godine.
“Jedino što mogu da kažem okupljenima na Koridoru je da ništa novo nismo čuli u Vladi. Tu priču slušamo, već, par meseci. Ništa konkretno nije postignuto, ni dogovoreno, i mi nastavljamo proteste i čekamo rešenja iz Vlade. Protesti na Koridoru 10 se nastavljaju, do daljnjeg!” poručio je Đuro Trivunović, predsednik sindikata firme "Bačkaput".
Što praktično znači:
“Protest će trajati dok ne budemo imali opipljiva rešenja. Znači, pre svega, zaposleni očekuju da dobiju bar jednu zaradu, očekuju da preduzeća budu deblokirana i da mogu da nastave da rade”, kaže predsednica Samostalnog sindikata putarskih preduzeća Sonja Vukanović, ipak, napominjući:
“Za radnike je svako rešenje dobro, samo nije dobro da se nastavi ova agonija.”
Zanimljivo je da je sastanak u Vladi bio otvoren i za novinare kojima, međutim, nije bilo dozvoljeno snimanje.
Premijer Mirko Cvetković nije bio zaintersovan za naknadnu izjavu, kao ni njegov resorni ministar Milutin Mrkonjić.
Ukoliko se ne postigne dogovor sa bankama o rešavanju problema u Nibens grupi, nastalih posle hapšenja vlasnika Mila Đuraškovića, ići će se na rešavanje pojedinačnih slučajeva, raskide privatizacionih ugovora i restrukturiranje preduzeća kroz stečajeve.
Ne zanemariti ulogu države
Ukupna dugovanja preduzeća iz Nibens grupe su oko 170 miliona evra od čega su potraživanja banaka izmeđe 110 i 130 miliona, dobavljača 30 do 40 i države oko 20 miliona evra.
Kako upozoravaju analitičari, Nibens grupa je samo jedan u nizu primera koji će se u narednom periodu sigurno dešavati, jer postoji još dosta preduzeća koja imaju problema sa vraćanjem kredita bankama.
Rešenje je u tome da se nađe prava uprava za Nibens grupu, koja bi mogla da angažuje i celokupnu opremu koja je tu, i preko pet hiljada zaposlenih.
“I na taj način što će morati da preuzimaju neke delove propalih firmi. Činjenica je da sva potraživanja, sa svim dospelim kamatama, sigurno neće moći da naplate, i onda se postavlja pitanje – zašto to do sada nije rađeno. S druge strane, banke naravno nisu tu da bi upravljale preduzećima. Prema tome, rešenje je u tome da se nađe prava uprava za Nibens grupu, koja bi mogla da angažuje i celokupnu opremu koja je tu, i preko pet hiljada zaposlenih.”
Čulibrk smatra da je osnovni problem u činjenici da je država vodeći poslodavac Nibens grupe i što je ta kompanija angažovana na asfaltiranju “Koridora 10” i drugih ključnih pravaca u Srbiji, tako da su oni u mogućnosti da ih blokiraju, što svakako nije dobro za one koji ih koriste.
“Oni su očito došli do zaključka, da se samo na taj način u pregovorima sa Vladom može nešto izboriti, jer su na sličan način i neki drugi zaposleni, u nekim drugim kompanijama, uspeli da izdejstvuju da dobiju zaostale zarade. Dakle, ovde je ključan odnos između banaka koje su kreditirale Nibens grupu, i pri tome se postavlja pitanje da li su vodili računa da li su sredstva za obezbeđenja vraćanja tih kredita bila dobra, a ne može se zanemariti ni uloga države koja je bila najveći poslodavac Nibens grupe, i koja je angažovala tu firmu za asfaltiranje ključnih putnih pravaca u Srbiji”, smatra on.
