Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Gluma Zorana Radmilovića i dalje živi


Spomen-ploča postavljena u znak sećanja na glumca Zorana Radmilovića, Beograd, 21. jul 2010.
Pre 25 godina preminuo je jedan od najvećih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije Zoran Radmilović. U znak sećanja na zgradi u kojoj je živeo, u beogradskom naselju Vračar postavljena je spomen-ploča. Odigrao je čitav niz pozorišnih i filmskih uloga i ostao zapamćen kao glumac koji je uprkos svojoj popularnosti mrzeo dan kada je imao predstavu.

Mnogi ga pamte po ulogama Kralja Ibija, čija je statua postavljenja na pjaceti ispred pozorišta Atelje 212 ili kao majstora iz serije “Priče iz majstorske radionice”, ali svoju najgledaniju ulogu odigrao u predstavi “Radovan III”.

Jedan od Radmilovićevih bliskih prijatelja, glumac Petar Kralj, kaže za RSE da način glume, tako prepoznatljiv za Radmilovića, na izvestan način i dalje živi u beogradskim pozorištima.

”Mi smo toliko vremena proveli zajedno tako da je vrlo teško, u tom nekom duhovnom pogledu, od njega se odvojiti. Meni je teško da se od njega rastanem, a nisam se ni rastajao. Kolege kažu da je bio poseban, nego šta nego je bio poseban. Zato što je bio poseban, zato je i ostao zabeležen, a ostaće i zapamćen”, kaže Kralj.

Jednu od svojih najvažnijih uloga, Radmilović je odigrao još sedamdesetih godina u komadu “Kralj Ibi” francuskog pisca Alfreda Žarija. Ova predstava koja traje oko devedest minuta, često je zahvaljujući Radmilovićevim improvizacijama trajala i po čitava tri sata.

U beogradskom naselji Vračar na zgradi gde je i postavljena spomen-ploča sa njegovim likom, Zoran Radmilović je živeo sa suprugom Dinom i ćerkom Anom.

Ona za RSE kaže da je imala samo 11 godina kada joj je otac umro, ali da su joj uspomene na njega još uvek jake, žive i jasne.

”Sećam ga se kako stoji na terasi i maše u zelenom bademantilu. Sećanja na njega su mi neozbiljna, ne mnogo analitična i dečija. Imao je autoritet zato što je bio dobar, zato što je bio fer i zato što je bio ispravan”,
seća se Ana.

"Našoj slavi nedostaje on"


Aljoša Vučković
, još jedan od glumaca koji je bio blizak prijatelj Radmilovića, na naše pitanje kakve ga upomene vezuju za njega, neočekivano odgovara.

”Hoćete u njegovom maniru da vam kažem? Fenomenalno, fenomenalno, fenomenalno, fenomenalno, dobro, dobro, dobro, sjajno, sjajno, sjajno”,
kaže Vučković.

Izuzetane uloge Radmilović je ostavrivao podjedanko dobro kako na televiziji i filmu tako i u pozorištu. Pored već pomenutih uloga, pozorišna publika seća ga se i kao Hamleta, Trigorina u "Galebu", Laze Kostića u "Santa Maria della Salute", Molijera u istoimenom komadu Bulgakova, a TV publika,možda, najviše kroz serije “Rađanje radnog naroda”, “Više od igre”, “Priče iz majstorske radionice”. Ali, uloga Bilija Pitona u filmu “Maratonci trče počasni krug” ostavila je snažan trag u tadašnjoj kinematografiji, a snimci tog filma na YouTube i dalje predstavljaju neke od najgledanijih video klipova:



Dok stoji ispred zgrade u kojoj je provela detinjstvo Ana se priseća jedne anegdote.

”Stajao je na terasi i često je vikao da dođem kući, da se vratim i da se ne pentram na neki gelender za trešenje tepiha. Ja smo volela tu da se penjem i da visim naglavačke jer mi je to bilo zabavno, a on je hteo da doživi nervni slom i taj gelender je jednog dana nestao. Sumnja se da je on platio one radnike kod Vukovog spomenika da oni to iseku. Mene su upisali na ritmičku gimnsatiku i to je trajalo dve godine, eto toga se sećam”,
kaže Ana.

Zoran Radmilović govorio je da je manje-više sve u životu komično i da treba da bude komično, da sve "ima jednu divnu i neprekidivu komičnu nit koja se kroz sve naše postupke provlači“.

“Čak i kad to nećemo, to dobija moć da postane još komičnije“,
govorio je Radmilović.

Glumac Milan Caci Mihailović, govoreći o glumcima i njihovom današnjem odnosu prema Radmiloviću , istakao je jednu rečenicu iz predstve “Molijer“ u kojoj je glumio zajedno sa njim:

“Njegovoj slavi ne nedostaje ništa, a našoj slavi nedostaje on“,
citira Mihajlović deo iz predstave „Molijer“.
XS
SM
MD
LG