Generalni direktor Radio-Televizije Srbije (RTS) Dragan Bujošević je ocenio je da je Javni servis neutralan, te ne odgovara onima koji bi hteli da RTS liči na privatnu N1 televiziju, kao ni onima koji žele da liči na privatni provladajući Informer.
"Javni servis ne odgovara nikome iz jednog jednostavnog razloga: što bi jedni hteli da RTS liči na 'N1', dok bi drugi hteli da liči na 'Informer'. Mi ne želimo da ličimo na bilo koga od njih i onda je najlogičnije da nas napadaju jedni i drugi", rekao je Bujošević u programu RTS-a 5. maja.
Studenti u blokadi na dve nedelje su blokirali ulaze u zgrade RTS-a u Takovskoj ulici i na Košutnjaku u Beogradu, sa zahtevom da se raspiše novi konkurs za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Nakon što je 28. aprila Skupština Srbije raspisala novi konkurs za članove REM-a, studenti su prekinuli blokadu RTS-a.
Tokom višemesečnih protesta, studenti u blokadi više puta su ukazivali da su nezadovoljni izveštavanjem RTS-a sa blokada i protesta i na pristrasnost.
O zaposlenima koji kritikuju rad RTS-a
Bujošević, u svom prvom obraćanju od početka blokade, izjavio je da Javni medijski servis mora da bude neutralan, ali da to ne razumeju mnogi zaposleni u RTS-u.
Upitan da li će zaposleni koji su javno kritikovali uređivačku politiku RTS biti kažnjeni, Bujošević je kazao da na RTS "do sada niko nije nastradao zbog toga što je različito mislio".
Studente u blokadi podržao je jedan broj radnika RTS okupljenih oko grupe "Naš protest". Oni su tokom blokade RTS pokrenuli i peticiju kojom se tražilo raspisivanje novog konkursa za članove saveta REM.
O studentskim zahtevima
Komentarišući studentske blokade RTS, Bujošević je rekao da je "svako normalan" mogao u početku da podrži zahteve studenata, ali da je u stvari skriveni cilj tih protesta bilo rušenje vlasti.
"I to su sada potvrdili neki profesori na nastavno-naučnim većima, iako je, kao što znamo, zakonom zabranjeno bavljanje politikom na fakultetima, a to su sada formulisali i neki od plenuma predlogom da studenti izađu na izbore, da imaju svoju izbornu listu", rekao je Bujošević.
Po njegovim rečima, RTS ne utiče na to da li će neko biti na vlasti i reč je o "lažnom mitu".
"Ja mislim da je to pre svega zbog tog lažnog mita koji postoji o RTS – da se vlast dobija sa RTS, preko RTS, ili na RTS. To jednostavno postoji ovde kao mit i ja ne verujem u taj mit i ne verujem da je to istina", rekao je Bujošević.
Po njegovim rečima, nekadašnji premijer Zoran Đinđić nije ostvario dobre izborne rezultate zato što je gostovao na RTS, već zato što je napravio odbore stranke u svim mestima u Srbiji i potom "prepešačio celu Srbiju".
Ocene o radu RTS
Zaposleni RTS okupljeni oko grupe "Naš protest" ocenili su ranije da je RTS "retko bio istinski nezavistan".
"Uticaji i pritisci potpuno su normalizovani, moj je utisak da je autocenzura možda i veći problem od direktne cenzure. Ovo čemu danas svedočimo posledica je višegodišnje zloupotrebe javnog medijskog servisa i svođenja na propagandno glasilo onoga ko 'drži kesu'", rekla je Milica Žebeljan zaposlena u kreativnom timu medijskog javnog servisa.
Predstavnici vlasti osudili su blokadu RTS-a. Ipak, na račun RTS-a, iznosili su tokom prethodnih meseci niz kritika i optužbi. Tako je, na primer, predsednik države Aleksandar Vučić govoreći o prvoj studentskoj blokadi RTS-a sredinom marta, koja je trajala 22 sata, na RTV Pink rekao da "RTS ima posebnu, specijalnu ulogu u obojenoj revoluciji".
Rad javnog medijskog servisa, kako propisuje zakon zasniva se na nezavisnosti od izvora finansiranja i zabrani "svakog oblika cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara", uz poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa.
RTS se finansira iz pretplate građana i reklama. Pretplatu plaćaju građani Srbije kroz račune za električnu energiju i ona iznosi 350 dinara (oko tri evra).
