Dostupni linkovi

Radičova: Slovačka će priznati Kosovo ako se Beograd i Priština dogovore


Radičova: "Moramo pomoći balkanskim zemljama jer se suočavaju sa mnogim nedaćama"

Mit je da je redistribucija migranata među članicama EU najbolje rešenje za humanitarnu krizu, izjavila je za RSE bivša premijerka Slovačke Iveta Radičova. Ona odbacuje tvrdnje da su slovačke vlasti ksenofobične i nesolidarne.

Radičova ističe da Rusija nastoji da se meša u unutrašnje prilike EU koristeći njene slabosti, ćutnju i neadekvatnu reakciju na aktulene probleme.

Kada je reč o evropskim integracijama balkanskih zemallja, bivša slovačka premijerka smatra da EU mora da im pomogne jer su veoma siromašne. „U suprotnom, građani tih zemalja će biti sve nezadovoljniji, što će iskoristiti populističke snage“, rekla je.

Na pitanje da li će i kada će Slovačka priznati Kosovo, kazala je: „Sačekaćemo ishod pregovora Srbije i Kosova. Ako postignu sporazum – Slovačka će to prihvatiti“.

Ako nema poverenja i solidarnosti - biće još napuštanja EU

RSE: EU se suočava sa mnoštvom izazova, naročito nakon Bregzita. Da li postoji opasnost od daljeg cepanja evropskog bloka ili će uspeti da ojača jedinstvo i nastavi neophodne reforme koje bi mu omogućile efikasnije funkcionisanje?

Radičova: Od samog početka postoje različiti ciljevi i stavovi članica EU oko karaktera integracija. Neki su želeli samo stvaranje jedinstvenog tržišta. Dakle, fokus je bio na ekonomskim pitanjima i glavni pobornik takvog pristupa bila je Velika Britanija. Nekoliko drugih zemalja je težilo smanjenju ekonomskih i socijalnih razlika među članicama EU.

"Srušen je stari totalitarni sistem i izgrađene demokratske institucije, ali to nije dovoljno", kaže Radičova
"Srušen je stari totalitarni sistem i izgrađene demokratske institucije, ali to nije dovoljno", kaže Radičova

To je podrazumevalo redistribuciju kao ključni zadatak. Na tome su insistirale nove članice iz Centralne i Istočne Evrope. U trećoj grupi su zemlje koje su nastojale da se stvori istinska politička i ekonomska unija sa zajedničkim institucijama. Glavni pobornici ovakvog pristupa su Nemačka i Francuska.

Naravno, ove razlike su poslednih godina prevazilažene kako tako pregovorima i sporazumima koji su sklapani, a koje treba poštovati. U suprotnom, preti dezintegracija EU. Naime, imajuću u vidu različitu dinamiku ekonomskog i društvenog razvoja članica na različitim stranama starog kontinenta, sa različitom istorijom i kulturnim nasleđem – jedini način da se osigura koegzistencija jeste pronalaženje zajedničkog imenitelja kada je reč o ciljevima i vrednosnom sistemu.

RSE: Međutim, te vrednosti se u praksi različito interpretiraju.

Radičova: Od samog početka EU neguje tri velike zajedničke vrednosti. Zato je i dobila Nobelovu nagradu za mir. To su demokratija, mir i solidarnost. Međutim, one nisu u potpunosti ostvarene i dalje su izazov za sve članice EU.

Naime, srušen je stari totalitarni sistem i izgrađene demokratske institucije, ali to nije dovoljno. Osim „hardvera“ potreban nam je i „softver“, a taj „softver“ podrazumeva vrednosti kao što su toleracnija, poverenje i solidarnost. Ako ne budemo dovoljno toleratni, ako nema poverenja i solidarnosti - biće još „egzita“, odnosno napuštanja EU.

Dakle, mnogo toga zavisi od nas samih, pre svega od političkih lidera, tačnije da li će promovisati ove vrednosti u svojim zemljama, ili će koristiti „Brisel“, odnosno evropske institucije kao „neprijatelja“, kao argument za sopstveno pozicioniranje. Neki evropski političari se, nažalost, tako ponašaju.

RSE: Pitanje je koliko je realno harmonizovati različite interese članica EU. U međuvremenu, grupa uglednih evropskih intelektualaca objavila je nedavno dokument "kontinentalno partnerstvo" u kome se predlaže uspostavljanje odnosa između Brisela i Londona po modelu – manje od članstva u EU, više od klasičnog sporazuma o slobodnoj trgovini.

Time bi ne samo sačuvali ekonomske veze, već bi pomenuti model mogao da se primeni i prilikom uspostavljanja novih odnosa EU i sa ostalim zemljama koje neće uskoro postati njene punporavne članice: Norveška, Švajcarska, Turska, Ukrajina i, eventualno, južne mediteranske zemlje (Tunis, Maroko).

Realizacija ovog projekta bi dugoročno mogla voditi stvaranju "dvokružne" Evrope. Unutrašnji krug bi činili EU, kao nadnacionalna tvorevina, sa evrozonom u svom središtu, dok bi u spoljašnjem krugu bile zemlje uključene u međuvladino partnerstvo sa EU. Da li je ova ideja ostvariva?

Radičova: Članice EU su već grupisane po raznim osnovama, nivoima, odnosno po stepenu integracije. Neke su članice evrozone i šengenskog sistema, a neke su izvan. Ima i zemalja koje su u nekoj vrsti pridruženog članstva. Dakle, ta ideja nije nova i sada je ključno da se dogovorimo kako da nastavimo dalje.

Mit je da je najbolje rešenje za ovu krizu - redistribucija migranata

RSE: Pomenuli ste princip solidarnosti, kao jedan od ključnih u EU. Međutim, mnogi optužuju Nemačku da postavlja previše uslova za pomoć Grčkoj. Takođe, da nove članice, poput Mađarske, Češke, Poljske i vaše zemlje nisu solidarne sa migrantima koji nastoje da izbegnu ratne strahote u Siriji. Prebacuje vam se da ste zaboravili kakvu ste sve pomoć dobili sa Zapada samo pre nepune tri decenije, kada ste se oslobađali od nedemokratskog komunističkog sistema i kasnije tokom tranzicije ka evroatlatskim integracijama. Tako vašeg naslednika, premijera Fica, kritikuju za ksenofobiju prema migrantima.

"Sada se rešenje svodi na određivanje kvota koliko će koja zemlja primiti migranata, što je pogrešno", kaže Radičova
"Sada se rešenje svodi na određivanje kvota koliko će koja zemlja primiti migranata, što je pogrešno", kaže Radičova

Radičova: Najpre, mit je da je najbolje rešenje za ovu krizu, redistribucija migranata. To nije tačno i radi se samo o političkoj igri u nadmetanju ko je solidaran a ko ne. Pre godinu i po dana dogovorena su tri ključna principa za rešenje izbegličke krize. Najpre, da se pomogne zemljama iz koje izbeglice dolaze. Tačnije, da se reše problemi pre svega u Siriji.

Drugo, da se jasno definiše postupak prijema ali i povratka izbeglica kada prođu okolnosti zbog kojih su morali da napuste svoje domove. S tim je povezan i treći princip davanja azila na određeno vreme dok se ne reše problemi u njihovim zemljama u koje se onda mogu vratiti.

Međutim, sada se rešenje svodi na određivanje kvota koliko će koja zemlja primiti migranata, što je pogrešno. Čitav postupak u ovakvim situacijama podrazumeva četiri koraka: ulazak izbeglica u neku od evropskih zemalja, azil, njihova integracija i naturalizacija. Kada je reč o humanitarnoj pomoći migrantima, procedura se završava sa drugim korakom. Dakle, to ne podrazumeva njihovu integraciju i naturalizaciju u evropskim zemljama.

Države koje žele da ih integrišu iz demografskih razloga, odnosno zbog nedostatka radne snage – na njima je svakako da donesu takvu odluku. Međutim, postoje izuzeci, odnosno evropske države koje nemaju takve potrebe. Dakle, ponavljamo mit čime se stvaraju tenzije zbog lažnog tumačenja politike.

Sankcije zvaničnoj Moskvi bile su neizbežne

RSE: Rusija je involvirana ne samo u zbivanja u Ukrajini, već nastoji da utiče na evropsku politiku, podrškom ultradesničarkim organizacijama, mešanjem u unutrašnju politiku nekih evroskeptičnih članica EU, pre svega u istočnoj Evropi. Koliko je to izraženo u Slovačkoj?

Radičova: Nesumnjivo je da je Rusija okupirala deo druge države, mislim na aneksiju Krima, kao i učešće u ratu u istočnoj Ukrajini. Stoga su sankcije zvaničnoj Moskvi bile neizbežne. Naravno da Vladimir Putin nastoji da iskoristi priliku imajući u vidu ekonomsku krizu u EU u kombinaciji sa migrantskom krizom s obzirom da izbeglice sa Bliskog istoka ne dolaze u Rusiju.

Radičova: "Nije reč samo o Putinovoj lošoj nameri, već i korišćenju naših slabosti, ćutnje i neadekvatne reakcije na aktulene probleme"
Radičova: "Nije reč samo o Putinovoj lošoj nameri, već i korišćenju naših slabosti, ćutnje i neadekvatne reakcije na aktulene probleme"

RSE: U kojoj meri je Putin uspešan u toj nameri, pre svega u istočnoj Evropi?

Radičova: On podržava određene partije ne samo u ovom delu Evrope već i u Francuskoj, Nemačkoj i drugde. Ovde nije reč samo o Putinovoj lošoj nameri, već i korišćenju naših slabosti, ćutnje i neadekvatne reakcije na aktulene probleme. Sirija je upravo primer kako Rusija koristi kriznu situaciju za odmeravanje snaga sa SAD-om.

Slovačka će priznati Kosovo kad Beograd i Priština postignu dogovor

RSE: U EU postoji zamor od proširenja zbog čega bi preostale balkanske zemlje koje teže članstvu, mogle da ostanu izvan evropskog bloka možda čak i dve decenije, a što bi bilo skopčano sa rizikom od novih kriza u ovoj regiji nallik na 1990-e.

Radičova: Moramo pomoći balkanskim zemljama jer se suočavaju sa mnogim nedaćama, uključujući i veliko siromaštvo, pre svega na Kosovu ali i BiH. Moramo pomoći obnovi i izgradnji ekonomske infrastrukture. U suprotnom, građani tih zemalja će biti sve nezadovoljniji.

RSE: Opada entuzijiazam stanovništva balkanskih zemalja za evropskim integracijama, jer čitav proces predugo traje.

Radičova: Da, jer ne vide opipljivo poboljšanje u svakodnevnom životu.

RSE: Što populističke snage koriste.

Radičova: Naravno.

Slovačko priznavanje Kosova zavisi od ishoda pregovora Beograda i Prištine, poručila Radičova
Slovačko priznavanje Kosova zavisi od ishoda pregovora Beograda i Prištine, poručila Radičova

RSE: Da li će Slovačka istrajati na stavu da ne prizna Kosovo?

Radičova: Sve dok se ne postigne obostrano prihvatljivo rešenje za obe strane – mislim na Srbiju i Kosovo.

RSE: Ali ako Srbija ostane pri stavu da nikada neće priznati Kosovo, da li će Slovačka to ipak u nekom trenutku učiniti?

Radičova: Sačekaćemo ishod pregovora Srbije i Kosova. Ako postignu sporazum – Slovačka će to prihvatiti.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG