Dostupni linkovi

Radić traži od države pola miliona evra


Miroslav Radić

Miroslav Radić, bivši kapetan Jugoslovenske narodne armije, prvi je optuženi Srbin koji je oslobođen u Haškom tribunalu, ali je i prvi u Srbiji po tome što je od države zatražio odštetu zbog pritvora dugog 4,5 godine. Radić zahteva naknadu štete od 50 miliona dinara, što je oko 530.000 evra.

Miroslav Radić u pritvoru se nakon dobrovoljne predaje u Beogradu nalazio od 24. aprila do 17. maja 2003., a ostalo vreme do 27. septembra 2007. bio je pritvorenik Haškog tribunala. Tada je oslobođen optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj, dok su ostala dva člana takozvane "Vukovarske trojke" osuđena; Mile Mrkšić na 20 godina zatvora, a Veselin Šljivančanin na pet.

Nezvanično se govorilo da je po izlasku na slobodu kod predstavnika vlasti u Srbiji pokušao da se raspita za odštetu zbog vremena godina provedenih u pritvoru, ali razgovori nisu urodili plodom, pa je pravdu rešio da potraži na sudu. Presavio je tabak i u pratnji tri advokata u februaru 2009. pojavio se na prvom ročištu u beogradskoj Palati pravde, gde je za naš program izjavio:


"Ne želim na ovaj način da se obogatim i okoristim, da na ovaj način rešim svoje materijalno i finansijsko zadovoljenje u životu što sam bio 4.5 godine u zatvoru. Pokušavam samo da ustanovim da li ova država smatra da mi sleduje ono što sleduje mnogim ljudima u ovom svetu koji su bili u sličnoj situaciji u kojoj sam se i ja nalazio. Verujem da će to izaći na videlo na način kako bih ja bio zadovoljan. Još uvek sam mlad i onoliko koliko mi zdravstveno stanje bude dozvoljavalo radiću i trudiću se da živim normalno kao i svi ostali u Beogradu i Srbiji."

Četrdesetsedmogodišnji Radić se i požalio novinarima da država do sada nije ništa učinila da mu pomogne:


"Nisam imao onu pomoć kojoj sam se nadao i koju sam očekivao. Iz kog razloga je to bilo tako, ne znam, ali mnogi ljudi kod nas se snalaze sami, traže posao i način da prežive, pa tako i ja."

Radić traži naknadu zbog pretrpljenog straha, fizičkih i duševnih bolova usled povrede časti i ugleda, povrede slobode i prava, kao i zbog umanjenja radne sposobnosti. Njegov advokat Slobodan Pavlović za naš program je izjavio da bi Srbija trebalo da isplati traženu odštetu jer je preuzela međunarodnu obavezu saradnje sa Haškim tribunalom, i zato što je pravna naslednica SRJ, koja je donela zakon o saradnji sa tim sudom na osnovu kog je Radić izručen. Ipak, ako se to i dogodi, pravda ne bi bila do kraja zadovoljena, kaže Pavlović:


"Gospodinu Radiću nikakav novac ne može da nadoknadi vreme koje je izgubio dok je bio 4,5 godine u pritvoru. Gospodin Radić izgubio je jedan period svog života ne samo zato što nije obavljao svoj posao, izgubio je period svog života jer je bio odvojen od svoje porodice i dece. Novčana naknada može samo na neki način da umanji, ali ne može u potpunosti da nadoknadi to što gospodin Radić izgubio."

Zahtev je opravdan

Država Srbija smatra da nije odgovorna za štetu koju je Radić pretrpeo. U Republičkom javnom pravobranilaštvu nisu želeli da govore o ovom slučaju dok je postupak u toku, ali su nas uputili na ono što je rečeno na sudu: da Srbija nije nadležna po ovoj tužbi jer država nije vodila krivični postupak, i jer je suđenje održano u drugoj zemlji. Dalje se kao argument navodi da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao Haški tribunal, pa da bi samim tim Ujedinjene nacije trebalo da odluče ko je odgovoran za plaćanje štete. U statutu Haškog tribunala ne postoji mogućnost naknade štete optuženima.

Milan Antonijević, izvršni direktor YUKOM-a – Komiteta pravnika za ljudska prava, rekao je za naš radio da je Radićev zahtev opravdan i sa zakonskog aspekta, kao i sa stanovišta ljudskih prava:


"Na žalost, država Srbija će morati da prihvati deo odgovornosti i za ono što se dešava pred Haškim tribunalom. Uloga Srbije, i sama saradnja sa Haškim tribunalom, je takva da Srbija može doprineti, ili ne, donošenju osuđujuće presude, tako da i sa te strane možete utvrditi odgovornost države Srbije, koju ona na kraju mora snositi s obzirom da pred Haškim tribunalom nije dokazano da je on konkretno odgovoran za ovaj zločin."

Antonijević podseća da je domaćim zakonom predviđena naknada štete, i da je pred srpskim pravosuđem bilo dosta slučajeva u kojima je država morala da plati oslobođenima. Po njegovom mišljenju, na to ima pravo i Radić:


"S obzirom da statutom Haškog tribunala nije predviđeno davanje naknade ljudima koji su bili u pritvoru tokom postupka, država Srbija, ipak, mora imati obzira, mora pronaći modalitet kako bi se nadoknadila šteta koja je nanešena njenom državljaninu."

Advokat Branislav Tapušković, koji je bio prijatelj suda na suđenju Slobodanu Miloševiću, bivšem jugoslovenskom predsedniku, pred Haškim tribunalom, za naš program ocenjuje da su pravni argumenti i tužioca Miroslava Radića i pravobranilaštva osnovani, ali i podseća da se on, kako kaže, u interesu države predao Haškom tribunalu:


"Upravo da država ne bi bila oštećena on je otišao i tamo mu je bilo suđeno. Prema tome, država mora da snosi određene konsekvence za ono što je on uradio u njenom interesu. On je, pokazalo se, bio neopravdano optužen, tako da tu ima osnova za podnošenje tužbenog zahteva za naknadu štete."

Suđenje po tužbi Miroslava Radića nastavlja se 24. aprila.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG