Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je da je postavljanje cevi za prvu od dve linije budućeg gasovoda Severni tok 2 do Nemačke sada „uspešno završeno“.
Obraćajući se ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu 4. juna, Putin je takođe rekao da se „rad na drugoj liniji nastavlja“.
Iako podvodni deo još uvek treba povezati sa delom na nemačkoj teritoriji, ruski energetski gigant Gazprom „spreman je da počne da puni Severni tok 2 gasom“, dodao je on.
Akcije Gazproma porasle su za 0,6 odsto nakon Putinovih komentara, dostigavši 273,80 rubalja (3,74 dolara) – što je njihov najviši nivo od sredine 2008. godine.
Sjedinjene Države, koje su se oštro protivile izgradnji novog ruskog gasovoda, prošlog meseca najavile su nove sankcije protiv ruskih kompanija i brodova koji su uključeni u projekat. Međutim, administracija predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) odlučila je da se odrekne sankcija protiv kompanije koja nadgleda projekat i njenog izvršnog direktora.
U Vašingtonu je taj potez naišao na kritike republikanaca i nekih demokrata, dok ga je Kremlj pozdravio kao "pozitivan signal" uoči samita Bajdena i Putina 16. juna.
Gasovod za Baltičko more bio je u središtu političke borbe između Berlina i Vašingtona tokom prethodne administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Otkako je stupio na funkciju u januaru, Bajden je nastojao da poboljša odnose sa Evropom koji su bili narušeni tokom administracije njegovog prethodnika.
Američki zvaničnici upozorili su da će gasovod Evropu učiniti više zavisnom od ruskih zaliha energije i zaobići Ukrajinu, koja se oslanja na takse za tranzit gasa. Nemačka vlada odbila je da zaustavi projekat, tvrdeći da je to komercijalni poduhvat i pitanje suvereniteta.
Putin je Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu rekao da će Rusija nastaviti da pumpa 40 milijardi kubnih metara gasa preko Ukrajine godišnje u skladu sa postojećim petogodišnjim ugovorom.
Kijev je i dalje u konfrontaciji sa Moskvom zbog ruske aneksije ukrajinskog crnomorskog poluostrva Krim 2014. godine i podrške Kremlja separatistima na istoku Ukrajine.
Opisujući američku upotrebu dolara kao političko oružje, Putin je takođe rekao da evropske države treba da plaćaju ruski gas u evrima, dan nakon što je Moskva rekla da će ukloniti dolarsku imovinu iz svog Nacionalnog fonda bogatstva, istovremeno povećavajući udeo evra, kineskog juana i zlata.
"Evro je za nas potpuno prihvatljiv u pogledu plaćanja gasa. To se naravno može učiniti, a verovatno bi to trebalo učiniti", kaže ruski predsednik.
Rusija je dugo pokušala da smanji udeo dolara u svojim deviznim rezervama, jer se suočila sa talasima američkih sankcija usred pojačanih tenzija sa Zapadom zbog niza pitanja, uključujući sukob u Ukrajini, sajber napade ruskih hakera i ruski tretman zatvorenog opozicionog aktiviste Alekseja Navaljnog (Aleksei Navalny).
