Dostupni linkovi

Autor: Brian Whitmore (Priredio: Dragan Štavljanin)

Nemačke obaveštajne službe su upozorile u novembru na kampanju Rusije u cilju uticaja na predstojeće izbore za Bundestag. Početkom decembra, CIA je saopštila da se Moskva mešala u nedavno održane predsedničke izbore u SAD.

U bilo kojoj drugoj godini, bilo koja od ovih tvrdnji bi zvučala neverovatno, senzacionalistički, pa čak i kao halucinacija – ali ne i u 2016. u kojoj su ovakvi postupci Kremlja postali rutina, kao deo sajber gerilskog rata protiv Zapada.

Sajber napadi su mnogo intenzivniji od povremenog delovanja trolova i ometanja određenih sajtova i usmereni su na ostvarenje specifičnih političkih ciljeva.

Višegodišnja podrška ksenofobičnoj i evroskeptičnoj ultradesnici na starom kontinentu, u ovoj je postala još otvorenija i drskija.

Moskva je aktivirala dugo pripremanu infrastrukturu u cilju jačanja uticaja.

Kampanja dezinformisanja proširena je izvan Ukrajine i bivšeg sovjetskog prostora u cilju destabilizacije samog Zapada.

Moskva nastoji da iskoristi zapadnu demokratiju kao oružje – protiv same zapadne demokratije.

Što je najvažnije, ruska kampanja daje rezultate jer se Zapad suočava sa jednom od najvećih kriza poverenja u nekoliko generacija.

Sajber napadi su mnogo intenzivniji od povremenog delovanja trolova
Sajber napadi su mnogo intenzivniji od povremenog delovanja trolova


Ovo je godina “savršene oluje” jer se frustracije i posrtanje Zapada zbog finansijske krize iz 2008, teškoće u evrozoni kao i sve veće migrantske krize prepliću sa kampanjom Kremlja da podrije zapadne institucije.

Imajući u vidu Brexit, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, zatim da će jedan od dva proruski orijenisana kandidata verovatno pobediti na predsedničkim izborima u Francuskoj, kao i rast populizma širom starog kontinenta – ova “savršena oluja” je iznedrila mnogo povoljniji ambijent za ostvarivanje ciljeva Putinovog autokratskog režima.

Zbog toga je nezavisnost zemalja koje teže da se izvuku iz ruske orbite – poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije – ugroženija nego u bilo kom drugom trenutku od raspada Sovjetskog Saveza.

Demokratija u najvećoj opasnosti od Drugog svetskog rata

Leri Dajmond (Larry Diamond), ekspert Huverovog instituta, nedavno je napisao da je Kremlj pokrenuo “bezobzirnu ali sofisticiranu kampanju u cilju sabotiranja demokratije za svoje interese – ne samo u perifernim i politički nestabilnim područjima već i u središtu liberalno demokratskog poretka: Evropi i SAD. Suočavamo se sa najopasnijim trenutkom po liberalnu demokratiju od kraja Drugog svetskog rata”.

Već u januaru je bilo jasno da će ova godina biti drugačija od prethodnih. Naime, Moskva je u cilju pojačanja informativnog rata protiv Zapada, lansirala slučaj Liza F. u Nemačkoj.

Insistirajući na lažnoj priči da su rusku tinejdžerku zlostavljali migranti u Berlinu – u trenutku kada su Nemci sve nervoznije reagovali zbog rastuće izbegličke krize – Kremlj je očito nastojao da podrije Vladu kancelarke Angele Merkel.

Podstaknuti izveštajima ruskih medija, nekoliko hiljada ruskih građana, koji žive u Nemačkoj, protestovali su u Berlinu noseći transparente na kojima je pisalo: “Naša deca su u opasnosti”.

Zvanični pečat izmišljenoj priči protiv izbeglica: Sergej Lavrov
Zvanični pečat izmišljenoj priči protiv izbeglica: Sergej Lavrov


Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je čitavom “skandalu” dao zvanični pečat optužujući nemačke vlasti za “guranje problema pod tepih”.

Uskoro se pokazalo da je čitava priča lažna – ali je napravljena velika šteta i poslata poruka da je Kremlj spreman na veoma oštru kampanju.

Moskva je u nastojanju da pomogne ekstremne političke snage na Zapadu takoreći non-stop zasipala tamošnju javnost lažnim vestima, hakirajući servere važnih institucija i ličnosti.

Najpoznatiji slučaj je mešanje u američke predsedničke izbore favorizovanjem Donalda Trampa. Sada su se ruske vlasti usredsredile na druge ciljeve.

“Putin još nije ostvario sve ciljeve. On teži da promoviše kandidate koji su protiv establišmenta na izborima sledeće godine u Holandiji, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj”, kaže Majkl Hodorkovski (Michael Khodarkovsky), profesor Univerziteta Lojola u Čikagu.

Pedeset jedan poslavnik Evropskog parlamenta uputio je pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Federiki Mogerini, navodeći da je Rusija “upumpala” ilegalnim kanalima oko 200 miliona dolara u Evropu te da “postoje informacije da se taj novac koristi za uticaj na evropsku politiku, medije i civilno društvo”.

Ruska propaganda je radila i “prekovremeno” u Velikoj Britaniji podupirući tabor koji se zalagao za izlazak iz EU, uključujući i lidera evroskeptične i desničarske UK nezavisne partije (UKIP) Najdžela Faraža (Nigel Farage).

Mediji koje sponzoriše Kremlj - “Raša Tudej” (Russia Today) i Sputnjik – zasipali su lažnim vestima mrežu vebsajtova kojima upravlja ultralevičarski pokret “Pet zvezda” u cilju širenja evroskepticizma i antiamerikanizma, podrivajući na taj način referendum o Ustavu što je na kraju dovelo do ostavke premijera Matea Rencija.

Podrška zvanične Moskve: Marin Le Pen
Podrška zvanične Moskve: Marin Le Pen


Moskva nastavlja da podržava i Marin Le Pen, čelnicu ultradesničarskoj Nacionalnog fronta u Francuskoj, kome je jedna ruska banka dala prošle godine zajam u iznosu od devet miliona evra.

Bivši francuski premijer Fransoa Fijon - najverovatniji suparnik Marin Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora – takođe je otvoreno proruski orijentisan.

U decembru je vladajuća partija – Jedinstvena Rusija – potpisala sporazum o saradnji sa ultradesničarskom austrijskom Slobodarskom partijom.

“Iako je mnogo slabija od Sovjetskog Saveza, Rusija danas ima veće mogućnosti da napravi štetu nego što je komunističko carstvo ikada bilo u stanju, dok traju jalove zapadne debate kako da se obuzda (ili uključi) Rusija”, smatra Lilia Šestova, analitičarka iz Moskve.

Nasleđe 2016. godine je oslabljen, podeljene i razočarani Zapad – i osokoljeni Kremlj.

“Ako se 7. decembar 1941. (dan kada je Japan napao Perl Harbur nakon čega su SAD ušle u Drugi svetski rat) pamti po zlu i kao sraman datum, onda će se i cela 2016. godina pamtiti po sramnim i destruktivnim postupcima”, naglašava bloger Brajan Frajdenborg (Brian Frydenborg).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG