Dostupni linkovi

Srbija u januaru glasa o promeni Ustava


Poslanici će glasati o aktima, a kako bi promene Ustava bile potvrđene, građani se o tome moraju izjasniti na referendumu.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije za 16. januar, po završetku glasanja na posebnoj sednici parlamenta, u utorak, 30. novembra.

Skuština Srbije usvojila je Predlog Akta o promeni Ustava Srbije, Predlog Ustavnog zakona za sprovođenje tog akta i Predlog odluke o raspisivanju referenduma.

Za predložene izmene glasalo je 193 poslanika, troje je bilo protiv predloga, a uzdržanih nije bilo.

Građani će se na referendumu izjašnjavati sa "da" ili "ne" na pitanje: "Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?".

Na dnevnom redu tokom posebne sednice parlamenta bili su predlozi akata koji se odnose na promenu Ustava.

Deo ustavnih promena je predlog da se u Ustavu izmene članovi koji se odnose na pravosuđe – preciznije, sudove i javna tužilaštva. Na te promene Srbija se obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Minstarka pravde Maja Popović i poslanici su tokom rasprave odbacili jedinu kritiku koja se čula od poslanice iz Stranke demokratske akcije Sandžaka (SDA) Selme Kučević.

Stranka demokratske akcije Sandžaka (SAD) je manjinska stranka Bošnjaka.

Manjinski poslanici, šest Albanaca i Bošnjaka, jedina su opozicija u parlamentu od 250 poslanika. Vladajuća Srpska napredna stranka i njeni koalicioni partneri imaju apsolutnu većinu.

Poslanica Selma Kučević je ukazala na kritike da stručna javnost nije učestvovala u izradi ustavnih amandmana, kao i da će pored predloženih promena pravosuđe ostati u podređenom položaju u odnosu na vlast.

"Propustilo se definisanje sadržine sudske vlasti, izostavljene su bitne garancije kao što je sudski budžet i plate koje odgovaraju dostojansktvu sudija i težini funkcije koju obnašaju" rekla je Kučević i dodala da parcijalne izmene Ustava nisu u funkciji bržeg prijema Srbije u Evropsku uniju.

Ona je dodala da postoje razlozi za promenu kompletnog Ustava, od toga da se Srbija definiše kao država srpskog naroda što je problematično sa aspekta nacionalnih manjina, pa do toga da su tekst državne himne kao i dizajn grba isključivo simboli srpskog naroda.

Poslanica vladajuće Srpske napredne stranke i predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević istakla je da to nije tema i da se o promeni celog Ustava može govoriti u nekom budućem periodu.

Odgovorila je i ministarka pravde Maja Popović koja je poslanicu Kučević optužila da iznosi neistine i da je stručna javnost bila uključena u donošenja odluka i da je na promenama "čestitao predsednik Venecijanske komisije".

Šta je rekla ministarka pravde?

Ministarka pravde Srbije Maja Popović izjavila je u Skupštini Republike Srbije da je cilj promene Ustava povećanje pravne sigurnosti građana, jer im samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju zaštitu prava u sudskim postupcima.

Ministarka Popović je u svom izlaganju u Skupštini istakla da su promene Ustava predviđene akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa Evropskom unijom.

"Reforme u oblasti pravosuđa su uslov za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta Evropske unije", rekla je Popović.

Dodala je da će, ukoliko do promena Ustava dođe, to ojačati vladavinu prava, a samim tim i doprineti boljim ocenama u procesu pregovora za članstvo u EU.

Šta se menja u Ustavu?

Ministarka Popović je rekla da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca.

Sudije će birati Visoki savet sudstva (VSS).

VSS će imati šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira Skupština dvotrećinskom većinom i predsednika Vrhovnog suda.

Tužioce će birati Visoki savet tužilaca (VST) koji ima 11 članova - petoro članova VST biraju tužioci, četvoro bira skupština na predlog odbora dvotrećinskom većinom, a vrhovni javni tužilac i ministar pravde su članovi po pložaju.

Ministarka je objasnila i kako će se birati kadrovi kad nema dvotrećinske većine ili tropetinske većine. Prema njenim rečima, komisiju za izbor čine predsednik skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni tužilac i Zaštitnik građana.

Prethodno je u ime predlagača predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Jelena Žarić Kovačević objasnila dosadašnju proceduru promene Ustava i istakla da je Venecijanska komisija dala pozitivnu ocenu predlogu.

Šta je rekla Venecijanska komisija?

Venecijanska komisija, telo stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, u svom poslednjem mišljenju o predlogu ustavnih amandmana u Srbiji navela je da je većina ranijih ključnih preporuka ispunjena, ali je insistirala na potrebi da se smanje rizici od politizacije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Osim toga, preporučila je da hitno treba pripremiti zakonske izmene neophodne za punu implementaciju ustavnih amandmana, saopštio je Savet Evrope 24. novembra.

Kako su više puta objasnili predstavnici Evropske unije (EU), cilj promena Ustava Srbije su postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava, koje su jedan od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.

Ne menja se preambula

Izmenama Ustava o kojima Skupština raspravlja nije predviđena promena preambule.

Preambula, u kojoj piše da je Kosovo "sastavni deo" Srbije, predstavlja "uvod" u Ustav kojeg su građani Srbije izglasali na referendumu u oktobru 2006. godine.

Promenu preambule, prema važećem Ustavu, moraju da potvrde građani Srbije na referendumu.

XS
SM
MD
LG