Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prodaja oranica šeicima: Dobar biznis ili propast za paore


Jedan od protesta seljaka u Vojvodini, ilustrativna fotografija

Ratari iz Vojvodine najavili su nove proteste ukoliko država arapskim investitorima bude prodala poljoprivredna gazdinstva i zemljište u državnom vlasništvu. Aranžman sa ulagačima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, najavljen još pre par godina, nije daleko odmakao ali paori strahuju od posledica koje bi mogli da pretrpe ukoliko ovaj posao zaživi.

Plan da neki od najbogatijih šeika u svetu postanu i najveći zemljoposednici u Srbiji, posle par godina zatišja, kako tvrde poljoprivrednici iz Kule, nedavno je počeo da se realizuje. Da je tako, kaže predstavnik ratara iz Sivca Živko Pejin, bilo je jasno kada su na tamošnjim njivama videli predstavnike budućeg ulagača.

“Još od prošle godine vidimo da dolaze Arapi i sondiraju zemlju koju hoće da kupe. Dolazili su na zemljište koje je državno, bušili i ispitivali kvalitet.”

Mlađan Dinkić
Mlađan Dinkić

Naknadno, u martu, poljoprivrednici iz tog kraja požalili su se i da im je opština obustavila izdavanje državne zemlje u zakup koja bi trebalo da se ponudi arapskim ulagačima. Saradnja sa UAE u oblasti poljoprivrede, kako je davno najavljeno još za vreme mandata ministra ekonomije Mlađana Dinkića, podrazumeva da se kompaniji „Al Dahra”, najvećoj agro-industrijskoj korporaciji iz Abu Dabija, u Srbiji u zakup preda osam poljoprivrednih gazdinstava i 25.000 hektara u državnom vlasništvu.

Javnosti predstavljen kao odlična investicija, jer je sporazumom u prvoj fazi predviđeno ulaganje veće od 200 miliona evra koje bi najavljenom izgradnjom nove mreže za navodnjavanje moglo da dostigne i 1,3 milijarde, ovaj posao za poljoprivrednike postao je upitan sa informacijom da će bez tendera biti prodata nekadašnja zadružna imovina i državno zemljište.

Mališa Raičević, predsednik Udruženja malih akcionara poljoprivrednog gazdinstva A.D. Bačka, koje je među onima koja su u ponudi, kaže da se tako najbolja zemlja u Vojvodini praktično poklanja strancima.

“Prvo, ovakva prodaja nije po zakonu. Pre svega je na štetu poljoprivrednika. A u isto vreme na gubitku je i država. Ako tu zemlju mogu da obrađuju paori, onda to ne treba nikome davati. Jer će ceo prihod ostati ovde. Ako to uzme neki stranac on će sve da odnese kuda hoće, u svoju zemlju.”

U Ministarstvu poljoprivrede nisu odgovorili na pitanja RSE da li stoje primedbe da aranžman sa "Al Dahrom" nije po zakonu, šta konkretno podrazumeva i da li zemljoradnici imaju razlog za negodovanje. Jedna od glavnih zamerki vojvođanskih paora je da im je državna zemlja do sada na licitacijama izdavana u zakup za 300 do 500 evra po hektaru, a da će za strane investitore cena biti 250 evra.

Živko Pejin, koji obrađuje ukupno 300 hektara, smatra da bi favorizovanje naftnih magnata bilo pogubno po domaća porodična gazdinstva.

“Ako ostanemo bez državne zemlje biće uništena vojvođanska sela. Ja ću ostati bez trećine zemlje koju sada obrađujem. Nama nisu dali da ulažemo na toj zemlji, nikakve investicije, čak ni bunare nismo mogli da kopamo da bi mogli da navodnjavamo. To nas iritira. Znači mi ne možemo, a nekome iz belog sveta daju samo zato što nešto obećava. A to nigde ne piše.”

Danas se u Srbiji navodnjava samo oko 100.000 hektara njiva, dok vlast koja polaže nade u posao sa firmom iz Abu Dabija kao veliku prednost vidi nameru te kompanije da će, za početak, 25.000 hektara opremiti najmodernijim sistemima za hidromelioraciju. Međutim, izgradnju nove mreže za navodnjavanje Srbija bi trebalo da otplati kroz višegodišnje garantovane isporuke različitih poljoprivrednih proizvoda - pšenice, kukuruza, deteline lucerke, mesa, mlečnih proizvoda, poluproizvoda i gotovih proizvoda prehrambene industrije.

Mahmud Bušatlija
Mahmud Bušatlija

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, kaže da je takav aranžman sa aspekta ekonomske opravdanosti vrlo upitan.

“To je bizarna priča u situaciji u kojoj treba da povećamo izvoz. Da neko na 25.000 hektara proizvodi za sebe. S tim što već imamo rezultat tog dogovora, a to je odobrenih 100 miliona evra kredita od UAE. Od tih 200 miliona koje su mislili da ulože, 100 su nam već dali kao kredit. Dakle nije to njihova investicija nego je to naša investicija. A mi samo uzimamo kredit koji moramo da vratimo.”

Za državna gazdinstva, koja u posedu imaju ukupno oko 9.000 hektara obradive površine, po ranijim najavama “Al Dahra” bi trebalo da plati oko 100 miliona evra, dok bi joj 16.000 hektara bilo ponuđeno za godišnju rentu od 250 evra po hektaru. Vojvođanski paori tvrde da su sada u velikom problemu jer su, pre ideje o prodaji oranica arapskim investitorima, na osnovu zakupa državne zemlje uzimali kredite za mehanizaciju koje neće moći da vrate.

Živko Pejin kaže da će se za svoja prava zemljoradnici boriti kao i do sada.

“Mi ćemo organizovati proteste. To će biti mirna okupljanja, nikakve blokade ne dolaze u obzir. Očekujemo da će učestvovati zemljoradnici iz cele Vojvodine.”

U prvim informacijama koje su pratile ovaj aranžman, koji su zagovornici nazvali istorijskom prilikom za modernizaciju srpskog agrara, navedeno je i da će “Al Dahra” od Srbije dobiti podršku za preuzimanje jedne luke na Dunavu, koju bi trebalo da pretvori u logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda, kao i da su predviđene i dodatne investicije od najmanje 100 miliona evra za nabavku moderne opreme i mehanizacije.

Koliko će od ovog posla biti koristi, zaključuje ekonomista Mahmud Bušatlija, sada je nemoguće proceniti.

“To se dešava kada se ide na direktne pogodbe. Radi se o apsolutno netransparentnom načinu poslovanja. Takvih ugovora, koje javnost nije videla, u Srbiji imamo koliko hoćete. Do sada, u poslednjih petnaestak godina, sve što je pogodbom rađeno u ovoj zemlji bilo je na račun građana.”

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG