Potencijalnom smanjenju poreza i doprinosa na zarade, koje bi moglo da se dogodi već od sredine iduće godine, raduju se privrednici, ali ne i Fiskalni savet Srbije. Poslovni ljudi tvrde da je to trebalo uraditi još pre deset godina, dok Fiskalni savet smatra da je još rano za tu meru.
Da bi porezi i doprinosi na zarade od polovine iduće godine mogli biti smanjeni za oko 20 do 25 odsto, pre nekoliko dana je najavio premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Umanjenje ovih nameta, kazao je, rasteretiće troškove rada svakog poslodavca i otvoriti mogućnost za novo zapošljavanje, povećaće konkurentnost privrede i smanjiti sivu ekonomiju jer se veliki deo zaposlenih nalazi u sivoj zoni.
Privrednici su bezrezervno pozdravili takvu najavu.
“Privreda već petnaest godina traži da se smanje porezi i doprinosi na zarade zaposlenih jer su oni među većima u okruženju. Smanjenjem poreza i doprinosa na rad smatram da će se smanjiti i nezaposlenost u Srbiji i da će doći do ekonomskog oporavka i boljitka”, kaže Radoslav Veselinović, vlasnik kompanije “Galeb gropa” i nekadašnji čelnik Privredne komore Srbije.
Trenutno na svakih 100 dinara zarade poslodavac u Srbiji za državu mora da odvoji 64 do 65 dinara, a ukoliko je plata veća od 700 evra ti nameti su još veći – 67 do 68 odsto, što je, po mišljenju Dragoljuba Rajića, direktora Mreže za poslovnu podršku, mnogo.
Otuda i on podržava umanjenje nameta na rad.
“Poreze i doprinose je bilo nužno smanjiti još pre osam ili deset godina jer je tada naša privreda mogla da bude konkurentna privredama zemalja istčne Evrope”, kaže Rajić za RSE i obrazlaže svoj stav:
“Ako su ti porezi u tim zemljama - Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj - od 35 do 50 odsto, a u Srbiji su 64-65 odsto, pri čemu smo mi zemlja koja je još siromašnija od tih država po bruto nacionalnom dohotku po glavi stanovnika, to je naprosto nužnost, kako bi se smanjila nezaposlenost, omogućilo lakše otvaranje firmi, smanjio broj onih koji rade u sivoj ekonomiji i koji zbog ovih visokih troškova ne registruju svoje firme. Dakle, čitav niz mera može da se sprovede, koje za rezultat treba da omoguće da se ta rupa u budžetu koja bi eventualno nastala popuni”, ocenjuje Rajić.
Nisu svi, međutim, pristalice ove mere. Da potencijalno smanjenje opterećenja zarada, naročito ako bi ono bilo u značajnijem iznosu, gotovo sigurno nije moguće u budžetu za 2017. godinu jer bi značajno povećalo fiskalni deficit, za RSE ocenjuje Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta Srbije.
“Ono o čemu može da se razmišlja to je 2018. godina, ali i tada treba prethodno napraviti temeljnu analizu da bi se videlo koliki fiskalni prostor bi se pojavio u toj godini. Drugo, to bi onda podrazumevalo da se taj budžetski prostor isključivo koristi za smanjenje opterećenja rada, a ne u druge svrhe, kao što je povećanje penzija i plata. Najzad, ni 2018. ne bi bilo jasno da li bi to smanjenje moglo biti u značajnom iznosu, kako bi uticalo na značajno povećanje konkurentnosti privrede”, kaže Petrović.
On podseća da je Fiskalni savet još 2012. godine predlagao rešenje poznato kao fiskalna devalvacija.
“Vi smanjite opterećenje na zarade i time povećate konkurentnost privrede, ali da biste sprečili porast budžetskog deficita, povećate porez na dodatnu vrednost, što ima dobar efekat na ekonomiju, naročito na izvozni sektor jer izvoznici ne plaćaju PDV”, objašnjava Petrović.
Na drugoj strani, Dragoljub Rajić argumentuje da povećanje PDV-a ili nekih drugih poreskih nameta kako bi se budžetski amortizovalo smanjenje nameta na rad, ne bi bilo potrebno. Dodaje da istraživanja u sedam zemalja EU koje su nedavno sprovele ove mere pokazuju da takve potrebe nije bilo.
Taj manjak bi se, kaže, brzo nadomestio preko otvaranja novih radnih mesta, smanjenja broja zaposlenih u sivoj zoni koji bi se uveli u legalnu privredu i tako plaćali poreze i doprinose. Poslodavac bi višak novca ulagao u poslovanje, ali i u povećanje zarada. Dakle, budžetske rupe ne bi bilo jer bi se taj novac, uverava ovaj naš sagovornik, vraćao u budžet uz plaćeni PDV.
Na pitanje kako bi poslodavci koristili taj višak novca Radoslav Veselinović iz “Galeb grupe” kaže da bi ta oslobođena sredstva od smanjenja nameta na rad išla i u investicije i u povećanje zarada zaposlenih. On takođe smatra da nema razloga za strah Fiskalnog saveta da će smanjenjem poreza i doprinosa na zarade nastati rupa u budžetu:
“Fiskalni savet ima rezerve u pogledu toga da će biti manji priliv para u budžet. To će možda biti jednokratno, ali će se verovatno za dve-tri godine pojaviti veći priliv novca u budžet zato što će doći do povećanja zaposlenosti i veće ekonomske ekspanzije”, uverava Veselinović.
Smanjenje nameta na rad predlagala je i nekadašnja ministarka finansija Dijana Dragutinović, ali da za to nije imala podršku Mlađana Dinkića, ministra ekonomije, koji je vodio glavnu reč u tom resoru vlade. Isto to je predlagao i ministar privrede u Vučićevoj vladi Saša Radulović, ali je to i tada odbijeno jer je stav vlasti bio da budžet to ne dozvoljava.
Facebook Forum