Dostupni linkovi

Šta usporava privredne sporove?


Privrednici kao problem navode nestručnost sudija, odnosno njihovu nedovoljnu osposobljenost da sude u sve kompleksnijim sporovima

I u novom izveštaju Evropske komisije stare kritike na račun pravosuđa u Srbiji. Nedovoljna efikasnost i politički uticaj na treću granu vlasti, dugo trajanje postupaka i neizvesnost presuda, osnovne su zamerke privrednika i stranih investitora na rad privrednih sudova, koji direktno utiče na kreiranje ambijenta za poslovanje domaćih i stranih kompanija i celokupno stanje ekonomije.

Dok se investitori žale da njihov kapital nije zaštićen, sudije kažu da je efikasnost privrednih sudova bolja od onih koji imaju opštu nadležnost. Kao problem navode inflaciju novih propisa i nemogućnost zapošljavanja.

Od 24 sporne privatizacije, čije je preispitivanje Evropska komisija od Srbije zatražila pre nekoliko godina, posebnu pažnju Brisela privukao je sudski spor u vezi sa slučajem Autotransportnog preduzeća „Vojvodina" i njenog vlasnika Ilije Devića. Reč je o jedinoj spornoj privatizaciji u kojem nije oštećena država već investitor.

Ovo preduzeće danas je u stečaju, stotine radnika ostalo je bez posla, a vlasnik Ilija Dević bez uloženog kapitala. Do danas, prema rečima njegove kćerke Anđelke Dević, pred sudovima u Srbiji, nije utvrđeno „ko je krivac za štetu i za stečaj preduzeća koje je dobro radilo i zapošljavalo preko 500 radnika“.

Sve je počelo još 2004. godine kada je privatni investitor Ilija Dević za 3,8 miliona evra kupio ATP Vojvodinu. Ispunio je sve investicione obaveze i proširio delatnost, a naredne godine potpisao ugovor sa tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada, a danas predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković o izgradnji nove međugradske i međunarodne autobuske stanice.

Evropska komisija koja se bavi listom od 24 sporne privatizacije formirala je posebnu radnu grupu za predmet ATP Vojvodine
Evropska komisija koja se bavi listom od 24 sporne privatizacije formirala je posebnu radnu grupu za predmet ATP Vojvodine

Grad je ugovorom bio obavezan da, kada se objekat završi i dobije upotrebnu dozvolu, preusmeri saobraćaj na tu lokaciju. To, međutim, nije sproveo, a projekat vredan oko 30 miliona evra, nikada nije proradio. Pritisnuta kreditnim obavezama ATP Vojvodina je otišla u stečaj. Usledili su brojni sudski sporovi.

„Prva pravosnažna presuda dobijena je posle šest godina kada je Privredni apelacioni sud na osnovu veštačenja presudio iznos od oko 13 miliona evra. Da je to bilo naplaćeno, ATP Vojvodina bi u tom trenutku izašla iz stečaja.

Međutim, rukovodstvo ATP Vojvodine u stečaju, upravni i nadzorni odbor, sprečavali su izvršenje presude pod pritiskom novosadskih vlasti, a u to se uključilo i tužilaštvo koje je omogućilo da predmet ode na reviziju u Vrhovni kasacioni sud. Izvršen je dalji politički pritisak i sudija u Vrhovnom kasacionom sudu je sam, bez veštaka, izračunao da šteta iznosi oko četiri miliona evra“, kaže Anđelka Dević.

Za toliko je oštećena gradska kasa, a sudovi do danas nisu utvrdili ko je odgovoran za iznos koji su platili Novosađani. Procesi za naknadu štete se nastavljaju.

„Vode se još dva postupka pred Privrednim sudom u Novom Sadu, a odnose se na periode nakon te presude jer ugovor sa Gradom važi do 2021. godine. Jedan je pokrenut 2013., a drugi ove godine i kraj im se ne nazire. Paralelno sa tim Ilija Dević vodi i četvrti spor pred Višim sudom u Novom Sadu za nadoknadu lične štete jer je svoja sredstva uložio i u ATP Vojvodinu i u investiciju, a iznos odštetnog zahteva iznosi oko 102 miliona evra“, navodi Dević.

Evropska komisija koja se bavi listom od 24 sporne privatizacije formirala je posebnu radnu grupu za predmet ATP Vojvodine preko koga se, po mišljenju stučnjaka, prelamaju sve slabosti domaćeg pravosudnog sistema. A Ilija Dević najavljuje da će pravdu potražiti pred sudom Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Strani investitori najviše se žale na dugačke rokove i neizvesnost presude: Milan Kovačević
Strani investitori najviše se žale na dugačke rokove i neizvesnost presude: Milan Kovačević

Na sličan način reaguju i strani investitori, navodi savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević, i dodaje da su upravo ovo razlozi njihovog nepoverenja u domaće pravosuđe.

„Dobar dokaz za to je da vrlo često kada to mogu, izbegavaju primenu našeg prava nego za slučaj spora predviđaju međunarodnu arbitražu. A najviše se žale na dugačke rokove i neizvesnost presude. To je naročito problem kada se radi o ugovorima, jer kada zaključi bilo kakav ugovor, on očekuje da će se, ako i dođe do spora, on brzo rešiti i to u skladu sa ugovorom, i da će se ugovor relativno brzo izvršiti. Što kod nas nije slučaj“, kaže Kovačević.

Sudije u privrednim sudovima, koji između ostalog, sude u sporovima između domaćih i stranih privrednih subjekata, stranim ulaganjima, zaštiti firme, privrednim prestupima, te sporovima povodom stečaja i likvidacije, kažu da su njihovi rezultati znatno bolji u odnosu na drugo redovno sudstvo, kako utrajanju postupaka, tako i u predvidljivosti sudskih odluka.

Predsednik Privrednog apelacionog suda Miroslav Nikolić navodi da su svi prvostepeni privredni sudovi u Srbiji savladali priliv predmeta i da su ažurni. Problem su, kaže, zaostaci koji se iz godine u godinu prenose.

„Svi ti koji se bave statistikom morali bi da razumeju privredno sudstvo kako bi mogli valjano da procene šta znači okončan postupak reorganizacije u jednom privrednom društvu, okončan postupak bankrotstva, privrednih sporova velikih vrednosti, posebno sporova sa ino elementom, sporova iz oblasti intelektualne svojine i slično. Privredni sporovi, stečajevi, reorganizacije se svake dve do tri godine duplo usložnjavaju. Mi danas gotovo da nemamo predmet privrednog spora koji u sebi ne sadrži protivtužbu, privremenu meru koji komplikuju celokupni predmet“, navodi Nikolić.

Uz dugo trajanje, žalbe privrednika odnose se na tok samih postupaka koji, kako kaže vlasnik kompanije „Modus“ Milan Knežević, često idu u korist dužnika.

„Ako dužnik stavi primedbu, ide se na parnično dokazivanje. Znači, ja sam nekome nešto dao, dokumentujem da nije platio, a ovaj onda izmisli bilo koji od razloga i krene se u postupak dokazivanja. Imate ogroman broj ljudi koji trpe poslovne posledice zato što ti sudski postupci traju dugo. Umesto da ste to naplatili na prvom ročištu, ispostavi se da su vam sudski troškovi neretko veći od iznosa koji potražujete, što je stvarno apsurdno“, rekao je Knežević.

Predsednik Privrednog apelacionog suda pak negira da same presude idu na ruku dužnicima, te dodaje da je veliki napredak ostvaren uvođenjem profesionalnog izvršitelja za naplatu potraživanja.

„Mislim da je to vezano za svaki predmet posebno. Tu mogu da budem kritičan u smislu postupka izvršenja naših odluka, pa su dužnici bili u nekom povlašćenom položaju. Međutim, posle novog zakona i uvođenja javnih izvršitelja, ne bih voleo da budem na mestu dužnika“, kaže Miroslav Nikolić.

U sporovima u kojima je država dužnik, sudovi su na njenoj strani, a ne na strani privatnika, navodi sa druge strane savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

„Pravi problem je u tome što sudstvo nije dovoljno odvojeno od države i nije dovoljno profesionalizovano nego je previše pod uticajem sugestija države“, navodi Kovačević.

Zavisnost pravosuđa od izvršne vlasti, interesnih grupa i dnevne politike, jedna je od zamerki koja se svake godine navodi u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Predstavnici izvršne vlasti često se ni ne uzdržavaju od javnog komentarisanja postupaka i davanja izjava kojima zadiru u nezavisnost sudstva.

Korupciju u pravosuđu potvrđuje 30 odsto sudija, 35 odsto tužilaca, 65 odsto advokata, i čak 80 odsto građana: Jelisaveta Vasilić
Korupciju u pravosuđu potvrđuje 30 odsto sudija, 35 odsto tužilaca, 65 odsto advokata, i čak 80 odsto građana: Jelisaveta Vasilić

Interesne grupe uvek su tamo gde je veliki novac, kaže predsednik Privrednog suda u Beogradu Jovan Kordić.

„Ali mislim da pravosuđe zaista odoleva pritiscima. Čini mi se da u poslednjih nekoliko godina beogradski sud, koji je nažalost bio poznat i po nekim aferama, više nije na stanicama štampe. To meni ukazuje na to da nekih velikih afera nije ni bilo“, rekao je Kordić.

Da pritisaka na sudije nema, navodi i predsednik Privrednog apelacionog suda. Kada je reč o korupciji u pravosuđu koju prema anketama koje je nedavno navela Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije, potvrđuje 30 odsto sudija, 35 odsto tužilaca, 65 odsto advokata, i čak 80 odsto građana, Miroslav Nikolić kaže da pravosuđe ne može biti imuno u odnosu na ceo sistem.

„Sigurno postoje pojedinačni slučajevi, ali za sprečavanje korupcije je potreban čitav sistem mera koje naša država preduzima“, navodi Nikolić.

Brzo, efikasno i nezavisno pravosuđe jeste preduslov za povratak poverenja privrednika, i investitora da dolaze u sredinu u kojoj će njihov kapital biti zaštićen. Tako rad i način rešavanja predmeta u privrednim sudovima direktno utiče na stanje ekonomije. Među problemima je i sama organizacija rada. Sudije ukazuju na inflaciju novih propisa, te nemogućnost zapošljavanja u javnom sektoru.

„Osnovni problem je kontinuirani cunami propisa koji se svakodnevno menja i koji dovodi do nemogućnosti stvaranja stabilne pravne sigurnosti i ruši nam koncepciju edukovanja poverilaca i naših stanaka sa kojima imamo neposredan odnos u smislu predvidljivosti naših odluka“, kaže predsednik Apelacionog privrednog suda.

Privrednici kao problem navode nestručnost sudija, odnosno njihovu nedovoljnu osposobljenost da sude u sve kompleksnijim sporovima.

„Jako mali broj njih zna stanje u privredi i ekonomske zakone. Onda neretko angažuju sudske veštake, pa su i ti veštaci nereferentni i onda to sve skupa oteže sam sudski postupak“, navodi vlasnik kompanije „Modus“ Milan Knežević.

Na izostanak kvalitetne i kontinuirane edukacije sudija i tužilaca ukazuje u izveštaju o stanju u pravosuđu i Savet za borbu protiv korupcije.

Država o tome vodi računa, kaže predsednik Apelacionog privrednog suda i dodaje da i taj sud organizuje veliki broj edukacija, te da na početku svake godine poziva pravničku javnost da im dostavi sva sporna pitanja koja imaju sa privrednim sudstvom.

Na problem čestih izmena zakona i usvajanja novih ukazuje i predsednik beogradskog Privrednog suda Jovan Kordić, koji kaže da se od sudova traži da se sa smanjenim brojem ljudi prilagođavaju i odgovaraju na niz novih zahteva.

„Ne slažem se sa time da su sudovi državna administracija, mislim da su oni poseban deo vlasti i da ne opterećuju toliko republički budžet u odnosu na korist koja se dobija brzim i efikasnim radom sudova. Sa jedne strane, imate povećanje zahteva prema sudovima, a sa druge strane broj zaposlenih ne može da se poveća i to je jedna jednačina koju je jako teško rešiti“, navodi Kordić.

Prilagođavanje strandardima Evropske unije u oblasti zakonodavstva jedan je od osnovnih uslova na putu ka članstvu. Međutim, kako na to ukazuje i Savet za borbu protiv korupcije, zakoni se u Srbiji donose po hitnom postupku, bez javne i stučne rasprave, često za jednokratnu upotrebu, odnosno zloupotrebu.

„Po nekim zakonima se tačno može pretpostaviti za koju je interesnu grupaciju pravljen. Ne postoji čovek u Srbiji koji će reći da je naše pravosuđe nezavisno. Ali ta nezavisnost se mnogo više odnosi na proceduru donošenja zakona nego na njhovu primenu“, ocenjuje Milan Knežević.

On navodi da je suštinska razlika između evropskog i srpskog pravosuđa u tome što se prvo primenjuje, a drugo se ili ne primenjuje ili je selektivno.

„Efikasnost pravosuđa ne počiva na broju donesenih, nego na broju izvršenih presuda. U Nemačkoj znaš šta će se dogoditi ako si se nepravilno parkirao. Ako nisi platio porez, prvog u mesecu si blokiran i tačno možeš pretpostaviti pravne posledice. Mi pravimo najviše zakona u Evropi, a najmanje ih primenjujemo. Dok je to tako, šalje negativne signale da je bolje biti dužnik nego poverilac, da se onom ko ne plaća porez oprosti ili reprogramira, da će onaj ko vozi prebrzo to završiti sa policajcem na ulici i tako u nedogled podrivamo sopstveni zakonski sistem“, kaže Knežević.

Predvidljivost i ujednačene presude za sve slične slučajeve, građanske parnice koje moraju biti završene u roku od najduže dve godine, i odsustvo uticaja politike na sudstvo. Na to se Srbija obavezala usvajanjem akcionih planova za Poglavlja 23 i 24, koja je otvorila u julu ove godine. Napredak u pregovorima u celini zavisiće od napretka u oblastima na koje se odnose ova dva poglavlja. Od toga je ostvarivanje ovih uslova na koncu važnije za samu državu, koju bi trebalo da postavi na zdrave noge.

****

Ovaj prilog urađen je u okviru projekta „Reforma javnih finansija u Srbiji – 10 ključnih tačaka" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG