Dostupni linkovi

I srpska privreda hoće 'vetar u jedra' kao stranci


Šta se čini da se "poguraju" domaći mali i srednji biznisi?

Način na koji su čelni ljudi države, pre svih predsednik Aleksandar Vučić, promovisali početak rada švedske robne kuće nameštaja u Srbiji, iznova je otvorio pitanje odnosa prema stranim investitorima i beneficija koje su u poslednjih desetak godina dobijali, ali i šta se čini da se "poguraju" domaći mali i srednji biznisi i ohrabre mladi da zakorače u svet preduzetništa?

Mada je država pokrenula pojedine mehanizme za podsticaj, utisak privrednika je da i dalje ima mnogo posla na poboljšanju ambijenta u kome posluju.

Svaki dolazak novog, većeg "igrača" na jedno tržište, prati i bojazan manjih privrednika koji su u istom poslu.

Ipak, ono što trenutnu situaciju u Srbiji čini različitom, jeste utisak o nejednakom odnosu države kada se govori o "velikim", stranim investitorima i "malima", sa domaćeg terena.

"Vlast države Srbije se prema stranim investitorima i velikim kompanijama i nekima koji to možda i ne zaslužuju, ponaša veoma snishodljivo za razliku od ponašanja prema domaćim investitorima – naročito malim preduzećima, mikro-preduzećima i onima koji se ovde bore – prema kojima se ponaša krajnje arogantno", kaže direktorka Biznis ekonomik grupe i urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović.

"Imamo sijaset slučajeva gde strani investitori koji dolaze ovde čak i da motaju kablove, imaju sve moguće beneficije i novac iz budžeta i niko ne sme da im postavi ni pitanje. U korporaciju 'Jura' nije otišla neka normalna i čestita kontrola da barem proveri na licu mesta da li radnici zaista nose pelene… Tih slučajeva imamo koliko hoćete", ističe Stepanović.

Bilo da je u pitanju promocija kao u slučaju najnovije kompanije koja je započela poslovanje u Srbiji ili o subvencijama i uslovima kakvi su u poslednjih desetak godina davani brojnim stranim investitorima, tek domaći privrednici nemaju utisak da "takav vetar duva i u njihova jedra".

Najpominjaniji primer jeste podsticaj dat italijanskom Fijatu, na osnovu ugovora koji je sa tom kompanijom 2008. godine potpisala vlada Mirka Cvetkovića.

Prema podacima koji su se pojavili u javnosti (Ugovor je tajan, a objavljen je samo Ugovor o zajedničkom ulaganju, potpisan iste godine; u sekciji gde su zajmovi i podsticaji države u dokumentu koji je objavljen, iznosi su prikriveni), subvencija iz budžeta Srbije od 10.000 evra po jednom zaposlenom radniku.

"Vrlo je teško biti konkurentan", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Ovaj privrednik ističe da im je proglašavanje "Decenije preduzetništva" (državnog projekta podrške razvoja privatnog preduzetništva u Srbiji koji je počeo sa prvim danom 2017. godine) optimizam ulilo, ali da su promene spore i da se još suočavaju sa istim problemima koji ih opterećuju godinama.

"Da bi se napravila prava podrška privredi i da bi se povećao broj privrednika koji mogu normalno da opstaju – da ispunjavaju obaveze prema državi, ali i da imaju i određenu zaradu – neophodno je da se smanje neke finansijske obaveze koje imamo i koje nam se ne smanjuju, nego imam realan utisak da se svake godine one još povećavaju. Pritom, prihodi najvećeg broja privrednika nisu veći. Znači, s jedne strane nemamo povećanje prihoda, ali zato imamo povećanje rashoda", kaže Atanacković.

Nebojša Atanacković: Neophodno smanjiti finansijske obaveze
Nebojša Atanacković: Neophodno smanjiti finansijske obaveze

Predsednik Srbije je u novembru 2016. godine (kada je bio na poziciji premijera), najavio da će se u drugoj polovini tekuće godine ići na smanjenje poreza i doprinosa na zarade i smanjenje drugih poreskih stopa.

Mada je privreda obećanje dočekala sa nadom, Biljana Stepanović ga međutim ne vidi kao realno, barem ne u ovom trenutku.

Kako objašnjava, uz obećanje nije predočeno i kako bi se u tom slučaju nadoknadio manjak, osim uveravanja da bi se vremenom povećao broj zaposlenih, odnosno broj onih na čija se primanja doprinosi plaćaju.

Ipak, ističe da postoji prostor da se preduzetnicima olakša.

"Da se pretresu svi porezi, doprinosi i sve moguće dažbine i da se vidi šta mora da se plaća, a šta je višak koji opterećuje privredu", pojašnjava Stepanović.

Kao ilustraciju problema sa kojima se domaća privreda suočava, navela je i paušalce koji, na primer, rešenja o porezu nisu dobili na vreme.

"Osnovna stvar kada hoćete da vodite neki posao jeste da unapred znate koliki će vam svi porezi i dažbine biti. Kod nas to nije slučaj. Vi avansno plaćate mesečni, paušalni porez, a onda vam Poreska uprava kaže da je retroaktivno podigla cene i da vam doplatite još 100.000, 200.000, 300.000 što je za te ljude strahoviti udar", ukazuje Stepanović.

Biljana Stepanović sugeriše i da bi se, kroz poreske olakšice, mogli stimulisati mladi da pokrenu sopstvene poslove.

"Da se mladi ljudi koji osnivaju svoja start-up preduzeća, bilo u kojoj formi, oslobode plaćanja poreza, doprinosa i dažbina u prvih godinu ili dve poslovanja, pa kada stanu na noge, plaćaće", dodaje direktorka Biznis ekonomik grupe​.

Za to, kaže Stepanović, nikada nije bilo sluha u državi, a obrazloženje je glasilo da to sebi ne može da priušti.

Utisak privrednika je, međutim, da država ima malo više sluha kada su u pitanju strani, veći investitori. Tako je štrajk radnika fabrike šinskih vozila "Goša" iz Smederevske Palanke, koji je privukao veliku pažnju javnosti, pokazao i da firma nije uplaćivala poreze i doprinose.

Podatak koji je krajem jula izneo ministar privrede Goran Knežević, jeste da je u pitanju dug od oko 512 miliona dinara (oko 4,28 miliona evra).

"Ne znam ni jednog privrednika među članovima Unije koji je u stanju da državi ostane dužan duže od mesec dana za doprinose radnika...", kaže na to Nebojša Atanacković.

[RSE/Video, jul 2017.]

Sagovornici RSE podsećaju i da je država, odnosno javna preduzeća, istovremeno najveći dužnik prema privredi koja neretko ne uspeva da naplati svoja potraživanja, što ih uvodi u niz problema, a pojedinima stavlja i katanac na vrata.

Zbog svega toga, saglasni su da se država mora organizovati na efikasniji način, a pitanje svih pitanja je, kako ističe Biljana Stepanović isto kao i u drugim oblastima – vladavina prava.

"Pravna sigurnost i jednako važenje zakona za sve. Jednak pristup poslovima bez 'burazerskih poslova', bez partijskog i ostalog načina da se izbegne lojalna i normalna konkurencija, da se uvede strogo pravilo plaćanja na vreme koje važi za sve", ističe Stepanović.

Rešavanje navedenih problema, bilo bi, ukazuju privrednici, pravi pokazatelj dobre volje države za stvaranje klime u kojoj bi domaći preduzetnik mogao da pokrene i održi svoj biznis. Čak i onda kada na tržište dođe veći "igrač".

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG