Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Višegodišnja privatizaciona pljačka


Hotel Jugoslavija
Javna je tajna da je privatizacija u Srbiji bila problematična i da je mnogo prljavog, kriminalnog, novca kroz nju oprano. I vrapci na grani pevaju – da u srpskoj privatizaciji namerno nije vršena kontrola porekla novca. Otuda se postavlja pitanje da li su državne institucije nakon čitave decenije urušavanja u takvom stanju da se Srbija može označiti kao “zarobljena država”.

Prljave pare ulagane u kupovinu društvenih preduzeća neometano i neograničeno su ulazile u zemlju, podseća Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije.

“To su priznali i pojedini ministri. Nije bitno da li je novac prljav ili nije, važno je da pare u Srbiju ulaze. To je govorio Aleksandar Vlahović, a mislim da je tako govorila i Kori Udovički. To je bila zvanična politika. Onda se govorilo da provera porekla novca nije posao Agencije za privatizaciju nego da to treba da rade drugi. 2005. ili 2006. u Sava-centru je predstavljena jedna studija o pranju novca koju je za Organizaciju za evropsku bezbednost i stabilnost radio jedan italijanski institut. Bio sam zaprepašćen kada je tom prilikom rečeno da u privatizaciji u Srbiji ni u jednom slučaju nije vršeno ispitivanje porekla novca.”


Ako stvari tako stoje i ako se zna da u jednom kriminalnom regionu kakav je Balkan ima toliko prljavog novca, logično je da je kroz privatizaciju oprano toliko prljavih i kriminalno stečenih para, ističe naš sagovornik, podsećajući samo na neke slučajeve sumnjivih privatizacija:

“Uzmite samo, recimo, hotel “Jugoslaviju“. Pa, Beograd vapi za hotelima, a ovaj hotel je prodat ispod svake cene. I dan-danas stoji kao simbol kriminala, a nije još ni otvoren. Setite se, zatim, kako je i kome je prodata „Jugoremedija“. Njeni radnici su se uz pomoć Saveta za borbu protiv korupcije jedva izborili protiv kriminalaca koji su firmu kupili i upropastili. Tu su i slučajevi C-Marketa, Nacionalne štedionice, pa – zašto ne – i Sartid. Savet ima izveštaj o tome za koju cenu je prodato to preduzeće. Sve su to poznate stvari.”


Interesna konfederacija partija i tajkuna


Društvena preduzeća u Srbiji, kako primećuju mnogi analitičari, nisu prodavana da bi ih privatni vlasnici ekonomski oporavili i nastavili proizvodnju nego da vladajuće elite na brzinu uzmu pare, strpaju ih u budžet stvarajući tako materijalnu podlogu da se održe na vlasti. Razume se da su domaći tajkuni kojima su preduzeća prodavana zauzvrat reketirani od strane partija – i da u tu interesnu konfederaciju partija, tajkuna, kriminala i pravosuđa niko ne sme da pipne.

Otuda ne čudi činjenica da u ovoj zemlji čitavu jednu deceniju nije bilo nadzora nad Agencijom za privatizaciju, čiji su čelnici često prodavali krupna društvena preduzeća tajkunima, da bi zatim odmah nasli uhljebljenje u upravnim odborima upravo tih privatizovanih preduzeća. Čelnici antikorupcijskog saveta odavno su registrovali da ključni igrači rade najpre u konsultantskim kućama, odakle ih ministri dovode u državne institucije i agencije. Potom kroz postupak privatizacije, preko tih istih konsultantskih kuća, postaju menadžeri i upravljački vrh privatizovanih kompanija.

Nemanja Nenadić, Foto: Vesna Anđić
U pravno uređenim državama, javni funkcioneri se nekoliko godina nakon napuštanja funkcije ne smeju zapošljavati ili ostvarivati bilo kakvu poslovnu saradnju sa kompanijama sa kojima su dok su bili na funkciji na ovaj ili onaj način poslovali. U Srbiji, kaže Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparensi Srbija, takvog zakonskog ograničenja nije bilo gotovo čitavu deceniju.

“Tek od 1. januara ove godine mi imamo jedan zakon koji propisuje ograničenja za bivše javne funkcionere u pogledu njihovog budućeg zapošljavanja ili zasnivanja poslovne saradnje sa subjektima sa kojima su na ovaj ili onaj način poslovali ili bili povezani dok su obavljali javni posao. Pre 1. januara 2010. mi nismo imali gotovo nikakva sredstva za praćenje ili sprečavanje takvih pojava.”
Mi smo imali deset godina dozvoljenu pljačku etničkih konkurenata i sasvim je razumljivo da pošto ste prvo pljačkali etničke konkurente to nastavite sa svojim sugrađanima, tako da je privatizacija u obliku koji je poprimila u Srbiji, ustvari nastavak jugoslovenskih ratova.


Sociolog Vladimir Ilić nije iznenađen kriminalnom srpskom privatizacijom:

“Mi smo imali deset godina dozvoljenu pljačku etničkih konkurenata i sasvim je razumljivo da pošto ste prvo pljačkali etničke konkurente to nastavite sa svojim sugrađanima, tako da je privatizacija u obliku koji je poprimila u Srbiji, ustvari nastavak jugoslovenskih ratova, samo sada nema etnički nego ima klasni predznak.”


Sagovornik našeg radija ne veruje da će doći do revizije problematičnih privatizacija.

“Može biti eventualno nekoliko žrtvenih jaraca.“


Institucije u Srbiji, upozorava Danilo Šuković, nemoćne su u borbi protiv partijsko-tajkunske sprege koja proizvodi sistemsku korupciju, čija posledica je “zarobljena država”:

“Zarobljena država je definicija koju je dala Svetska banka, a odnosi se na države u tranziciji gde kriminal ne dozvoljava institucijama da rade nego on diriguje državom. Mi smo na to skrenuli pažnju premijeru, ali rezultati su, nažalost, slabi.”

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG