Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Brisel ključan za dijalog Beograda i Prištine?


Predstavnici američke ambasade u Beogradu i Prištini često u poslednje vreme ukazuju na potrebu uspostavljanja dijaloga o praktičnim pitanjima između Srbije i Kosova. Istovremeno i Brisel stalno ističe da su regionalna saradnja i rešavanje regionalnih problema preduslov balkanskim aspirantima za ulazak u redove Evropske unije. Da li je Beograd spreman da pitanje statusa Kosova stavi na stranu i da sa Prištinom uđe u razgovore o rešavanju praktičnih problema?

Za evropske integracije potrebni su razgovori između dve prestonice, Beograda i Prištine i Brisela, prestonice Evrope. Tamo će odluka biti doneta i to je partner sa kojim obe države treba da razgovaraju, rekao je Kristofer Del, američki ambasador u Prištini, a preneo KiM radio.

Del je dodao da razgovori o praktičnim stvarima, poput upravljanja granicama ili carinskih pitanja, ne zahtevaju ponovno otvaranje pregovora o statusu i da mogu biti vrlo konstruktivni u kontekstu približavanja Srbije i Kosova članstvu u Evropskoj uniji.

Samo nekoliko dana kasnije otpravnica poslova ambasade SAD u Beogradu Dženifer Braš izjavila je dnevniku “Politika” da SAD neće tražiti od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, ali da očekuju da Srbija otvori kanale saradnje sa vlastima u Prištini kako bi se rešavala praktična pitanja i problemi koji pogađaju i jednu i drugu stranu.

Sagovornici Radija Slobodna Evropa jednoglasni su u oceni da postoje mnoga praktična pitanja radi kojih bi Srbija trebalo da otvori kanale komunikacije sa Prištinom, ali dodaju da to neće ići nimalo lako.

Sjedinjene Države neće vršiti pritisak na Beograd kako bi počeo praktične razgovore sa Prištinom i to nije poruka predstavnika američkih ambasada u regionu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Marko Papić, analitičar američke agencije za strateška istraživanja STRATFOR.

“Evropska unija je ovde ključni faktor. Odlučujuće će biti ono što Brisel bude smatrao neophodnim da Beograd dokaže da je kompetentan regionalni partner. A regionalno partnerstvo i saradnja zaista jesu neophodan uslov za članstvo u Evropskoj uniji. Dakle, zemlje-aspiranti će morati da dokažu da su kompetentni regionalni partneri koji ne ugrožavaju i ne usporavaju važne regionalne procese”, kaže Papić.

REŠENJA SU POTREBNA

Upitan da li će Beograd, ipak, polako otvarati neke nivoe praktične ili tehničke komunikacije sa Prištinom, Papić, ocenjuje da će to ići veoma teško.

“To će verovatno zavisiti od procene Beograda šta će ga najbrže voditi ka Evropskoj uniji, ali istovremeno bih rekao da nije mnogo verovatno da će Beograd ući u bilo kakav bilateralni dil sa Prištinom jednostavno zato što bi mu to donelo velike političke lomove kod kuće”,odgovara Papić.

Da li je utiranje puta za otvaranje praktičnih razgovora između Beograda i Prištine strategija SAD i EU pitali smo i Jelka Kacina, izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu.

“Ja to ne bih postavljao kao pitanje strategije ni Sjedinjenih Američkih Država ni Brisela već bih postavio jednostavno pitanje koje svaki Srbin jednom mora da razume. Nedavno su na Kosovu bili lokalni izbori i, koliko ja znam, u četiri opštine su izabrani novi gradonačelnici – Srbi. Hoće li Beograd sarađivati sa tim opštinama gde su na vlasti Srbi ili će ih I dalje optuživati da su “poturice”, da su izdali nacionalne interese Srbije?
Ako je cela bit Kosova oko zaštite Srba na Kosovu, onda je stvarno došlo vreme da se Srbija zamisli i da odgovori na praktičan način”, kaže Kacin.

O spremnosti Srbije da otvori razgovore sa Kosovom o praktičnim pitanjima govori i Simeon Pobulić iz Formuma za međunarodne odnose.

“Jedan nivo je ono što se zaista mora uraditi – to je saradnja policija I to može da ide preko EULEX-a bez nekih velikih teškoća. S druge strane, postoje problemi koji su već nešto komplikovaniji, recimo, kako ćemo sarađivati u vezi sa istragom ratnih zločina. Mislim da je to sa strane kosovskih vlasti potpuno zatvoren prostor, bar još za izvestan broj godina. Treće, postoji problem ekonomske saradnje. Mi sada izvozimo našu robu tamo po nekom sistemu za koji I ne znam kakav je, ali mi se čini da je to prosto tolerancija od strane Albanaca. Ja mislim da oni očekuju da će se to regulisati u okviru uzansi Evropske unije, odnosno, regionalne saradnje”, kaže Pobulić.

Sagovornik Radija Slobodna Evropa ne spori da postoji čitav spektar problema koji bi razgovorima između Srbije i Kosova trebalo da počne da se rešava, ali ističe i ono što vidi kao glavnu prepreku.

“Da postoji potreba da se nađu neka rešenja, sigurno postoji. Da li mogu naći kanali saradnje – da, ali ono što tu smeta je što postoje neke temeljne stvari koje bi sa kosovske strane trebalo da se reše. Prvo i najteže pitanje – to je pravna sigurnost našeg življa tamo. Ona ne postoji”, kaže Pobulić.
XS
SM
MD
LG