Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prisluškivanje: Tadić i Vučić preko Šešelja


Vučić je prisluškivao mene kao predsednika Republike još 2008. godine: Boris Tadić (na fotografiji)

Boris Tadić, nekadašnji predsednik Srbije, danas jedan od opozicionih lidera, izjavio je da će podneti krivičnu prijavu protiv aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

To će učiniti, objasnio je, pozivajući se na izjavu šefa radikala i haškog osuđenika Vojislava Šešelja koji je, po povratku iz Haga 2014. godine, kako su preneli mediji, izjavio da je Vučić 2008. godine kupio opremu za prisluškivanje i da je Tadića prisluškivao dok je bio na čelu države. Šešelj je tvrdio da mu je transkripte prisluškivanih razgovora Vučić donosio u Hag.

Bivši predsednik Srbije je tako odgovorio na prethodne optužbe ministra policije Nebojše Stefanovića da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić bio prisluškivan u vreme njegovog predsedničkog mandata.

"Šta se ispostavilo nakon ove afere? Ne da ja nisam prisluškivao Vučića, niti vlast u mojem vremenu, nego je Vučić prisluškivao mene kao predsednika Republike još 2008. godine, po svedočenju njegovog predsednika (Srpske radikalne stranke, prim. red.) Vojislava Šešelja koji je to dva puta rekao. Dakle, kao bumerang mu se u lice vratila namera da napravi lažnu aferu", poručio je Tadić na pres-konferenciji 31. jula u Beogradu.

Bivši ministar policije i sadašnji šef diplomatije Srbije Ivica Dačić potvrdio je u sredu, 31. jula da su tadašnji funkcioneri radikala Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić u vreme prethodne vlasti bili prisluškivani i da je, dok je on bio ministar unutrašnjih poslova, naložio istragu. Nije rekao kakav je epilog.

I Zoran Živković, predsednik Vlade nakon ubistva premijera Zorana Đinđića je potvrdio da je Vučić prisluškivan, ali u policijskoj akciji Sablja u okviru istrage ubistva premijera. Zapravo, prisluškivani su pripadnici beogradskog podzemlja a Vučić je tada "hvatan" u komunikaciji sa njima, rekao je Živković u utorak u izjavi za list "Danas".

Ponavljanje optužbi

Tvrdnja o prisluškivanju Vučića nije nova, plasirana je prvi put još 2012. godine. Tomislav Nikolić je te godine, odmah kad je preuzeo dužnost šefa države od svog prethodnika Borisa Tadića, izjavio da su on i tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić bili prisluškivani.

Nikolić ponovo 2013. i 2015. saopštava da ga službe prisluškuju i kaže da u BIA (Bezbednosnu informativnu agenciju) nema poverenja. To se događa u vreme kad je uveliko na vlasti bila njegova Srpska napredna stranka (SNS) i njeni koalicioni partneri, pre svega iz redova socijalista na čijem je čelu Ivica Dačić, koji je tada bio ministar policije.

"Niti jedna od tih afera u kojima se pominje prisluškivanje nije dovedena do kraja", kaže Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" i dodaje da ne očekuje da će imati epilog ni ova sadašnja.

"Mi imamo vlast koja živi na tim 'fejk činjenicma', koja politiku tretira kao neku vrstu rijaliti šoua gde je sve predimenzionirano, preemotivano."

Ko i zašto može biti legalno prisluškivan?

Jelena Pejić, iz Beogradskog centra za bezbednost, kaže najpre u slučaju kada je ugrožena nacionalna bezbednost, kada se sumnja na terorizam i ekstremizam. Tada BIA i Vojna bezbednosna agencija (VBA) traže od suda dozvolu za prisluškivanje. Zatim u slučaju kriminalnih radnji kada takođe sud donosi odluku o prisluškivanju.

Međutim, u Srbiji se mehanizmi kontrole bezbednosnih službi predviđeni zakonom retko primenjuju i kad je reč o Skupštini Srbije i kad je reč o nezavisnim telima, uključujući i nevladin sektor.

Bez odgovora na zahteve

Pejić iznosi primer svog Centra i drugih nevladinih organzacija iz 2014. i 2019. godine (Inicijative mladih za ljudska prava i Instituta za evropske poslove).

"Tražili smo više puta od policije, BIA-e i VBA podatke na godišnjem nivou koliko su specijalnih mera primenili i prema koliko lica, međutim nikada nismo dobili odmah odgovor. Najčešće je trebalo da interveniše Poverenik za informacije, a u jednom slučaju i Evropski sud za ljudska prava", kaže Pejić koja dodaje da podaci koje dobijaju nisu potpuni ili se ne podudaraju informacije nadležnih organa koje vrše prisluškivanje i podaci sudova koji odobravaju prisluškivanja.

"I onda se dovodi u pitanje kakve su nam oni podatke dali, kaže istraživačica u Beogradskom centru za bezbednost. Dešavalo se i da VBA odgovori da ne raspolaže tim informacijama, što je nemoguće", kaže Pejić, jer zakon ih obavezuje da vode evidencije o svakom pojedinačnom slučaju prisluškivanja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG