Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vučićev 'javni interes' u objavljivanju tajnih dokumenata


Karikatura Predraga Koraksića Coraxa

"Ako je on (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije) skinuo oznaku tajnosti sa dokumenta, neka nam pokažu kad je to učinio i na koji način. I drugo, oni treba da nam objasne zašto misle da je to javni interes", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživački novinar Slobodan Georgiev.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak na TV Pink, koja ima nacionalnu frekvenciju, čitao delove zvaničnih izveštaja Bezbednosno informativne agencije (BIA), sa oznakom državna tajna, navodeći imena sudija koje su odobravale da bude prisluškivan, kao i imena stranih diplomata sa kojima je bio u kontaktu.

Tom prilikom je izneo tvrdnju da je "uz određene preskoke", pune 24 godine bio prisluškivan i praćen primenom različitih metoda.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ocenio je da predsednik nije prekršio zakon time što je tokom javnog obraćanja objavljivao dokumenta sa oznakom državne tajne.

"Predsednik ima pravo na to, pogotovo što se radi o dokumentu koji se tiče njega lično", tvrdi ministar policije.

Šef policije Nebojša Stefanović, predsednik Aleksandar Vučić i šef BIA Bratislav Gašić
Šef policije Nebojša Stefanović, predsednik Aleksandar Vučić i šef BIA Bratislav Gašić

​Stefanović je navodeći da predsednik države, Vlada i Skupština Srbije, prema zakonu imaju pravo da skinu oznaku tajnosti sa bilo kog dokumenta, bilo kog stepena tajnosti, izneo i tvrdnju da su sve informacije koje je Vučić tokom gostovanja na televiziji Pink izneo od javnog značaja.

"Danima su nam ljudi pričali kako se to prisluškivanje nikada nije desilo. A onda kada on izađe sa istinom i pokaže ko su lica i kako su to radili, kada pokaže da je istinito da je godinama praćen i prisluškivan, onda nije tema ko je to uradio, nego je tema zašto je on to pročitao u javnom obraćanju. Postoje sudski nalozi, postoji praćenje bez naloga, postoje podaci o BIA", rekao je Stefanović.

Dvadeset četiri godine 'pod merama'

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u pomenutom televizijskom gostovanju rekao da su mere protiv njega prvi put uvedene 1995. godine, odlukom Jovice Stanišića, tadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, i to bez naloga suda.

Zatim je rekao da je do 2003. godine u više navrata "stavljan na mere" uz odobrenje suda. Vučić je naveo da je prisluškivan i od 2007. do 2012. godine. Kako je rekao, ne na protivzakonit, već na lukav način.

"Sve diplomate koje su u kontaktu sa mnom su direktno pratili. Olega Dzizu, ruskog diplomatu koga su pratili kao pripadnika obaveštajne službe strane države, bivšeg Suzaninog (Suzana Vasiljević, Vučićeva savetnica za medije, prim. aut.) verenika Žorža Urioa, kao pripadnika obaveštajne službe Francuske", rekao je Vučić.

On je naveo da je radio sa ljudima iz ambasada kao predstavnik stranke, podsećajući da je tada već bila formirana Srpska napredna stranka (SNS). SNS nastaje u jesen 2008. godine kada Tomislav Nikolić napušta Srpsku radikalnu stranku (SRS) Vojislava Šešelja, a nešto kasnije mu se pridružuje i Vučić.

"Oni su uzeli Ruse, Amerikance, Mađare i Francuze da bi mogli da vide kompletnu moju i našu politiku i prema Evropljanima, prema regionu i prema velikim silama - Rusiji i Americi. Prateći njih, nadzirući njihove kontakte, u svakom trenutku su znali šta je to što ja radim na spoljno-političkom planu", rekao je, između ostalog, Vučić.

Stefanović: Oznaka tajnosti skinuta čitanjem

Predsednik Srbije je naveo i da su podaci prikupljani i preko kontakata sa aktuelnim predsednikom Privredne komore Srbije Markom Čadežom, koji je u to vreme radio u nemačkoj ambasadi, te sa Orhanom Dragašem (direktorom Međunarodnog instituta za bezbednost), Goranom Vesićem (zamenikom gradonačelnika Beograda, a nekadašnjim funkcionerom Demokratske stranke), Vladimirom Đukanovićem (poslanikom SNS-a, nekadašnjim članom SRS-a i novinarom), te Vladimirom Božovićem, kao nekim ko bi, prema Vučićevim rečima, mogao da bude interesantan kao dostavljač informacija obaveštajnoj službi Crne Gore.

"Sva druga lica koja su pomenuta ne žive u Republici Srbiji, nisu ovde više prisutni, niti obavljaju bilo kakvu funkciju na teritoriji Republike Srbije. Ona lica koja jesu, (Vučić, prim. aut.) ima njihovu saglasnost", tim rečima ministar policije Nebojša Stefanović objašnjava to što je predsednik države čitao imena iz papira bezbednosnih službi.

U Zakonu o tajnosti podataka piše da Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza.

Da li je sa dokumenata koje je čitao predsednik Srbije skinuta oznaka državne tajne?

"Ja pretpostavljam da je samim čitanjem. Predsednik ima pravo da to uradi, kad predsednik to pročita, samim tim je skinuta oznaka tajnosti", odgovor je ministra policije na pitanje novinara.

Predsednik države ima pravo da izvrši uvid u zaštićena dokumenta, ali nema pravo da ad hoc u sopstvene svrhe koristi te dokumente ukoliko sa njih nije skinuta oznaka tajnosti, kaže za RSE Miloš Janković, nekadašnji vd zaštitnika građana i nekadašnji zamenik zaštitnika građana.

On navodi da niko ne spori da predsednik ima pravo da skine oznaku tajnosti, ali da se to radi u određenoj proceduri.

"Ja ću samo uputiti na Uredbu o načinu i postupku označavanja tajnosti podataka, odnosno dokumenata, koja je objavljena u Službenom glasniku broj 8 iz 2011. godine, i gde u članu 8. u stavu 4. stoji decidirano da ako je došlo do prestanka tajnosti dokumenata to se označava tako što se precrtava oznaka stepena tajnosti i ispod toga, upisuje krupnim slovima prestanak tajnosti. Osim toga, navodi se razlog prestanka tajnosti, datum prestanka tajnosti i potpis lica koje je izvršilo upisivanje prestanka tajnosti dokumenata", objašnjava Janković.

Na televizijskom snimku, na dokumentu koji se vidi da Vučić drži u rukama, oznaka "državna tajna" nije precrtana.

Bez opoziva tajnosti, zakonski rok za prestanak tajnosti dokumenta sa oznakom "državna tajna" je 30 godina.

Gde je javni interes?

Bivši predsednik Srbije, lider Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić ocenio je da je Vučić čitajući poverljiva dokumenta, prekršio sva diplomatska pravila i Bečku konvenciju, da je doveo u pitanje kredibilitet službi bezbednosti i ljudi koji tu rade, kao i međunarodni položaj Srbije.

"Vučić je rekao da je bio prisluškivan samo kada je upadao u razgovore zakonito prisluškivanih ljudi i da nije bio pod merama. A onda, da bi pravdao sebe kao žrtvu, kaže da su svi ti ljudi prisluškivani da bi on bio praćen", rekao je Tadić.

Doveden u pitanje kredibilitet službi: Boris Tadić
Doveden u pitanje kredibilitet službi: Boris Tadić

Ima li javnog interesa za objavljivanje informacija koje je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić?

"Ja nisam video taj javni interes, da je javni interes onda bi on pokazao još neke slučajeve. On bi rekao evo pogledajte moj slučaj, sada ću vam pokazati nebrojano puta kada su se takve stvari dešavale", kaže za RSE novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgiev, ocenjujući da to nije bila poenta.

"Poenta je bila da urade ono što uvek rade. Dakle, kada im se prebaci da oni nešto rade, oni ne iznesu dokaz da oni to ne rade, jer je rečeno da oni prate sadašnju opoziciju, nego kažu vidite šta su nama radili. Kada im kažete vi sada loše radite, loše rekonstruišete ulice, oni kažu 'e, a da vidite kako je Đilas (Dragan, bivši gradonačelnik Beograda) loše rekonstruisao'", navodi Georgiev.

Predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju (SzS) Dragan Đilas je, na konferenciji za medije 23. jula, izjavio da su lideri SzS od ljudi iz policije dobili potvrdu da su praćeni i prisluškivani. Đilas je rekao da SzS ima podatke da je 8. septembra prošle godine počela akcija Uprave kriminalističke policije kojom se prate lideri opozicije.

Nakon toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljuje da raspolaže dokazima da su Tomislava Nikolića i njega prisluškivali "sve vreme" dok su bili u opoziciji. Vučić je tada odbacio navode lidera Saveza za Srbiju da ih pripadnici MUP-a prate i prisluškuju, navodeći da je "svakome jasno da ih niko ne prisluškuje i ne prati".

Ubrzo ministar policije Nebojša Stefanović izjavljuje da je Vučić prisluškivan u kontinuitetu od 1995. pa do 2000. godine, nekada i bez ikakvog naloga suda i bez naredbe i mere koje su na bilo koji način zasnovane na zakonu, ali da je Vučić u tom periodu nekada prisluškivan i sa naredbom suda.

"Vučić je prisluškivan i u periodu od 2000. do 2003. i posebno u periodu od 2007. do 2012. i to na perfidan način, indirektno putem komunikacije sa osobama koje su bile prisluškivane poput Gorana Vesića i Vladimira Đukanovića koji su bili označeni kao ekstremisti i na osnovu toga prisluškivani i nadzirani", rekao je Stefanović 30 jula.

On je rekao i da je na isti način i u istom periodu prisluškivan i Tomislav Nikolić, preko praćenja 12 osoba koje su bile s njim u kontaktu.

Nakon toga bivši predsednik Srbije Boris Tadić najavljuje podnošenje krivične prijave protiv Vučića zato što ga je, kako je rekao, Vučić nezakonito prisluškivao u vreme kada je (Tadić) bio predsednik Srbije. Tadić je rekao da će za svedoka pozvati Vojislava Šešelja, "koji je te podatke izneo u javnost".

I na kraju Vučić odlazi sa papirima na TV Pink gde iznosi tvrdnje o svom višegodišnjem praćenju.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG