Iako se stručnjaci slažu da je razlika između srpskog i bosanskog jezika manja od pet odsto, pojedini Bošnjaci, stranke u sudskom sporu, pozivajući se na Ustavom i zakonom zagarantovano pravo, traže da im se sudi na maternjem jeziku.
Da bi se odblokiralo 280 sudskih predmeta, u Višim sudovima u Užicu i Novom Pazaru početkom avgusta sa radom je počelo pet sudskih tumača za bosanski jezik.
Na ovaj način samo u prijepoljskom sudu oko 140 predmeta je odblokirano od kojih su neki tumača čekali i po tri ili četiri godine.
"Od kada su imenovani tumači nema novih zahteva za prevođenjem, a predmeti kod kojih je bio zastoj, su već aktivirani ili se aktiviraju, sve zavisi od dinamike u krivičnoj materiji pošto imaju neki tretman starijeg, već se zakazuju ročišta ili se predmet daje na prevođenje", pojašnjava Mileta Bezarević, predsednik Osnovnog suda u Prijepolju.
U Priboju samo u dva predmeta, po jedan u krivičnom i parničnom postupku se traže prevodoci.
Za sporove koji se vode pred Višim sudom u Novom Pazaru, koji pokriva Novi Pazar, Sjencu i Tutin, oko polovina predmeta u kojima su stranke iskoristile pravnu mogućnost i zatražile prevodioca, je odblokirano kaže Izet Suljović, predsednik Višeg suda.
"U Prekršajnom sudu je odblokirano sedam predmeta, u Osnovnom sudu deset, i u Višem sudu u Novom Pazaru tri predmeta. U narednom peridu će početi rad na svim ostalim predmetima, tako da se nadam da će brzo biti završeni i da će ta procesna pretpostavka biti otklonjena", ističe Suljović.
"Sudijama je cilj da proces privedu kraju, a prevodioci su ti koji pomažu da se i taj zakonski uslov realizuje. Pošto je ovo još početak, dosta je bilo tekstova za prevođenje, ali je bilo i sudskih procesa gdje sam prisustvovala u službi prevodioca. To su bila obično saslušanja za neka sitnija krivična djela i za sada nema nekih problema", navodi za RSE Hasna Zilkić, jedna od tri tumača za bosanski jezik u Novom Pazaru.
Kenana Alomerović, tumač u Višem sudu u Užicu, do sada je najviše predmeta imala iz Prijepolja.
"Do sada sam prevela oko 50 predmeta, najviše iz Prijepolja mada je bilo i potrebe za prevodđm za sud u Priboju ali znatno manje nego u Prijepolju. Uglavnom su u pitanju prevođenja za Prekršajni sud. Iako se mnogi stručnjaci ne slažu da postoji razlika između srpskog i bosanskog, u jezičkoj osnovi, po zakonitostima leksike, moramo da priznamo da razlika postoji", navodi Alomerović.
"Tražio sam da se sudski spor vodi na bosanskom jeziku i uvek insistiram na njemu, zato što je to jedan jako važan dio mog identiteta. Isto kao što pripadnici srpskog naroda imaju pravo na ćirilično pismo u Vukovaru, i ja ih u tome podržavam, tražim i da se poštuje moje zakonsko pravo", kaže Samir Tandir iz Prijepolja koji je iskoristio Ustavom i zakonom zagarantovano pravo da se sudski spor vodi na bosanskom jeziku.
Troškove angažovanja prevodioca u potpunosti snosi država. Bosanski jezik je na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, osim u Priboju i Novoj Varoši u službenoj upotrebi u Novom Pazaru, Sjenici, Prijepolju i Tutinu.
